EU, za sada, ne planira nove sankcije protiv SRJ

Zasad jedina kaznena mera koju bi, kako se ocekuje, u ponedeljak mogli da usvoje evropski sefovi diplomatije, nece direktno pogoditi aktuelni rezim u Beogradu, vec samo neke od njegovih saveznika u paljanskoj frakciji Republike Srpske. Ministri bi, naime, trebalo da usvoje listu "nepozeljnih osoba", protivnika Dejtona, kojima ce ubuduce biti uskracene vize za putovanja u zemlje-clanice EU.

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Mada neke od zemalja-clanica EU ocenjuju da je predsednik Milosevic, ponajvise svojom otvorenom podrskom Karadzicevoj frakciji u SDS, zasluzio neku vrstu ukora ili kazne medjunarodne zajednice, "petnaestorica" trenutno ne planiraju nikakve nove sankcije prema SR Jugoslaviji.

Iz dva razloga. Prvo, jer su zaokupljeni Bosnom u kojoj dejtonski proces puca po svim (a ne samo srpskim) savovima. Te, drugo, jer su napokon - kako tvrde - uvideli da bi eventualnim sankcijama uneli "uznemiravajuci faktor" u predstojece parlamentarne i predsednicke izbore u Srbiji i neminovno ojacali pozicije vladajuce koalicije i njenog lidera.

Zbog toga ce se, barem do izbora 21. septembra, Evropljani oglusiti o americke sugestije za uvodjenje novih ekonomskih i diplomatskih sankcija protiv Beograda, izlozene prilikom nedavnog sastanka Kontakt grupe u Briselu. Te sugestije, koje izmedju ostalog ukljucuju suspendovanje trgovinskih preferencijala i uskracivanje prava sletanja avionima JAT na evropske aerodrome, nece se u ponedeljak naci na dnevnom redu Saveta ministara EU. Zasad jedina kaznena mera koju bi, kako se ocekuje, u ponedeljak mogli da usvoje evropski sefovi diplomatije, nece direktno pogoditi aktuelni rezim u Beogradu, vec samo neke od njegovih saveznika u paljanskoj frakciji Republike Srpske. Ministri bi, naime, trebalo da usvoje listu "nepozeljnih osoba", protivnika Dejtona, kojima ce ubuduce biti uskracene vize za putovanja u zemlja-clanice EU. Za sada su, kako saznajemo, na tom spisku samo neki od srpskih predstavnika u zajednickim institucijama Bosne i Hercegovine, ali, kako nam je u petak receno, "lista je otvorena" i nije iskljuceno da se do ponedeljka, ili na samom ministarskom sastanku, ona dopuni. Neke od zemalja-clanica EU, naime, traze da se spisak "nepozeljnih osoba" prosiri protivnicima Dejtona ne samo u drugom bosanskom entitetu (Federaciji), vec i susednim drzavama-potpisnicama mirovnog sporazuma.

Toliko do izbora. A sta ce biti posle njih, zavisice pre svega od strucne ocene koju ce - o uslovima pod kojima su izbori odrzani - dati posmatracka misija OEBS. Ta misija bi, naime, trebalo da oceni do koje su se mere parlamentarni i predsednicki izbori u Srbiji odvijali u skladu sa "ocekivanjima" izrazenim u politickoj deklaraciji Saveta ministara EU od 29. aprila 1997, kojom je obrazlozeno odobravanje tzv. autonomnih trgovinskih mera SR Jugoslaviji. Tada je, podsetimo, izricito naglaseno kako se povlastice za izvoz jugoslovenskih proizvoda na evropsko trziste odobravaju u "ocekivanju" da ce rezim u Beogradu ostvariti sve Gonsalesove preporuke (dijalog sa opozicijom o demokratizaciji zemlje; revizija izbornih zakona; ravnopravni pristup medijima i nezavisnost sudstva), kao i u "ocekivanju" da ce srpske vlasti otvoriti dijalog o resavanju kosovskog problema na bazi garantovanja "siroke autonomije" tom podrucju i njegovoj albanskoj vecini.

Cak i u slucaju da misija OEBS oceni kako su navedena "ocekivanja" izneverena, malo je verovatno da bi to dovelo do automatske suspenzije izvoznih povlastica za 1997, dva meseca pred njihov istek. Takva "krajnja mera" bi se, prema diplomatskim izvorima "Nase Borbe", primenila samo ukoliko se ponove proslogodisnji problemi oko priznavanja i implementacije izbornih rezultata. U slucaju reprize lanjske "politicko-sudske farse" sa rezultatima lokalnih izbora, momentalna suspenzija autonomnih trgovinskih mera bi, ukazuju u briselskim diplomatskim krugovima, bila "neminovna."

