Zasto uklanjanje "spoljnog zida" sankcija nije predizborna tema

Gelbardova pretnja cementiranja skrivenih sankcija prema SRJ zbog odnosa prema lokalnim izborima u Bosni - topi se kao cesto korisceni sapun

Tanja Jakobi

U Srbiji, u kojoj su u predizborno vreme, ankete tako omiljene, jos nijedna agencija nije nasla za shodno da gradjane upita da li se secaju sta je to MMF. Pitanje bi se moglo pokazati kao sasvim izlisno, s obzirom da su ispitanici u jednoj nedavnoj anketi vec pokazali da ne raspoznaju guvernera centralne banke, i ni pored natcovecanskih napora ne mogu da se sete ko su uspesni direktori.

Prosle nedelje, vise posredno, MMF je "preleteo" preko medijske mape Srbije, kada je americki izaslanik Robert Gelbard, nezadovoljan cinjenicom da predsednik Jugoslavije podrzava rukovodstvo s Pala, zapretio da ce rampi na "medjunarodnim finansijskim institucijama" pridodati i druge specificne mere poput ukidanja trgovinskih olaksica za SRJ, povlacenja ambasodora i zabrane letova JAT. Do ovog vikenda, ta pretnja, posto su pregovori o izlasku svih strana na lokalne izbore u BiH dobili nesto povoljniji tok, pocela je da se topi kao mnogo koriscen sapun.

Ne, trgovinske olaksice koje u ovoj godini domaca privreda i nije stigla da iskoristi, mozda i nece biti ukinute, tragicno maltretiranje do Budimpeste, da bi se otputovalo u neki kraj sveta, izgleda da nece biti ponovo u opticaju, a diplomate, eto jos su tu u Beogradu.

A sta je sa MMF? "I dalje se drzi na isti nacin", moglo bi se reci, lako parafrazirajuci jedan dijalog iz Joneskove "Celave pevacice". Upravo taj naslovni lik, bas kao i u pomenutom komadu, samo se jednom pominje, a mnogo fali. "Savezna vlada pripremila je 99 odsto sve dokumentacije koju trazi Medjunarodni monetarni fond", kaze jedan izvor iz Savezne vlade, "ali onaj jedan procenat koji zavisi od politicke odluke dovoljan je da sva dokumentacija skuplja prasinu".

Domaca osetljivost na "politizaciju MMF" u medjuvremenu je dostigla takve razmere da se jedan blizak saradnik predsednika Jugoslavije nedavno vajkao da "je stvarno strasno to sto rade Hrvatskoj" i stopiraju joj vec odobrene kredite, zbog loseg ponasanja u istocnoj Slavoniji.

Srbiji se ni nesto "tako strasno" nije moglo dogoditi jer uprkos naporima clanova Savezne vlade zaduzenih za pregovore s medjunarodnim finansijskim institucijama da makar "nezvanicno uhvate vezu" s nekim iz MMF i Svetske banke, odande nije dosao nikakav odgovor. Jedino sto se pozitivno pomolilo je odluka Svetske banke da napravi "kantri riport" za Jugoslaviju, sto bi u boljim okolnostima moglo da mirise na eventualno lako zagrevanje za moguce buduce clanstvo SRJ u toj instituciji.

Taj signal ocito je toliko slab da se cak ni predsednicki kandidat Lilic, reformski u pokretu, nije usudio da se blize upusta u "uvazavanje koje medjunarodna zajednica poklanja Jugoslaviji" - u finansijskom pogledu. Generalni direktor Beogradske banke Borka Vucic, koja sve teze kontrolise svoje izjave, izjavila je u Loznici da su nam sva vrata otvorena, ali da je "Amerika kaubojska zemlja" kojoj politicka situacija smeta - po potrebi. Ako neko ko sedi u najvecoj jugoslovenskoj banci sebi moze da dozvoli takvu izjavu, onda je ili clanstvo u MMF veoma bezizgledno, ili na ovom mestu sedi veoma pogresan covek, mada jedno drugo ne mora da iskljucuje.

Cuvena srpska taktika "pljuvanja pod prozor", uz "gelbardovski zacin" s pocetka prosle nedelje, daje za pravo medjunarodnim kucama koje procenjuju jugoslovenske sanse za obnovu clanstva u MMF i Svetskoj banci da revidiraju svoje ranije procene da ce uz prilican broj koncesija SRJ vec u januaru zauzeti svoju stolicu. Sa stanovista jugoslovenske delegacije, zagrejane posle prvih pomaka u pregovorima s Londonskim klubom, tako nesto deluje kao citanje grafita "dzaba ste krecili".

