G 17: Stabilizacija i liberalizacija jugoslovenske privrede kroz medjunarodne organizacije

Bez ukljucivanja u medjunarodne finansijske i trgovinske institucije, kao i u regionalne aranzmane u Evropi, Srbija i SR Jugoslavija nemaju ni ekonomsku ni politicku buducnost. Takva reintegracija je malo verovatna sve dok se na unutrasnjem planu jasno ne rascisti s neodrzivim statusom drustvene svojine i ne zadobije neophodna politicka podrska najmocnijih svetskih zemalja danasnjice

SR Jugoslavija je jedina zemlja u Evropi koja je iskljucena iz svih institucionalnih aranzmana evropskog karaktera i iz svih medjunarodnih organizacija. Nasa javnost ne sme da se zavarava: ubrzani privredni oporavak Srbije i SR Jugoslavije nece biti moguc bez njihove pune reintegracije u glavne svetske finansijske i trgovinske organizacije - Medjunarodni monetarni fond (MMF), Svetsku banku (SB) i Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Visina nasledjenog spoljnog duga i deviznog duga prema domacem stanovnistvu, platnobilansni deficit, deficiti javne potrosnje i kvazifiskalni deficit su takvih razmera, da bez znacajnog dotoka svezeg inostranog kapitala nije moguce odrzati makroekonomsku stabilnost, sprovesti radikalnu ekonomsku reformu i prevesti privredu na putanju odrzivog ekonomskog rasta.

Bez ukljucivanja u medjunarodne finansijske i trgovinske institucije, kao i u regionalne aranzmane u Evropi, Srbija i SR Jugoslavija nemaju ni ekonomsku ni politicku buducnost. Takva reintegracija je malo verovatna sve dok se na unutrasnjem planu jasno ne rascisti s neodrzivim statusom drustvene svojine i ne zadobije neophodna politicka podrska najmocnijih svetskih zemalja danasnjice. Zbog postojanja spoljnog zida sankcija koji stoji na putu povratka SR Jugoslavije u najvaznije medjunarodne institucije, makroekonomska resenja su prakticno uslovljena prethodnim ispunjenjem neekonomskih zahteva za postovanjem ljudskih i manjinskih prava utvrdjenih medjunarodnim standardima i sirokom demokratizacijom drustva. Proizlazi da su krupne politicke promene kljucni preduslov za ozbiljnu reformu privrednog sistema.

Nova vlada ce svojom konstruktivnom diplomatskom akcijom, prihvatajuci princip ravnopravnog nasledja bivse SFRJ, uciniti sve da se SR Jugoslavija sto pre prikljuci MMF-u. Regulisanje clanstva u ovoj organizaciji nasoj zemlji ce otvoriti i ostale kapije medjunarodnog kapitala. Naime, iskustva su pokazala da svaki dolar kredita MMF-a za sobom u proseku vuce jos 3-5 dolara kredita iz drugih javnih i komercijalnih izvora u svetu. Da bi SR Jugoslavija postala clan MMF-a i Svetske banke, ona osim ispunjenja politickih preduslova mora da regulise i svoje dospele a neplacene obaveze, kumulirane od septembra 1992. godine do danas. Dospeli dug prema MMF-u pocetkom 1997. godine iznosi nesto vise od 100 miliona USD, dok je dospeli dug prema Svetskoj banci premasio 1,2 milijarde USD. Jasno je da SR Jugoslavija trenutno nema toliko gotovog novca (barem ne na zvanicnim drzavnim racunima) kojim bi mogla da plati "clansku kartu" za ulazak u ove organizacije, a bez clanstva u njima ne mogu se ocekivati ni privatne inostrane investicije zamasnijeg obima, niti novi medjudrzavni i komercijalni krediti. Da bi resila ovaj veliki problem, nova vlada ce pre svega morati da uveri inostrane poverioce da je spremna i voljna da krene u radikalne ekonomske reforme. Na osnovu takvog programa, SR Jugoslavija bi mogla da racuna na odgovarajuce finansijske aranzmane kojima bi joj se pomoglo da resi teskoce u placanju dospelih obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci, sto bi automatski znacilo i dobijanje punopravnog clanstva u njima. To bi onda otvorilo vrata za dobijanje novih inostranih kredita, a sprovodjenjem privredne reforme stvorili bi se uslovi za njihovo uredno servisiranje u buducnosti. I u kasnijem periodu, neto-priliv medjunarodnog kapitala u SR Jugoslaviju bice moguc samo ukoliko: (1) inostrani investitori budu uvereni u doslednost politike institucionalnih i strukturnih prilagodjavanja, a pre svega u doslednost politike obuhvatne i brze privatizacije; (2) privredni sistem bude kompatibilan s privrednim sistemima trzisnih privreda; (3) neekonomski faktori rizika ulaganja budu ocenjeni kao prihvatljivi.

