SAD i jugosankcije

Pre nedelju dana, SAD su dobile podrsku Kontakt grupe za drzanje rampe spoljnih sankcija prema Milosevicu (rec je o grupi evropskih zemalja u kojoj se, pored Britanije, Francuske i Nemacke, nalazi i Rusija), s tim sto je Gelbard - ogorcen partijom "gluvih telefona" koju je pre toga imao s Milosevicem u Beogradu, zatrazio na tom skupu da se razmotri mogucnost vracanja nekadasnjih ekonomskih sankcija za SRJ zbog ignorisanja obaveza koje su joj zapale mirovnim ugovorom iz Dejtona

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Americkim pacijentima sa naseg dela Balkana moglo se vec ranije poruciti da se ne raduju bas previse tome sto su, posle Holbruka i Kornbluma, dobili za svog novog dejtonskog nadzornika jednog od ovdasnjih pobornika tihe diplomatije po imenu Robert Gelbard. Kolumbijske kolege kazu nam da je latinoamericka narko- mafija danula dusom otkako im se Gelbard u prolece skinuo s vrata i presao u sektor Stejt dipartmenta zaduzen za ratne i ostale mafijase sa podrucja bivse Jugoslavije. Ti nasi jos se ne izjasnjavaju javno o novom Klintonovom izaslaniku, ali - kako je krenulo - nece se jos dugo cekati na dan kad ce se u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu zakukati za Holbrukom. A, narocito za Kornblumom...

U medjuvremenu, svi oni osudjeni su na zivot, rad i saradnju s Robertom Gelbardom, odnosno sa supersilom koja ga je delegirala da sprovede na b/h terenu ono sto su Milosevic, Tudjman i Izetbegovic primorani pre 22 meseca da prihvate u Dejtonu. Svima u Vasingtonu (koji se o tome nesto pitaju) od pocetka je bilo jasno da je Mirovni ugovor o BiH potpisan pod prinudom, kao i da ce oni koji su rasturili bivsu SFRJ i zapoceli rat unutar njenih granica na sve moguce nacine pokusavati da izsabotiraju i izvrdaju mirovne obaveze koje su im posle toga nametnute. Ta postdejtonska istina pocela je drasticno da se iskazuje poslednjih nedelja na terenu "srpskog entiteta u okviru BiH" (kako ovde obicavaju da zvanicno nazivaju Republiku Srpsku), tako da vise ne iznenadjuje kampanja pritiska na predsednika Klintona - pokrenuta ovih dana s pojedinih republikanskih strana u Kongresu - da se SAD pomire s cinjenicom da je dejtonska BiH predstavljala mrtvorodjence, da juna 1998. povuku trupe sa tog podrucja (za koje se konstatuje da sve vise pocinje da podseca po potencijalnim opasnostima na Liban, s pocetka 80-tih i Somaliju, s pocetka 90-tih godina), da se pre toga prihvati drzavna podela na muslimanski, srpski i hrvatski deo po etnickim granicama koje je rat vec iscrtao - i da se potom taj deo Balkana prepusti svojoj sudbini, uz medjunarodno nadgledanje daljeg razvoja situacije iz baza u Italiji, Madjarskoj, Grckoj i, eventualno, Albaniji.

Bez obzira koliko bi takav jedan epilog balkanske krize predstavljao ozbiljan spoljnopoliticki poraz, za pragmaticnu Klintonovu administraciju ova verzija bosanskig scenarija mogla bi uskoro da se iskaze kao najmanje neprijatan izlaz iz kaljuge u podrucju u kome SAD - bez obzira na zvanicne proklamacije - nemaju nikakvog stvarnog nacionalnog niti strateskog interesa. I tu, onda, dolazimo na sledeci deo ove price: sta bi ovakav rasplet doneo, u blizoj i daljoj perspektivi, glavnim ucesnicima krvave jugodrame - posebno onome za kojeg se smatra da je u tome odigrao glavnu ulogu, kao i onima koji su ga na tom putu sledili, podrzavali, pa cak i obozavali?

S Dejtonom ili bez Dejtona, mora se imati u vidu cinjenica da Miloseviceva Srbija, Bulatoviceva Crna Gora i Karadziceva Republika Srpska predstavljaju za SAD glavne krivce za najozbiljniju krizu i rat s kojim je Evropa bila suocena u ovom periodu posle Drugog svetskog rata. Cena za to odavno se vec i dobro placa u Beogradu, Podgorici i na Palama, s tim sto se sa sigurnoscu moze racunati da ce to tako i dalje ici na jednu duzu stazu - bez obzira kojim se putem u Bosni bude krenulo - jer u toj proceni i poziciji apsolutno nema nikakve razlike izmedju demokrata, koji drze u rukama americku administraciju i republikanaca, koji kontrolisu zakonodavnu vlast u kongresnom Predstavnickom domu i Senatu.

A, posto je to tako kako jeste, vratimo se sad na pocetak ovog teksta - i na vasingtonskog izaslanika za bivsu Jugoslaviju. Na Roberta Gelbarda, kojeg je prosle nedelje valjalo najpazljivije slusati i najozbiljnije shvatiti kad je (ogorcen svojim bezuspesnim intervencijama kod Milosevica u Beogradu i kod Krajisnika na Palama) upozoravao da se bosanski Srbi izlazu opasnosti od "najozbiljnijih mogucih posledica" zbog opstrukcije dejtonskog sporazuma, a da se ni njihovim sunarodnicima sa istocne obale Drine ne smesi nista svetlija buducnost, imajuci u vidu uporno oglusivanje njihovog nezamenljivog predsednika na zahteve koje mu je postavila medjunarodna zajednica.