Za uzivaoce spoljnog zida sankcija, koje je jedan ekonomista nazvao, zbog ocigledne poroznosti "roletnom", situacija je sasvim odgovarajuca. Kao sto je sasvim bilo vidljivo, uz malo diplomatskog raspitivanja i nesto nervoze oko lokacije, isporuka velike transe u prodaji Telekoma Srbije prosla je uz punu saglasnost ne samo evropskih partnera, nego, posredno i SAD. Vise od "punopravnog clanstva u MMF" koje su mnoge kompanije, ili bar diplomatski predstavnici tih zemalja, iznosili kao kljucni uslov da bi se ovde angazovali, sada je vazno nesto drugo, pa neke diplomate ovih dana putuju u svoje centrale da bi se raspitali "zasto nas ovde nema vise, kad su Grci i Italijani vec tu".

Cela situacija deluje gotovo lagodno - Srbija je prisiljena da prodaje "na angro" i nije u poziciji da oko cene suvise zakera, sto od nje cini gotovo idealnog partnera. "Dok se americkim firmama brani da se na ovom terenu vise angazuju, Evropljanima se pruza odlicna sansa", preporucili su otvoreno analiticari Bank Nasional d Pari.

Dovoljno propustljiv, spoljni zid sankcija omogucava da na unutra curi novac, a da istovremeno, nikoga ne boli glava kako da vrati spoljni dug ili se zamara eventualnim monetarnim neravnotezama koje bi nastupile kad bi roletna bila podignuta. Cak su i naglaseno kriticni ekonomisti G 17 priznali da ovakav pristup koji sada gaji socijalisticka vlast moze da obezbedi njihovu neometanu vladavinu (izuzev nepredvidjenih socijalnih nemira) sve do 2003. godine. Dovoljno daleko, da se zbog toga danas ne bi potresali. To jeste stagnacija i prezivljavanje, ali da li je biracko telo u poslednjih par godina i trazilo vise od toga?

S druge strane, zadrzavanje istog tog zida omogucice da se preraspodela bogatstva koja je u drasticnom maniru, tokom hiperinflacije vec velikim delom izvedena, bude konsekventno nastavljena kroz najavljenu privatizaciju. Ako se izuzme Vuk Draskovic "kandidat koji otvara sva vrata" i obecava da ce finansijeri nagrnuti u Srbiju jednom i ako on pobedi, druge politicke partije uglavnom se ustezu od ozbiljnijeg bavljenja ekonomskim temama, izuzev ako u to ne ubrojimo izjave podrske Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije "Programu radikalnih ekonomskih reformi" ekonomista okupljenih u G 17. Jedno od kljucnih pitanja koje je taj Program nametnuo jeste - moze li ova vlast izvrsiti reforme ili je za to zaista potrebna promena vladajuce garniture. Sa stanovista vec pomenutih kuca poput "Meril Linca", "Bank Nasional d Pari" ili "Ekonomist Intelidzens Junita" pravo pitanje je bilo da li su najavljene reforme ozbiljne ili nisu. MMF i Svetska banka su takodje i bar deklarativno veoma unisone oko toga da oni uvek saradjuju sa onima koji su na vlasti iz prostog razloga sto niko drugi i ne moze sprovoditi reformsku recepturu. Jedan od bankara koji predstvaljuju Londonski klub pojasnio je to jos ubedljivije - svako ko placa dovoljno je dobar.

Ipak, i u slucaju Bugarske i u slucaju Rumunije pokazalo se da je tek dolazak novih ljudi i smena socijalistickih vlada bio onaj presudni korak da se zaista u reforme i udje. Ko je "Visokozi" iz Loznice dao devizni kredit od PTT novca uprkos tome sto ona radi sa 16 odsto kapaciteta i u bilo kojoj varijanti nece moci da opstane takva kakva jeste, tesko ce se odluciti da poput Viktora Corbee, rumunskog premijera, zavrne vodu, struju i snabdevanje firmama koje nemaju sansu.

U novinskim istupima, clanovi vlade obecavali su, tu i tamo, pocetkom godine i otpustanja i likvidacije losih firmi, a sad tvrde da treba imati strpljenja za reformske korake - posle izbora. Ono sto su i saveznoj i srpskoj vladi svi tvrdili, da je besmisleno najavljivati godinu reformi u godini izbora, sad se navodi kao opravdanje sto se u medjuvremenu gotovo nista nije dogodilo.

Lista preduzeca za privatizaciju po posebnim programima nece biti obelodanjena pre izbora, niti ce Zakon o staroj deviznoj stednji ugledati dana pre nego sto partije koje svojataju stedise uspeju da porade na njihovom izlasku na izbore.

Posle izbora i zavisno od njihovih rezultata treba ocekivati i te ocekivane Miloseviceve koncesije, prvenstveno u vezi s Kosovom, ali ce se tada ponovo deliti neke druge karte, u zavisnosti od toga kako ce proci izbori u Crnoj Gori. MMF, koji je jos '90. prestao da bude poznato lice u ovom podneblju, ionako nigde ne zuri.