ZASTO JE SKOCIO KURS MARKE NA CRNOM DEVIZNOM TRZISTU

Ukoliko je strategija da se "rupe" zapusavaju samo pred izbore, deljenjem plata i penzija, onda bi se kurs mogao stabilizovati odmah posle izbora

Prodajni kurs nemacke marke skocio je poslednjih dana na 3,85 dinara, cime je poremecen relativno stabilan paritet od 3,65 dinara, za koliko su je dileri duze vreme prodavali. Ta cinjenica izazvala je izvesnu nervozu na crnom trzistu i iscekivanje kako ce se kurs dalje kretati - odnosno da li je rec o prolaznom kolebanju, ili ce se trend rasta nastaviti. Sami dileri nisu spremni za prognoze, uz konstataciju da potraznja za markama nije porasla i da je ukupni promet uobicajen.

Za razliku od ranijih slucajeva rasta deviznog kursa, kad su se misljenja bankara i ekonomista razilazila o pitanju uzroka koji su ga izazivali i kad su se vrlo cesto pominjali "psiholoski faktori", ovoga puta su stavovi prilicno ujednaceni. Za "psiholoske razloge" nije bilo nikakvog povoda, posto nije bilo nikakvih potresa, a u interpretaciji predizborne propagande trenutna situacija "najstabilnija je u proteklih petnaest godina". Ostaje, dakle, povecana kolicina novca u opticaju, koja se logicno odrazava na kurs dinara. Poznato je, naime, da je novcana masa vec u avgustu dostigla osam milijardi dinara, a postoje indicije da je ta suma sada i premasena. Novac se zvanicno emitovao na osnovu deviza od prodaje dela PTT Srbije, odnosno na osnovu deviznog pokrica.

U slucaju da primarna emisija nije premasila raspolozivo devizno pokrice i da taj novac nije usmeren na crno trziste, ekonomisti su predvidjali odrzavanje relativno stabilnog kursa dinara. Ako se, pak, nastavi sa stampanjem para, to se mora odraziti na rast kursa. Banke su bas nekako u vreme raspodele kredita iz Fonda za razvoj naglo poboljsale likvidnost, tako da je Centralna banka morala da pribegne najnepopularnijoj meri, koju je clan Saveta guvernera dr Djordje Djukic nazvao arhaicnom i iznudjenom - povecanju obavezne rezerve. Time je izvucena izvesna kolicina dinara iz opticaja, pa se tome moze zahvaliti sto je kurs za sada porastao ipak umereno.

Pojedini bankari ocekuju da ce se do izbora kurs svakako drzati pod relativnom kontrolom, odnosno nece biti "eksplozije", jer to nikako ne bi bilo pozeljno. Posle toga moguce je ocekivati nagli rast, ako se nastavi emisija novca i isplate dugova drzave. Ukoliko je pak, tvrdi jedan od bankara, strategija da se "rupe" zapusavaju samo pred izbore, deljenjem zaostalih plata i penzija, onda bi se kurs odmah posle izbora mogao stabilizovati, eventualno na nesto visem nivou nego sada. Ono sto je sigurno, jeste da vlast upravlja kretanjem kursa sasvim cvrsto, tako da se tu tesko mogu ocekivati neke nepredvidjene situacije. Zato od njihove procene toga sta im je u interesu, smatra nas sagovornik, zavisi dalja situacija tokom jeseni po pitanju kursa, cena i inflacije. "Procene o kretanju kursa krajnje su nezahvalne, jer se i prosle jeseni spekulisalo s naglim rastom do kraja godine, pa se to nije dogodilo, osim privremenih oscilacija", kaze jedan od bankara, dodajuci da bi ta informacija i njemu samom "zlata vredela". Ekonomisti procenjuju da je najveci deo novca dobijen prodajom PTT-a na neki nacin zavrsio u potrosnji, bilo direktno, deljenjem zaostalih plata i penzija, bilo indirektno, preko kredita odobravanim preduzecima za izvoz. Dr Jovan Rankovic, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu tvrdi da su ti krediti potroseni mahom za vracanje starih nagomilanih dugova, bilo prema bankama ili prema sopstvenim radnicima i da nema sanse da budu vraceni. Pogotovu od njih ne treba ocekivati spektakularne zarade, kao sto se zvanicno promovise, vec im je tim novcem samo produzen zivot za jos nekoliko meseci.

Na koji ce se nacin ubuduce pokrivati sve veca glad za novcem kako privrede, tako i u domenu javne potrosnje - da li pojacanom emisijom dinara bez deviznog pokrica (sto za sobom neminovno povlaci inflaciju), ili daljim prodajama profitabilnih sistema, trebalo bi da vidimo vec tokom jesenjih meseci.

B. M. Stepanovic