MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

U junu i julu novcana masa povecana je za 1,7 milijardi dinara, a isti tempo nastavljen je i u avgustu. To znaci da je privredni rast podstaknut letnjom novcanom eksplozijom, a celo "veselje", zajedno sa stabilnim cenama i kursom, trajace dok se definitivno ne potrosi dodatni kapital od prodaje Telekoma

Kretanja u junu i julu pokazuju da je industrijska proizvodnja usla u uzlazni trend, da su ostvareni rekordni mesecni prihodi za javnu potrosnju, te da, bez obzira na monetarnu ekspanziju, cene jos uvek miruju. Rasprostranjenost rasta industrijske proizvodnje u poslednjih mesec ili dva na veliki broj grana poklapa se sa cinjenicom da su i krediti Fonda za razvoj, na bazi sredstava od prodaje "Telekoma" odobreni velikom broju preduzeca u raznim privrednim granama i to prilicno sirokogrudo.

To ce podrzati rast proizvodnje jos nekoliko meseci, ali nacin upotrebe ovih sredstava (a izabran je najgori) nece generisati dugorocni rast, konstatuje se u najnovijem MAP Instituta ekonomskih nauka.

Ne stoji opaska zvanicnika, istice Stojan Stamenkovic, da je opravdano da drzava iz svog kapitala namiruje svoje dugove. Formalno legitiman, takav potez je ekonomski neopravdan, jer nije rec o tome da ce penzijski ili zdravstveni fondovi koristiti prinos od dela kapitala, nego ce nepovratno utrositi sam kapital, a prakticno vec sutradan po namirivanju, ponovo ce nastati isti i uvecavati se dugovi. Drugim recima, na delu je mehanizam, koji smanjuje bazu za buduci razvoj i privredni rast.

U MAP se konstatuje da je i u avgustu nastavljeno povecanje novcane mase priblizno istim tempom i postavlja se pitanje koji su faktori ipak mogli da odrze stabilne cene i relativno stabilan kurs, uprkos ovakvoj monetarnoj ekspanziji. Tim pre sto je jasno - ako je obim poslovanja privrede zakljucno sa julom povecan za 20 odsto, a monetarna masa za 48 procenata - da onda takav obim poslovanja nije u stanju da apsorbuje ovoliko povecanje novcane mase na trzistu.

Razlozi se vide u povecanom uvozu, ali na racun rasta spoljno-trgovinskog deficita, zatim u dobro izabranom letnjem trenutku za celu operaciju, kao i u cuvanju za jesenje potrebe novca koje je stanovnistvo dobilo kroz ubrzane isplate plata i penzija, sto se naravno u svakom trenutku moze aktivirati i izvrsiti pritisak na cene. Svoje je "odradio" i psiholoski faktor, s obzirom da su povremeno prodavane devize stanovnistvu. Uticaj je imala i fakticka devalvacija dinara. Naime, zbog jacanja vrednosti dolara prema nemackoj marki, dinar je u odnosu na korpu valuta, od avgusta prosle do avgusta ove godine prakticno devalvirao za 15 odsto, a to se najvecim delom dogodilo tokom jula i avgusta. Da je odnos dolara i marke ostao nepromenjen, sadasnja vrednost dinara prema korpi valuta odgovarala bi kursu nemacke marke od 3,90 dinara, konstatuje se u MAP.

U MAP, takodje, upozoravaju da je pod optimalnim pretpostavkama pet godina isuvise kratak rok za konsolidaciju privrede, kada se ima u vidu stanje njenih kapaciteta i eksternog i internog duga. Ako taj rok obecavaju partije na vlasti, ili partija koja zeli na vlast, takva preterivanja, kao deo politickog marketinga, mogu se i razumeti. Medjutim, ako takva obecanja daje deo ekonomske struke, mora se upozoriti da ona nisu realna cak i kada bi pola duga prema Pariskom i Londonskom klubu u medjuvremenu bilo otpisano, istice Stojan Stamenkovic. Po njegovom misljenju na toliki otpis bi se i moglo racunati uz jednu pametnu politiku i bez razmetljivih predizbornih izjava o drustvenom proizvodu od 1.600 dolara po glavi stanovnika. Objektivno sagledavanje stvarnih razvojnih mogucnosti zemlje, u stvari znaci i da se prizna "kolika smo sirotinja".

Bojana Jager