Paralelno sa uspostavljanjem odnosa sa MMF-om i Svetskom bankom, nova vlada ce preduzeti i sve aktivnosti koje su potrebne za uclanjivanje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Sadasnja spoljnotrgovinska politika SR Jugoslavije, osim sto je neprimerena potrebama unutrasnje privredne obnove i rasta, znacajno odstupa i od standarda medjunarodnog okruzenja, kao i od pravila kodifikovanih od strane STO. Transformacija GATT-a u STO predstavlja finalizaciju institucionalnog i pravnog "trougla" koji pored STO cine MMF i Svetska banka, a u kojem ce se sprovoditi i sankcionisati pravila ponasanja zemalja u medjunarodnoj trgovinskoj, finansijskoj i monetarnoj politici. Pored nespornih novih kvaliteta koje ce STO uneti u svetsku trgovinu, evidentno je da ce to znaciti i stvaranje nadnacionalne pravno obavezujuce institucije u domenu trgovinske politike, sto pretpostavlja i odgovarajuci gubitak nacionalne suverenosti u ovom segmentu. S druge strane, bez regulisanja clanstva u STO, Jugoslavija ne bi mogla normalno da obavlja razmenu sa najvecim brojem vodecih trgovinskih zemalja, jer bi se ona odvijala po izuzetno otezanim uslovima u kojima bi SRJ bila tretirana kao neravnopravan i diskriminisan partner.

Clanstvo u STO i dobijanje tretmana najpovlascenije nacije otvorice mogucnost za laksi plasman nasih proizvoda na svetskom trzistu i znatno poboljsati njihovu cenovnu konkurentnost, jer ce doci do redukovanja sadasnjih izuzetno visokih carina i brojnih vancarinskih ogranicenja. Istovremeno, ulaskom u STO nasa zemlja ce biti zasticena od arbitrarnosti u vodjenju antidampinskih procesa i prihvatice princip nediskriminacije, tj. potpuno istog poreskog tretmana za domacu i inostranu robu. Sve ovo ce samo po sebi dodatno inicirati nuzne i sveobuhvatne promene domaceg privrednog sistema i stvoriti sansu za znacajno povecanje izvoza u buducnosti.

U perspektivi, cilj spoljnoekonomske politike nove vlade bice ukljucivanje nase zemlje u Evropsku uniju (EU) i regionalne trgovinske organizacije. Buduci da su svojevremeno zemlje EFTA uspostavile sa EU jedinstveni evropski ekonomski prostor, a da su deset zemalja Centralne i Istocne Evrope i zemlje Mediterana zakljucile ugovore o asocijaciji i preferencijalnom tretmanu sa EU, na cijem trzistu uzivaju brojne trgovinske i finansijske povlastice, SRJ ima prioretan zadatak da sto pre izjednaci svoj status sa statusom konkurenata na najvaznijem evropskom trzistu.

Povezivanjem sa EU pojacace se spoljna podrska neophodnim reformama i modernizaciji domace privrede. Evropski pravno-institucionalni okvir omogucice uspostavljanje podsticajne poslovne klime za jacanje domacih preduzetnickih kapaciteta i privatne inicijative i stvaranje novih proreformskih interesnih lobija koji ce se zalagati za funkcionisanje otvorene trzisne privrede. Intenzivna liberalizacija spoljnotrgovinskih odnosa sa EU, koja ce biti uredjena sporazumima o trgovini i saradnji, o pridruzivanju i o pristupanju, olaksace ili obezbediti sasvim slobodan pristup trzistu EU za industrijske, prehrambene i poljoprivredne proizvode, eliminisanjem kvantitativnih i redukovanjem carinskih barijera. Mada ce domace firme morati da snose rizik izlaganja konkurenciji kako na domacem, tako i na trzistu EU, usvajanje evropskih normi i standarda u proizvodnji, poslovnoj praksi i uspostavljanju trzisnih institucija, obezbedice im veci oslonac u transparentnoj ekonomskoj politici, finansijskim institucijama i promotivnim organizacijama uz vecu stabilnost i predvidivost pri donosenju poslovnih odluka. Ukljucivanje u projekte transevropskih infrastrukturnih mreza predstavlja preduslov za ubrzanu modernizaciju i prosirenje zastarele domace infrastrukture, kako bi se u saradnji sa susedima i drugim evropskim zemljama racionalizovalo njeno koriscenje. Time bi znacajno bio olaksan i pristup finansijskim sredstvima iz inostranih izvora neophodnim za realizaciju infrastrukturnih projekata, imajuci u vidu da je to jedan od prioriteta evropskih investicionih fondova i finansijskih institucija. Uopste posmatrano, povezivanje sa EU omogucice znacajan dotok finansijske pomoci za restrukturiranje i prilagodjavanje domace privrede zahtevima trzista EU (bespovratna sredstva po osnovu tehnicke pomoci, pomoc za rekonstrukciju zemalja sa prostora bivse Jugoslavije, pomoc za odrzavanje platnog bilansa, krediti za transformaciju privrede, krediti EBRD itd), ali i jacanje motivacije za priliv direktnih stranih ulaganja i trajnijih proizvodno-finansijskih aranzmana. Ekonomska liberalizacija u okviru zakljucenih institucionalnih aranzmana otvorice vrata za vece angazovanje evropskih transnacionalnih korporacija na trzistu SRJ, ali i za povratak i intenzivnije investiranje domaceg kapitala u proizvodne i druge programe namenjene evropskom trzistu. Ugovorni odnosi sa EU olaksace i regulisanje statusa mnostva radnika migranata i njihovo vece angazovanje (znanje, kapital, informacije, medjunarodne veze) u podrsci reformskim procesima u SRJ.