Taj paket zahteva koji je ispostavljen Milosevicu iz Vasingtona, kao preduslov za vracanje SRJ u punopravno clanstvo porodice naroda, pripremljen je pretprosle zime (posle Dejtona i skidanja ekonomskih sankcija Saveta bezbednosti), dopunjen prosle zime (posle demonstracija u Srbiji), a dodatno uvezan ovih poslednjih dana - kad se neopozivo iskazalo koliko nije nicim rezultirala licna intervencija Medlin Olbrajt, a potom i njenih izaslanika, da jugopredsednik napusti svoju neutralnu poziciju u odnosu na tekuci paljansko- banjalucki sukob i stavi se na stranu Biljane Plavsic "kao jedinog borca za Dejton, demokratiju i vladavinu zakona" u Republici Srpskoj. Ta ultimativna lista vasingtonske Bele kuce beogradskom Belom dvoru, poznata je i vec vise puta pretresana u ovoj nasoj novini, ali nije zgoreg na nju jos jednom podsetiti. Iz vise razloga.

BOSNA - Hvatanje i ekstradicija optuzenih za ratne zlocine izdvojilo se kao dejtonski zadatak broj 1, s obrazlozenjem da je to prepreka koja onemogucava uspostavljanje neophodnih mostova medjunacionalnog poverenja i sprecava, prakticno, svaki dalji prodor mirovnog procesa. Od Milosevica se trazi da iskoristi "svoj uticaj" na bosanske Srbe u razresavanju tog problema sa Karadzicem, Mladicem i ostalima, kao i da pokrene poluge vlasti kad je rec o licima sa haske poternice koja se nalaze na teritoriji Srbije. U Vasingtonu se ocekuje da ce ovo drugo biti ucinjeno u nekom periodu posle srpskih izbora od 21. septembra, dok je oko onog prvog u opticaju nekoliko kombinacija, od kojih je za Karadzica jedino spasonosna ona da se preda Sforu i tako ziv stigne do Haga.

KOSOVO - Rugovi je nedavno u Vasingtonu ponovljeno ono sto mu se govori vec godinama: da SAD nikako ne podrzavaju njihovo otcepljenje, ali da traze od Milosevica punu autonomiju za Albance u okviru Srbije - uz uveravanje da bez ispunjavanja tog uslova medjunarodna zajednica nikad nece pristati na skidanje "spoljnog zida" sankcija prema SRJ.

DEOBA - Od preostale Jugoslavije trazi se potpuno rasciscavanje deobnog bilansa, medjusobno priznavanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa svim drzavama iz sastava nekadasnje SFRJ. Glavni problemi, kad je ovo drugo u pitanju, tu su na relacijama izmedju Beograda i Sarajeva kao centra jedinstvene, dejtonske BiH, a dodatno su uvecani "medjudrzavnim ugovorom o specijalnim odnosima" izmedju SRJ i RS.

GONsALES - Zahtev za demokratizovanjem Srbije - postavljen u izvestaju komisije OEBS - poslednji je na ovom spisku, kao i medju prioritetima SAD, kad je u ovom trenutku rec o odnosima s Beogradom. U Vasingtonu se, medjutim, upozorava (za utehu) da taj uslov apsolutno nije za zanemarivanje, kao i da ce se na njemu i te kako insistirati - narocito ako, nekim cudom, bude preostao kao jedini uslov koji razdvaja SRJ od povratka u redove medjunarodne zajednice. Nagovestaj kako ce to dalje da izgleda video se u cetvrtak, u saopstenju kongresnog Helsinskog komiteta o (ne)dolasku americkih posmatraca na predstojece izbore u Srbiji.

Pre nedelju dana, SAD su dobile podrsku Kontakt grupe za drzanje ove rampe spoljnih sankcija prema Milosevicu (rec je o grupi evropskih zemalja u kojoj se, pored Britanije, Francuske i Nemacke, nalazi i Rusija), s tim sto je Gelbard - ogorcen partijom "gluvih telefona" koju je pre toga imao s Milosevicem u Beogradu, zatrazio na tom skupu da se razmotri mogucnost vracanja nekadasnjih ekonomskih sankcija za SRJ zbog ignorisanja obaveza koje su joj zapale mirovnim ugovorom iz Dejtona. Klintonov izaslanik obezbedio je u medjuvremenu doskora neizvesnu podrsku Moskve da se ovonedeljni lokalni izbori u bosanskoj Federaciji i Republici Srpskoj odrze po prvobitnom planu i pod punim nadzorom OEBS; kao sto se moze ocekivati da ce biti i sa svim ostalim - kad mu za to dodje vreme.

"Sa Milosevicem mora da se komunicira i da se od njega trazi neophodna saradnja, imajuci u vidu da je on jedan od potpisnika Dejtonskog mirovnog ugovora, kao i da je garant ispunjenja obaveza koje je taj dokument predvideo za bosanske Srbe. S druge strane, dogadjaji pokazuju da Milosevic svojom politikom ne donosi resenje problema, vec, naprotiv, predstavlja deo problema u krizi na Balkanu" - rekao nam je jedan predstavnik americke administracije, objasnjavajuci u te dve recenice zasto se "spoljni zid" medjunarodnih sankcija pretvorio, malo po malo, u jednu stalnu komponentu odnosa izmedju Vasingtona i Beograda.