Nedelja, 14. septembar 1997.

Siromasna ponuda na izbornoj pijaci iduce nedelje

Bojkot protiv Kurte i Murte

Bojkot predstojecih izbora nije plan i delo ove ili one stranke, kao sto ni koalicija "Zajedno" nije bila organizator zimskih demonstracija. U pitanju je samonikli, autohton i nezavisni proces politickog sazrevanja gradjanske svesti koja se ne miri sa totalitarizmom, autoritarnoscu i personalnim diktaturama svih boja i modela. U tom kontekstu septembarski bojkot logican je nastavak novembarsko- decembarsko-januarskih demonstracija gradjana

Misa Brkic

Srbija je umorna od politike. Nijedni izbori za proteklih sedam godina nisu docekivani kao ovi predstojeci septembarski - bez velikog zara, gotovo hladno, s gadljivom distancom, rezignacijom i uctivom odbojnoscu. Po kafanama, pijacama i berbernicama - tradicionalnim sastajalistima politickih bukmejkera i popristima odmeravanja izbornih strasti - vlada tisina i apatija. Septembarski izbori poslednja su, zavrsna nomija srpskog drustva. Samo drzavni mediji - stara prestonicka frajla i televizija iz Takovske 10 - stvaraju i sire iluziju da su parlamentarni i predsednicki izbori (zakazani za iducu nedelju) - vazni. U to, na zalost, malo ko veruje - mozda tek nekolicina kandidata, nesto zagrizenih partijskih jurisnika i poneki novinar-pripravnik.

Iduce nedelje, 21. septembra, na glasackim mestima i listicima nece imati sta da se bira. Dok su bili u snazi, dok im se jos i verovalo i dok su mogli da manipulisu socijalisti su uspevali da mobilisu jedan deo birackog tela za pogresne i anticivilizacijske ciljeve: nacionalnu homogenizaciju i hegemoniju, rat protiv suseda i celog sveta, ksenofobiju, izolacionizam i samodovoljnost, slepo verovanje jednom coveku i prepustanje vlastite sudbine u ruke Vodje. Ta vrsta podanicke poslusnosti i trpeljivosti za proteklih sedam godina ostavila je nesagledive posledice - razorila je drustveno i drzavno tkivo Srbije, tako da ona, iz danasnje perspektive, izgleda kao da nema buducnost.

Neogranicena, apsolutisticka vlast koju su srpski socijalisti nekaznjeno pribavili za sebe mimo izborne volje gradjana, sada im se vraca kao bumerang i lupa o glavu u vidu - bojkota izbora. Sve godine svoje vladavine srpski predsednik Slobodan Milosevic sistematski je unistavao demokratske, gradjanske i civilizacijske principe, kako izmedju Njega i njegovog naroda ne bi bilo nijedne institucionalne prepreke.

Zato Srbija danas nema parlament, iako on formalno postoji, nema sudove u koje bi gradjani imali poverenja da sude po pravdi, nema mrezu nevladinih institucija uz ciju bi se pomoc gradjanin ugodno osecao u svojoj drzavi, nema drzavu kao servis za zadovoljenje potreba svojih stanovnika, nema odgovornu i smenjivu vladu, nema solidan penzioni fond, nema banku u kojoj bi gradjani stedeli, nema sportski klub koji nije pod politickim patronatom.

Milosevic i njegovi socijalisti pod svoj monopol stavili su sve institucije sistema i tako ih varvarski bagatelisali zarad licnih finansijskih interesa, da su ih na kraju obesmislili. Sve institucije drzave u Srbiji su danas oronule fasade iza kojih nema nikakvog sadrzaja.

Kradja glasova na proslim izborima bio je pokusaj socijalista da uniste i tu poslednju instituciju demokratskog drustva - glasacko pravo. Zimske demonstracije posle toga bile su uslovni refleks uvredjene gradjanske svesti na obesmisljavanje demokratskih institucija. A zatim je usledio izvestaj Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Gonsalesova komisija) u kojem je filigrantskom preciznoscu detektovan rigidni monopol Miloseviceve oligarhije nad institucijama sistema.

Afokrizam nedelje

Dovoljno je da izadjete na postene izbore. Rezultati su nasa briga.

Milan R. Simic

Izbori su, izmedju ostalog, ali i pre svega, bitka za institucije. Njih, medjutim, u Srbiji nema i zato su predstojeci izbori nezanimljivi, iako bi moralo biti obrnuto bas u ovom trenutku. Bojkot izbora nije samo iznudjeni potez zbog nepostojanja fer i postenih uslova, vec je mnogo vise novi odgovor gradjana na manipulaciju i unistavanje drzavne, politicke i drustvene institucionalne infrastrukture i jasna poruka neprihvatanja stranaka-ucesnica izbora koje u svojim programima ne spominju reformu i reafirmaciju institucija demokratskog, gradjanskog sistema. Bojkot predstojecih izbora nije plan i delo ove ili one stranke, kao sto ni koalicija "Zajedno" nije bila organizator zimskih demonstracija. U pitanju je samonikli, autohton i nezavisni proces politickog sazrevanja gradjanske svesti koja se ne miri sa totalitarizmom, autoritarnoscu i personalnim diktaturama svih boja i modela. U tom kontekstu septembarski bojkot logican je nastavak novembarsko- decembarsko-januarskih demonstracija GRADJANA. Da je ova teza tacna potvrdjuju svojim defanzivnim angazmanom one politicke partije koje se zalazu za bojkot izbora, ali sustinski jos nista nisu ucinile da svoje argumente podastru biracima sirom Srbije.

Iduce nedelje gradjani nemaju sta ni da biraju, jer je politicka ponuda za njihov ukus veoma siromasna. Ukljucivanje u Evropu, integracija u svetske tokove i sveobuhvatne reforme - uglavnom su slogani na nivou fraze i bez ubedljive argumentacije. Predizborna kampanja ucesnika predstojecih izbora pravljena je iskljucivo za Srbe i po njihovoj meri i ukusu, a da pri tome malo ko primecuje da je to zastarela i potrosena politicka kategorija. Ima li veceg razloga za bojkot od izborne parole "Srbija - Srbijancima" koju je lansirala Nova demokratija, inace clanica leve koalicije (SPS-JUL). Taj detalj tesko da ce zapasti za oko posmatracima OEBS, ali gradjanin koji bude bojkotovao izbore ima puno pravo da se pozove na prvi clan Ustava Srbije koji kaze da je Srbija drzava njenih gradjana. Ako SPS, JUL i Nova demokratija zaista misle da Srbija pripada samo Srbijancima, onda se postavlja pitanje: a sta sa trideset odsto stanovnika ove drzave koji nisu Srbi.

Losa politicka ponuda na septembarskoj izbornoj pijaci ucinila je izbore nezanimljivim. Sa stanovista ozbiljnosti trenutka, aktuelne krize i neizvesne buducnosti - ovi septembarski izbori trebalo bi zaista da budu bitka za Srbiju. Za Srbiju koja ce kao moderna, demokratska drzava zakoraciti u 21. vek. Na zalost, ponuda politickih ideja i ozbiljnih obecanja je toliko siromasna da ovi izbori objektivno nisu bitka za takvu Srbiju. U datim okolnostima bojkot se namece kao jedini odgovor i otpor totalitarizmu i palanackom mentalitetu, jer Kurta i Murta - ponovo jasu. A jahacima apokalipse gradjani Srbije suprotstavice se ako iduce nedelje zaobidju glasacka mesta. To je ovog puta bolja ponuda i za njih i za Srbiju.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /