KAKO CE BROJ BIRACA UTICATI NA LEGITIMITET PREDSEDNICKIH I PARLAMENTARNIH IZBORA

Za izbor predsednika Republike potrebno je da izadje polovina plus jedan od ukupnog broja upisanih biraca, dok za izbor poslanika taj kriterijum ne vazi. Ako sef drzave ne bude izabran u drugom krugu, ova funkcija prelazi u v. d. stanje. Ko ce predloziti mandatara republicke Vlade i kako ce biti konstituisani organi vlasti

Podeljena Srbija pred izbore: Birac u prolazu

Koalicioni partneri sa jedinstvene liste "SPS-JUL-Nova demokratija - Slobodan Milosevic", sve vreme ponavljaju da ce izbori da budu legitimni i da bojkota nece biti. Bojkot, kako kazu, nece zavisiti od broja stranaka koje nece na izbore, nego od broja gradjana koji ce 21. septembra izaci na biralista. Oni su ubedjeni da ce mnogo veci procenat gradjana iskoristiti svoje pravo da glasa.

Predsednicke izbore do sada, vrlo retko ko je osporavao. Cak i oni koji su se odlucili za bojkot govore da su oni neophodni nakon izbora Slobodana Milosevica za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Uostalom, to predvidja i Ustav Srbije u kome se kaze da "ukoliko predsedniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je biran, izbori za novog predsednika moraju se odrzati najkasnije u roku od 60 dana od dana prestanka mandata".

Sporno je, medjutim, nesto drugo. Da bi predsednicki izbori bili valjani (kako predvidja clan sest i devet Zakona o izboru predsednika Republike) na njih - u prvom i u drugom krugu - mora da izadje najmanje 50 odsto plus jedan gradjanin. Zakon predvidja da je predsednik izabran, ako bude dobio vecinu od 5o i vise procenata od broja izaslih na izbore. Clan devet istog zakona, kaze da "ako u drugom krugu nijedan od kandidata ne dobije potreban broj glasova, ceo izborni postupak se ponavlja", sto ce reci da mora da se ponovi kompletna procedura, od kandidature do novog glasanja.

Zbog izuzetne polarizacije politicke scene Srbije, mnogi strucnjaci tvrde da su sanse nekoga od predsednickih kandidata da jos u prvom krugu osvoji natpolovicnu vecinu vrlo male.

Snaga stranaka koje su se odlucile na bojkot videce se upravo na predsednickim izborima. Do sada, broj izaslih na izbore se uglavnom kretao oko 60 procenata i vise. Ovim strankama je, dakle, "potrebno" najmanje nekih desetak procenata da bi "stopirali" predsednicke izbore. Neuspeh predsednickih izbora moze da dovede do novih komplikacija. Pogotovo kada se zna cinjenica da za izbor narodnih poslanika nije predvidjen cenzus broja glasaca koji mora da izadje na biralista. To znaci da poslanika za Narodnu skupstinu moze da izabere i manje od polovine upisanih biraca. Druga je stvar koliko su takvi izbori zaista legitimni, ali zakonodavac se tu jako dobro dosetio. Primer je situacija na Kosovu. Posto tamo vecinu birackog tela - i to ogromnu - cine Albanci koji nisu ucestvovali ni na jednim izborima u Srbiji od uvodjenja visestranackog sistema, a nece ni na ovim, izbori za narodne poslanike nikada ne bi bili valjani.

Posto ce parlamentarni izbori "uspeti" u svakoj varijanti, buduci predsednik Srbije je taj koji predlaze mandatara za novu Republicku vladu. Ustav je nedvosmislen, funkciju predsednika drzave kada je on sprecen da je obavlja, vrsi predsednik Skupstine Srbije. On, medjutim, moze da bude samo v.d. predsednika, dok se ne izabere novi.

Ako podjemo od pretpostavke da predsednicki izbori mogu da budu i neuspesni - mada kod nas ne mora uvek da znaci da je pravo ispred politike - to znaci da ce predsednik Skupstine predloziti mandatara nove vlade. Ovakva mogucnost otvara niz drugih nedoumica, pa i onu prema kojoj predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic, kako neki opozicionari "zlobno" primecuju, "zeli upravo da funkciju predsednika Srbije drzi u v.d. stanju".

Mnogo je onih koji veruju kao i portparol Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic, da ce se Milosevic i vladajuci establisment, u slucaju krahiranja predsednickih izbora, odluciti za "legalnost". To znaci da ce se insistirati na zakonitosti izbora svih skupstinskih tela i izvrsne vlasti, cak i ako funkcija predsednika bude u v. d. stanju. Ako nista drugo, Milosevic i socijalisti ce u tome imati dve prednosti - dokazace svima da su izbori bili legitimni, a, s druge strane, za narednih cetiri godine (moguce je i zauvek) eliminisace "remetilacke faktore" u pojedinim strankama koje bojkotuju izbore.

Da li ce ti izbori biti prihvaceni i od strane medjunarodne zajednice? Mnogi su spremni da poveruju da to i ne zavisi mnogo od broja biraca koji (ne)ce izaci na izbore. Uglavnom ce to zavisiti od ponasanja i kooperativnosti predsednika Milosevica sa stavovima medjunarodne zajednice.

Bahri Cani