Izostane li takva repriza, pocetkom oktobra otvorice se redovna procedura odobravanja izvoznih povlastica za 1998, i to ne samo za SR Jugoslaviju, vec i za ostale drzave tog podrucja (Hrvatsku i BiH) koje su na istom, sto ce reci najnizem mogucem, nivou trgovinskih odnosa sa EU. Pored navedenih "ocekivanja" iz politicke deklaracije Saveta ministara, koja vaze samo za SR Jugoslaviju, pri odlucivanju o (ne)odobravanju autonomnih trgovinskih mera za 1998. uzece se u obzir i neki "opsti uslovi" (isti za sve), definisani u tzv. Strategijskom papiru o primeni principa uslovljavanja, kojeg su sefovi diplomatije "petnaestorice" takodje usvojili 29. aprila ove godine. Prema tom "papiru", obnavljanje trgovinskih povlastica za svaku pojedinu godinu... zavisice od postovanja osnovnih principa demokratije i ljudskih prava, kao i od spremnosti zainteresovanih drzava da razvijaju medjusobne ekonomske odnose.

Prvu ocenu o stepenu pomenutog "postovanja" i "spremnosti" dace Evropska komisija pocetkom oktobra, a odluku ce, nakon toga, doneti Savet ministara. Da Komisija ozbiljno shvata svoju ulogu i da produzavanje izvoznih povlastica nece biti automatsko, pokazuje aktuelni primer Hrvatske, koja je kudikamo u povoljnijem polozaju od SRJ buduci da za nju vaze samo opsti, a ne i posebni uslovi (navedena evropska "ocekivanja" od vlasti u Beogradu). Upravo juce, predstavnica za stampu Evropske komisije je ocenila nezadovljavajucim hrvatsko ispunjavanje sva tri uslova od kojih ce, po njoj, zavisiti odobravanje izvoznih povlastica za 1998. A to su: reintegracija Srba u istocnu Slavoniju; saradnja sa Medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu i pritisak na bosanske Hrvate da ispune svoj deo obaveza po Dejtonskim sporazumima. Nije tesko zakljuciti da SRJ nema problema samo sa prvim od tri pomenuta uslova, s tim sto u njenom slucaju istocnu Slavoniju uveliko "zamenjuje"! Kosovo. A kakav znacaj "petnaestorica" pridaju kosovskom problemu, odnosno njegovom resavanju na bazi "siroke autonomije", vidi se po tome sto Kosovo ukljucuju kako o "opste" (osnovni principi demokratije i ljudskih prava), tako i u "posebne" uslove za odobravanje trgovinskih mera ("ocekivanja" otvaranja dijaloga). Ti uslovi nisu upuceni samo vlastima i vladajucoj partiji, vec svim politickim snagama u Srbiji, podsecaju u Briselu i isticu kako su se zbog toga, pocetkom ove godine, "upinjali da od lidera opozicije iscupaju njihove stavove o resenju kosovskog problema."

Sve u svemu, barem kako stvari trenutno stoje, krajnje je neizvesno da li ce Evropska unija odobriti SR Jugoslaviji autonomne trgovinske mere sa 1998. A to je, istaknimo jos jednom, najnizi moguci vid ekonomskih odnosa jedne evropske zemlje sa EU. Zbog toga je pogresno tumacenje da je SR Jugoslavija izlozena samo americkom "spoljnom zidu" sankcija: gori i kudikamo visi je "evropski zid" kojim je SRJ izolovana od procesa ekonomske i finansijske saradnje na starom kontinentu. SR Jugoslavija je, naime, uz Hrvatsku jedina evropska zemlja koja sa EU nema nikakve ugovorne odnose (BiH ih, takodje, nema ali je ukljucena u program PHARE i prima zamasnu evropsku pomoc za rekonstrukciju). Sta vise, SRJ je, opet uz Hrvatsku, jedna od retkih zemalja u svetu bez ovakvog ili onakvog (direktnog ili posredstvom regionalnih asocijacija) sporazuma o ekonomskoj i finansijskoj saradnji sa najvecom svetskom ekonomskom integracijom. Mozda moze i bez toga, ali ostatak Evrope,! i sveta, ocito misli da je s tim, ipak, bolje, pa se upinje da koliko je god moguce unapredi svoje odnose sa EU. Valjda nalaze da iz toga imaju odredjene koristi.

Za sada, medjutim, barem sto se SR Jugoslavije (i Hrvatske) tice, pitanje nije da li ce u doglednoj buducnosti poceti da unapredjuju i podizu na visi stepen svoje odnose sa EU, vec da li ce uspeti da sacuvaju sadasnji, nesumljivo mizerni, nivo trgovinskih odnosa, koji im omogucavaju autonomne, sto ce reci jednostrane, izvozne povlastice.