Bliski susret bosanskih Srba u Banjaluci

Posle borbe u institucijama sistema, preslo se na obracun prsa u prsa. Petoro povredjenih - kao epilog desetocasovnog susreta naroda iz dva dela republike. Sve podsecalo na Beograd prosle zime

Ljiljana Kovacevic

Kriza vlasti i instutucija sistema koja dva i po meseca potresa Reupubliku Srpsku neminovno je uplivala medju narod preteci da ga, vec dobrano bolesnog od politike, dovede na granicu novog rata - srpsko-srpskog. Kada je 3. jula predsednica RS Biljana Plavsic raspustila Narodnu skupstinu i javno progovorila o kriminalu i korumpiranosti drustva cinilo se da ce stvari brzo izaci na cistac i da ce, makar najistureniji eksponenti politike koju je zigosala, otici s javne scene. No, njeni protivnici koji stoluju na Palama nisu se ni lako, ni bez koriscenja svih sredstava predali. Svesni da ce gubitkom vlasti ne samo ostati bez privilegija koje im ona tako velikodusno nudi, nego i da bi mogli odgovarati za sve necastive radnje tokom potonjih godina, vlastodrsci s Pala odlucili su da zaigraju na sve ili nista.

Prvo je parlament, iako raspusten, nastavio da zaseda uzdajuci se u poslanike Srpske demokratske i Srpske radikalne stranke i donoseci odluke koje bi preko noci trebalo da umanje uticaj Plavsiceve koju joj pruza Ustav, nekoliko godina ranije krojen za drugog coveka. Vlada, iako u novonastaloj situaciji onemogucena da vlada, odbila je svaku saradnju sa sefom drzave, a mediji pod direktnim uticajem paljanskog politickog establismenta krenuli su u otvorenu propagandu protiv predsednika Republike. On je, po njima, preko noci od velikog nacionaliste postao izdajnik i kolaboracionista. Potom se desila i farsa zvana Ustavni sud, pa je postalo jasno da sila Boga ne moli, sto je na svojim ledjima osetio i sudija Jovo Rosic koji je umesto paragrafima batinom trebalo da bude naucen sta je pravo i sudijska etika.

Nakon sto su iskorscene sve mogucnosti borbe s Plavsicevom kroz institucije sistema, a posto ona nije odlustajala od namere da "skine glave" okrivljenima za sverc i kriminal, suprotstavljeni joj deo rukovodstva iz rovovske presao je u borbu prsa u prsa. Predsednica Plavsic iskljucena je iz SDS i osmisljenom medijskom hajkom putem drzavne televizije, proglasena nacionalnim izdajnikom, koji ima za cilj predaju i prodaju svoje zemlje. Plavsickino zalaganje za primenu Dejtonskog sporazuma i njena saradnja s medjunarodnim posrednicima, pre svega "mrskim" Amerikancima, ocenjeno je kao kolaboracionizam i sve to upakovano u pricu o njoj koja, kao nekada Musolini, zeli uz pomoc Sfora (kao okupatora) porobiti najmladju srpsku zemlju.

Medjutim, ni tabor Biljane Plavsic nije ostao bez odgovora. Znajuci koje su osnovne poluge vlasti, predsednica Plavsic uz pomoc odanih ljudi iz policije preuzela je Centar javne bezbednosti Banjaluka, gde je otkrivena prljava rabota s prisluskivanjem, ne samo predsednika Republike, nego i ostalih vidjenih ljudi u gradu, sto je Zapadu koji se dici ljudskim pravima posluzilo kao argument vise za nove pritiske na Pale. Osokoljeni promenama u policiji drznuli su se i novinari banjaluckog studija Srpske radio-televizije i shvatili da mogu izaci ispod kisobrana uredjivacke politike rukovodstva kuce smestenog u "prestonici". Svesna da SDS ne moze razgraditi uz pomoc opozicije, koja joj je pruzila nesebicnu podrsku, Plavsiceva je osnovala sopstvenu partiju - Srpski narodni savez - u koji je privukla vidjenije SDS-ovce ne samo iz Krajine vec i iz Semberije, Romanije i Hercegovine.

Sve ovo dovelo je do toga da je Republika Srpska i dalje cela, ali fakticki podeljena na dva dela - istocni i zapadni. Postojanje paralelnog medijskog i policijskog sistema, pa i ocigledna podela u VRS, bili su jasan signal politickom timu sa Pala da je vreme za "desavanje naroda".

Kazu da se u srpskoj istoriji za coveka najcesce postavlja pitanje da li je "kadar stici i uteci", odnosno da li je "vjera ili nevjera" i da li je "spreman na strasnom mestu postojati". Procenjujuci da je kult ocuvanja Republike Srpske, kao drzave "stvorene krvlju i zivotima najboljih sinova", iznad svih egzistencijalnih problema tim "K" (Karadzic, Krajisnik, Kalinic, Klickovic i Kijac) odlucili su da "narodom porobe" Banjaluku, koja im je okrenula ledja. Narodu Banjaluke i Krajine trebalo je suprotstaviti narod sa istoka RS. Najbolji nacin za to, procenjeno je, bio je organizovanje Svesrpskog sabora uz zvucni moto - Za jednu i nedeljivu Republiku Srpsku.

O 8. septembru svi su u Banjaluci govorili kao o "danu D". Dan ranije Centar javne bezbednosti Banjaluka zabranio je sve javne skupove u gradu do 11. septembra kada pocinje predizborno cutanje. No, Gradski odbor SDS, kao organizator skupa, potrudio se da odobrenje za odrzavanje mitinga dobije od MUP-a u Bijeljini, za njih jedinoj legalnoj instituciji. SDS je pompezno najavljivao goste medju kojima je trebalo da se pojave sve sama zvucna imena javnog i politickog zivota u Srbiji, pa cak i cetiri episkopa SPC. Tako su nastojeci da zaintrigiraju znatizelju Banjalucana pa su najavili da ce se na Saboru pojaviti i Radovan Karadzic. U gradu su procurele vesti da, osim dobronamernih stizu, i placeni ciji ce zadatak biti izazivanje ekscesa i stvaranje haosa. Vojna obavestajna sluzba baratala je podacima da ce placenici stici iz Srbije i da imaju nameru da u Banjaluci ponove Brcko i Bijeljinu, u kojima je goloruki narod isturen ispred dobro naoruzanih pripadnika multinacionalnih trupa koje nece trpeti atake na sopstvene zivote. Stoga su odgovorni u banjaluckoj policiji odlucili da 8. septembra blokiraju sve prilaze gradu i kontrolisu sve koji imaju nameru da udju u grad. Tog jutra drama se desavala daleko od centra grada, u 20 kilometara udaljenom mestu Drugovici, gde su zaustavljeni autobusi, koji su mitingase dovozili iz istocnog dela Republike. Narodu sa istoka, za put u Banjaluku nagradjenom sa po 100 dinara, nije bilo jasno zbog cega ne mogu uci u "krajisku lepoticu", pa su neki od njih, ocigledno neupuceni, pitali - zasto nam ne daju da se druzimo? Mi smo samo izbeglice i ovo nam je jedinstvena prilika da se sretnemo. Drugi, ocigledno svesni svog zadatka, poput sefa obezbedjenja bivseg predsednika Radovana Karadzica, pukovnika Milutina Erakovica nisu postavljali pitanja zasto ne mogu put Banjaluke, vec su se suoceni s "neuspehom misije" vracali u bazu. U grad ranije su stigli Krajisnik, Kalinic, Klickovic i Kijac, kao i ostali celnici SDS spremni da na Trgu Krajine narodu, saopste "strasne istine". U Banjaluku je tog dana dosao i patrijarh Pavle ne bi li uspeo da pomiri srpske vodje, ali i da odvrati svoje episkope da Crkvu stave na jednu od strana u politickom sukobu. Nakon razgovora s Krajisnikom i Plavsicevom u Vladicanskom dvoru, bilo je jasno da ni duhovni otac ne moze izmiriti svoju zavadjenu decu pa je Banjaluku cekala neizvesna noc. I pored cinjenice da svi koiji su imali nameru da pohode Banjaluku nisu stigli u grad, i uprkos zabrani banjalucke policije o odrzavanju javnih skupova oko 18 casova na Trgu Krajine poceli su da se okupljaju pristalice SDS, uz prepoznatljivu ikonografiju, noseci slike Radovana Karadzica. Sat kasnije uz jako obezbedjenje na Trg pristizu i lideri sa Pala - Krajisnik, Klickovic, Kalinic i Kijac burno pozdravljeni od svojih pristalica. Na drugoj strani ulice, medjutim, okupljaju se oni kojima je politika Biljane Plavsic draza od paljanske i tim "K" pozdravljaju zvizducima i uzvicima "Lopovi, lopovi, idite na Pale". Pristalice Plavsiceve uplivale su medju suprotstavljeni tabor ne libeci se ni fizickih nasrtaja, pa su Krajisnik i svita odlucili da sa Trga Krajine odu na sigurnije mesto - u hotel "Bosnu". Tako taj hotel postaje novo popriste sukoba Biljaninih pristalica i obezbedjenja rukovodstva sa Pala, a strada i nekoliko stakala na objektu, kao i par automobila sa registarskim tablicama Srpskog Sarajeva.