Kao istocnoevropska i mediteranska zemlja, SRJ moze ocekivati dobijanje pomoci EU i preko PHARE i preko Barselona programa, od kojih svaki obezbedjuje znacajan godisnji priliv sredstava za odgovarajuce projekte zemalja korisnica koje imaju ugovorne odnose sa EU. Imajuci u vidu da su obrazovanje, tehnicka pomoc i naucna saradnja presudni za modernizaciju jugoslovenske privrede, bice neophodno sto skorije ukljucivanje ne samo u PHARE i TEMPUS program, vec i u evropske informacione i istrazivacke mreze i sisteme koji postaju sve vazniji domen integracionih procesa u EU.

U okviru ukupne obnove medjunarodnih odnosa SRJ, nova vlada mora jasno i nedvosmisleno odrediti strategiju i taktiku ukljucivanja u EU. Osnovni dugorocni cilj bice punopravno ukljucivanje u ovu organizaciju, cemu ce se podrediti politika strukturnog prilagodjavanja, ekonomska politika, kao i politika prema susednim zemljama. Ovaj dugorocni cilj bice realizovan u nekoliko koraka.

U kratkom roku (1-2 godine), osnovni cilj bice potpuna normalizacija odnosa sa EU. Autonomne trgovinske povlastice koje je odobrila EU samo su prvi korak u tom pravcu. One mogu doprineti ubrzavanju naseg izvoza, posebno u sektorima koji su bili najvise pogodjeni visokim nivoom zastite na trzistu EU, a predstavljaju nase znacajne izvozne proizvode. Sledeci korak bice zakljucivanje sporazuma o trgovini i saradnji, kao i ukljucivanje SRJ u PHARE program. Trgovinski preferencijali, krediti i bespovratna pomoc koji bi se po tom osnovu obezbedili mogli bi dostici i do jedne milijarde US dolara, sto bi predstavljalo znacajnu finansijsku podrsku radikalnim ekonomskim reformama nove vlade i ublazilo njene troskove.

U srednjem roku (3-5 godina), osnovni cilj bice zakljucivanje sporazuma o pridruzivanju EU. Da bi se ovaj sporazum mogao zakljuciti, bice neophodno postici relativno visok stepen politicke i ekonomske kompatibilnosti dve strane. Posebno je znacajno da se u navedenom roku ostvari sto veci nivo konkurentnosti domace privrede. Naime, sporazumom o pridruzivanju bice predvidjeno uspostavljanje zone slobodne trgovine sa EU u periodu od 6-8 godina. Da bi spremno docekala ovaj institucionalni aranzman i u zadovoljavajucoj meri se priblizila evropskim pravno-institucionalnim resenjima i poslovnoj praksi, jugoslovenska privreda se mora ubrzano transformisati, a domaca preduzeca osposobiti za sto ravnopravniji nastup na jedinstvenom trzistu EU. Zato ce nova vlada odmah nakon stupanja na duznost usvojiti odgovarajuci program prilagodjavanja propisa SRJ propisima EU, prema modelu koji se vec primenjuje u programima saradnje EU sa zemljama Centralne i Istocne Evrope.

Paralelno sa zavrsavanjem druge, srednjorocne faze, trebalo bi privesti kraju pregovore o prijemu nase zemlje u Evropsku uniju. Puna realizacija programa radikalnih ekonomskih reformi predstavlja najkraci put da se nadoknadi propustena decenija i da SRJ krajem prve decenije narednog veka zauzme odgovarajuce mesto u evropskoj zajednici naroda.