U raljama politike

Bojana Oprijan Ilic

"Ovde se radi o prelomnoj tacki istorijskog trenutka postojanja jugoslovenske drzave. Neshvatljivo je da se Savezni ustavni sud upustio u politicku avanturu visokog rizika". Ove reci poslanika u crnogorskom parlamentu Stevana Susica, inace prisutnog na nedavnoj javnoj raspravi "najvisih zastitnika ustavnosti" mnogima bi mogle zazvucati sumorno i zloslutno. Nakon odluke Saveznog ustavnog suda da "sa visine" odredi ko se i kako moze kandidovati za predsednika jedne od federalnih jedinica (dok su u onoj vecoj slicne odredbe ostale netaknute) navedena Susiceva konstatacija trebalo bi da bude mudro politicko upozorenje. Kakve bi, dakle, mogle biti posledice i kako je celu stvar sporne Bulatoviceve kandidature "razresio" Savezni ustavni sud ?

Nakon ustavne zalbe Momira Bulatovica, pomenuti Sud je ex oficio pokrenuo postupak ocene ustavnosti clana 5. Zakona o izboru predsednika Crne Gore i, kao sto je poznato, proglasio ga nesaglasnim "najvisem Zakonu". Prethodno je, podsetimo, uvazio zahtev iz zalbe da se privremenom merom obustave svi akti koji se ticu predsednickih izbora u ovoj Republici a zatim samu zalbu odbacio?! Logicno je pitanje kako ono sto ne moze biti predmet spora (konkretno to nije mogla biti ustavna zalba Bulatovica jer je vec obezbedjena pravna zastita pred Ustavnim sudom Crne Gore) moze biti predmet obezbedjenja - privremenom merom? Tesko je, nadalje, odgonetnuti na osnovu cega se Savezni ustavni sud uopste nasao nadleznim da resava izborna pitanja jedne republike kad je sam Ustav SRJ izricit i clanom 124. nedvosmisleno odredjuje da ovaj Sud odlucuje u izbornim sporovima "samo kad je rec o saveznim organima".

No, ostavimo po strani pravo koje je ovde odavno u raljama nadmocnije politike. Kad se o ovoj potonjoj, medjutim, radi posle odluke Saveznog ustavnog suda iz koje proizilazi da svaka stranka moze predlagati vise kandidata za predsednika, posledice se lako mogu pretpostaviti. Unutarstranacka kao ni medjustranacka sloga (posebno opozicije) nije, inace, ucestala pojava na ovim prostorima. Sta ce se tek dogadjati u trci za "prvog medju jednakima"? U uporednom pravu, bar sto se tice civilizovanog sveta, normalan je i vazeci princip jedna stranka - jedan predsednicki kandidat.

Konacno, Susiceve reci sa pocetka zbog jos jedne komparacije treba pazljivije oslusnuti. Oni koji su bili svedoci poslednjih sednica Ustavnog suda bivse nam drzave a prisustvovali su ovoj raspravi jugoslovenskog ustavnog suda, letargicno su zakljucili - vec vidjeno pre sest godina.