"Na predizborni skup podrske demokratskim izborima na nose se palice i kamenje, nego baloni i stranacka obiljezja. Putnici koji su stizali u Banjaluku ocigledno su imali drugaciji dnevni red", rekao je jedan od portparola Sfora kome je srpsko poimanje demokratije po svemu sudeci nepoznato. I predstavnici CJB potvrdili su da je kod obezbedjenja celnika SDS sa Pala pronadjena veca kolicina naoruzanja i eksplozivnih sredstava, sto je posluzilo kao povod da se dan kasnije, 9. septembra, blokira hotel "Bosna" u kojem su prenocili Krajisnik i njegovi saradnici. Zamenik Visokog predstavnika za civilna pitanja Zak Klajn novonastalu situaciju objasnio je recima: "Imamo malu krizu. Sigurno gospodin Krajisnik i oni koji imaju imunitet mogu otici sa svojim osiguranjem. Medjutim, ostali iz pratnje moraju za sobom ostaviti dokumenta, oruzje i komunikacijsku opremu."

Desavanje naroda oko hotela "Bosna" trajalo je skoro 10 casova, tacno onoliko koliko je Krajisniku i njegovim saradnicima bilo potrebno da skupe hrabrosti i izadju iz objekta. Dok su Kalinic i clanovi obezbedjenja Banjaluku napustili u transporterima Sfora, Krajisnik i Kijac, kome je trebala Momcilova zastita, trazili su da grad napuste u svojim vozilima. Zak Klajn je sve vise gubio zivce, kao i masa okupljena ispred hotela, pa su na scenu stupili specijalci majora Lukaca, lojalni predsednici Plavsic, kao i clanovi licnog obezbedjenja Plavsiceve. Tek nakon njihovih pregovora s Krajisnikom, srpski clan u Predsednistvu BiH odlucio je da napusti Banjaluku iz koje je ulazeci u auto ispracen kanonadom kamenica i jaja i salvom psovki. S Krajisnikom, Banjaluku je napustio i bivsi ministar unutrasnjih poslova Dragan Kijac "bez dostojanstva i svojstvenog hrabrom policajcu".

Banjalucka drama je prosla. Mnogi tvrde da je sve podsecalo na Beograd prosle zime. Clanovi rukovodstva sa Pala doziveli su, kako su i sami potvrdili, jedno od najvecih ponizenja. Jedni kazu - pobedila je demokratija. Drugi tvrde - na sceni je nevidjeni totalitarizam. Ipak, ulica nije i ne moze biti nacin za demokratsko resavanje problema. Cini se da su jedini nacin za izlazak iz politickog corsokaka u RS predstojeci parlamentarni izbori kada se, kroz demokratsko i civilizacijskim narodima svojstveno izjasnjavanje, treba odluciti ko ce dobiti poverenje naroda.