Nedelja, 14. septembar 1997.

Inicijativa o saradnji u jugoistocnoj Evropi (SECI) i SR Jugoslavija

Gelbard je sve rekao Milosevicu

Ucesce Jugoslavije u Forumu zavisi od njene pomoci u sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, kaze specijalni savetnik americkog drzavnog sekretara, Ricard Sifter. Eventualni slom Dejtonskog sporazuma, medjutim, nece prekinuti realizaciju inicijative

Dragan Bisenic

U leto sledece godine buldozeri ce iskopati prve kubike zemlje, cime bi SECI (Southeast European Cooperative Initiative) prerasla iz zanimljive i apstraktne ideje u projekt koji moze da izmeni prilike u ovom delu Evrope. Prvi projekt koji bi trebalo da pokaze kako je ova ideja delotvorna bice olaksavanje prelaska granica izmedju sve brojnijih zemalja regiona, izgradnja novih granicnih prelaza, prosirenje postojecih i pojednostavljenje carinskih procedura.

Dvanaest drzava u regionu koje ucestvuju u ovoj inicijativi (izuzev SR Jugoslavije koja jos nema status oficijelnog ucesnika) na inicijativu SAD prihvatilo je da se pridruze ovom programu "samopomoci". Od pocetka, medjutim, inicijativa je nailazila na poteskoce, prvo, jer neke od zemalja (Hrvatska, Slovenija, Madjarska) nisu zelele da se nadju u drustvu "balkanskih" suseda, a onda, smatrajuci da njihova pozicija i orijentacija jeste separatno povezivanje sa Evropskom unijom, a ne sa mnogo siromasnijim susedima. Evropska unija je razradila vlastiti "regionalni pristup" prema zemljama jugoistocne Evrope, ali pre toga je izmedju SAD i Evropske unije potpisan dogovor kojem bi se otklonile sve mogucnosti konkurentskog pristupa.

Dodatne neverice ohrabruje stanje izmedju drzava nastalih iz prethodne Jugoslavije. Koliko do juce bile su ista teritorija, ista privreda i zastava, da bi rat sve to izbrisao. Sada, nakon sukoba, trebalo bi ponovo da "treniraju" kako da bez velikih problema predju novonastale granice.

Sve to su cinioci koji ovu inicijativu vide kao vec unapred propalu stvar. Rumunski novinari, nakon ovonedeljne konferencije za stampu specijalnog savetnika americkog drzavnog sekretara Ricarda Siftera, koordinatora ideje Erharda Buseka i predsednika Poslovnog saveta Koste Karasa, nisu skrivali svoj pesimizam u verovatnocu ostvarenja ideje. Najvise ih obeshrabruje to sto je rec o programu "samopomoci". Kako sebi da pomogne region koji je siromasan i sta ima da se prelije iz nerazvijenih u nerazvijene?

Specijalni savetnik americkog drzavnog sekretara zaduzen za sprovodjenje ove inicijative Ricard Sifter kaze za "Nasu Borbu" da ovaj program ima mnogo slicnosti s nekadasnjim "Marsalovim planom". On je program "samopomoci" jer je zasnovan na poslovnim aktivnostima investitora spolja i privrednika unutar pojedinih zemalja, ali i izmedju privrednika, banaka i drzavnih institucija izmedju samih zemalja regiona, ali da je iskljuceno drzavno finansiranje i drzavno zaduzivanje.

PREDSEDNIK "VEVE GRUPE" IZ TIRANE VEBI VELIJA

Sansa za novu atmosferu

Vebi Velija predsednik je "VEVE" grupe iz Tirane. Do 1990. radio je u Jugoslaviji, uglavnom u Zagrebu, a 1990. prelazi u Albaniju gde pocinje da radi na eksploataciji nafte, dobijajuci koncesije za INU, u investicijama, farmaciji, a sada je i predstavnik "Diners International" za Albaniju. Clan je Poslovnog saveta SECI.

Kao covek koji ima pregled nad zbivanjima na teritoriji prethodne Jugoslavije, Velija veruje da SECI predstavlja sansu za objedinjavanje jugoistocne Evrope i stvaranje nove atmosfere u ovom regionu, punom napetosti. "Sto bude vise saradnje, bice manje konflikata. Iako ima onih koji inicijativu tumace kao politicku, ona to u sustini nije. Ona je politicka samo utoliko sto je potrebno stvoriti mogucnosti za saradnju. Njome se ne smeta nicijoj nezavisnosti." Situacija u Albaniji, nakon ovogodisnjih nemira, postaje stabilnija, kaze Velija, dodajuci da je to primer kako pogresno vodjena politika u jednoj zemlji dovodi do haosa u samoj zemlji, a jos vise kada se tome doda pogresno vodjena spoljna politika. "Ceo sistem je bio pogresan i on se raspao kao kula od karata", kaze on.

U Albaniji pocelo je stvaranje jednog sloja koji se zasniva na privatnom vlasnistvu, ali to je omela i prekinula politicka nesigurnost u zemlji. Kada se ta sigurnost ponovo uspostavi, moze se racunati da ce to biti nastavljeno. "Albanci su preduzimljivi i tehnicki obrazovani ljudi, tako da nece biti smetnji razvoju zemlje. Poceo je da ulazi i strani kapital. Njegov obim ce se povecavati. Veliki broj ljudi u zemlji obogatio se ne vodeci racuna o dugorocnim planovima. Da nije bilo nemira, vec sledece godine postojala bi povoljna privredna struktura, ali na nju morace da se jos malo priceka", kaze Velija.

On nije do sada radio s partnerima iz Jugoslavije, dodajuci da otvaranje puteva saradnje izmedju dve zemlje moze doprineti i smanjenju tenzija na Kosovu.

Iskljuceno je i to da ce pristupi Evropske unije i SECI biti konkurencija jedan drugom, dodaje Sifter. A po recima Koste Karasa, zemlje ucesnice trebalo da same prevazidju vlastito uverenje da se buducnost njihovog razvoja nalazi u pojedinacnom povezivanju sa Evropskom unijom. "Cak i ako bi imale sanse da se prikljuce Uniji, mnogo lakse to bi ucinile uzajamnom saradnjom, a ne rivalstvom. Osim toga, tesko je verovati da su one vise evropske time sto ne zele da se povezuju u ovu inicijativu od Grcke koja je clan Unije i zeli da veoma angazovano radi u ostvarenju ove ideje, kaze Karas.

Poseban problem jeste status Jugoslavije u SECI. Jugoslavija je bila pozvana za prvi sastanak krajem prosle godine, ali taj poziv je suspendovan usled tadasnjih dogadjaja u vezi s lokalnim izborima. U materijalima SECI navodi se da ce poziv biti ponovo upucen kada prestanu razlozi za otkazivanje poziva. U prvom trenutku mislilo se da su tu u pitanju samo izborni rezultati, ali prema onome sto kaze ambasador Sifter, poziv Jugoslaviji povezan je sa ostvarivanjem Dejtonskog sporazuma. "Jugoslavija ce biti ponovo pozvana da ucestvuje u radu Foruma kada bude ispunila svoje obaveze prema Dejtonskom sporazumu, kaze Ricard Sifter za "Nasu Borbu". Na pitanje, koje su to obaveze, Ricard Sifter nije zeleo da odgovori, vec je to samo prokomentarisao: "Gospodin Milosevic je upoznat sa svim cinjenicama koje su vazne za ucesce Jugoslavije, ne samo u ovom Forumu, nego i u drugim oblicima delovanja medjunarodnih organizacija. O tome ga je obavestio gospodin Gelbard. O ovim pitanjima u ime Sjedinjenih Americkih Drzava govori gospodin Gelbard, tako da ja ne bih mogao nista vise da kazem", dodao je Sifter. A na pitanje, da li to znaci da ce SECI inicijative nestati ukoliko Dejtonski sporazum bude prekinut, Sifter kaze: "Ni u kom slucaju ne znaci da ce ona prestati da postoji, posto su ostale zemlje zainteresovane za nju. Bilo bi, medjutim, od velike pomoci, ukoliko bi Srbija i cela Bosna bili njeni delovi".

Politicka nestabilnost koja postoji u tom regionu, za poslovne krugove znak je za opreznost. Kosta Karas kaze da je ideja u poslovnim krugovima primljena odlicno. Ali...

- Poslovni krugovi su veoma realisticni. Oni zele da vide rezultate. Ukoliko ona vidi da je nas prvi projekat uspesan - a to je projekat olaksavanja prelaska granica - posledice kod poslovnih ljudi bice veoma pozitivne. To ce pokazati da SECI moze da ima dobre rezultate i da bude uspesan. Sve sumnje koje postoje u SECI sasvim su razumljive. A na nama koji u projektu radimo, jeste odgovornost da pokazemo projekt uverljivim - zavrsava Karas.

PREDSEDNIK POSLOVNOG SAVETA SECI KOSTA KARAS

Trazi se nova licnost umesto Panica

Predsednik Poslovnog saveta inicijative, grcki brodovlasnik i biznismen Kosta Karas, istice da bi neko iz SR Jugoslavije trebalo da ucestvuje u radu Saveta, tim pre sto Savet ne radi poput Agenda komiteta u kojem se nalaze ljudi koji su zvanicni predstavnici drzava ucesnica programa. Kosta Karas tim povodom razjasnjava jednu nedoumicu povodom neucestvovanja Milana Panica na ovoj sednici Poslovnog saveta, mada je objavljeno da je ucestvovao na prethodnoj, krajem juna u Solunu.

- Gospodin Panic je takodje politicar, on ima politicke ambicije. Sreli smo se u martu ove godine u Solunu. Od tada on je nekoliko puta izdavao saopstenja u kojima je najavljivao da ce biti kandidat na predsednickim izborima. Ako bih ja ucinio isto, ja bih odustao od rada u Poslovnom savetu. Verujem da je on to razumeo. Vrlo dobro je biti aktivan u politici, ali to je i dokaz da odustajem od svog posla - objasnjava Karas.

Poslovni savet ce evidentirati tzv. "kljucne licnosti" iz regiona koje ce biti ukljucene u aktivnosti projekta, posebno u njegov poslovni deo. Kada je rec o predstavniku SR Jugoslavije u ovom Savetu, to jos zavisi i od zvanicnog statusa Jugoslavije u SECI. Ocekuje se da ce SR Jugoslavija veoma skoro biti pozvana da ucestvuje u nekim oblicima rada, tim pre sto je rad na nekim projektima gotovo obustavljen ili doveden u pitanje. To se odnosi u prvom redu na projekat Dunav, ali i na osposobljavanje kljucnih putnih i pruznih pravaca u jugoistocnoj Evropi. Clan Poslovnog saveta, pored Koste Karasa jos je i Rahmi Koc, predsednik Koc Holdinga iz Turske. On je kopredsedavajuci Saveta. Ostali clanovi su: Arsel Celik (Koc Holding), Djordjo Domineze (Centar za severoistocne studije (Italija), Nikos Jeftimijadis (Federacije industrije severne Grcke), Svetozar Janevski (Pivara Skopje), Ivan Jedvaj (PIK Vrbovec - Hrvatska), Muhtar Kent (Koka Kola Holding - Evropa), Ivan Stanciof (Kresta Marketing - Sofija), Vebi Velija (VEVE Grupa - Tirana) i Djanfranko Copas (Copas Industrija - San Venedemiano, Italija). Poslovni savet, pored angazovanja koje bi ohrabrivalo poslovne krugove Evrope i Amerike da investiraju u regionu, sluzice i kao svojevrsni lobi za SECI u zajednici poslovnih ljudi. Promovisuci rezultate radnih grupa u okviru projekata, Poslovni savet bi trebalo da utice na stvaranje investicionih fondova koji bi se angazovali u okviru projekata.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /