ISTRAZIVANJA: GRADJANSKA SVEST I GRADJANSKA NEPOSLUSNOST

Tokom poslednje decenije XX veka povecao se broj politickih sistema sa formalo demokratskim obelezjima ali - demokratija ne znaci samo postojanje formalnih institucija kao sto su visepartijski izbori

Jasminka Kocijan

Ekspertski istrazivacki tim Agencije "Argument" sproveo je za "Nasu Borbu", agenciju Beta i list "Koha ditore" istrazivanje o gradjanskoj svesti i gradjanskoj neposlusnosti u Jugoslaviji, koje je nas list objavljivao u nastavcima tokom avgusta i pocetkom septembra. Sveobuhvatno istrazivanje ostavlja prostor za dodatne analize ciji su autori strucnjaci angazovani na ovom projektu.

Nakon pada komunistickih rezima u istocnoj Evropi i bivsem Sovjetskom Savezu, nasuprot prvobitnom uverenju da ce demokratija manje-vise prirodno stici u novouspostavljene postkomunisticke drzave, usledila je, medjutim, eskalacija nasilja i ultranacionalizma.

Na osnovu istrazivanja o gradjanskoj svesti i gradjanskoj neposlusnosti saradnik agencije "Argument" iz Centra za ruske i istocnoevropske studije iz Toronta Edit S. Klajn dosla je do zakljucka da je komunizam samo prigusio tinjajuce nacionalne konflikte koji su odavno razreseni u zemljama sa demokratskim sistemima vlasti.

Samo nekoliko godina nakon rusenja komunizma svedoci smo da komunisticke partije u istocnim zemljama veoma uspesno prolaze na visepartijskim izborima, ultranacionalisticke stranke sticu sve siru podrsku stanovnistva, a jake autoritarne vodje permanentno dobijaju mandate. Kako se ovakvi ucinci mogu objasniti? Drasticne promene, odnosno pad zivotnog standarda, gubitak rutiniziranih i tradicionalnih okvira orijentacije i marginalizacija velikih drustvneh grupa (penzionera koji ne dobijaju redovno penzije i dece lisene osnovne zastite) cinile su sve prihvatljivijim i blizim shvatanje da je autoritarni sistem vladavine mnogo udobniji. Ove okolnosti su, takodje, bile podsticajne za ekstremisticke politicke programe.

Zato je veliko pitanje da li gradjani istocne Evrope u postkomunistickoj eri poseduju demokratske vrednosti, na koji nacin su ih stekli i kako se njihov nacin usvajanja demokratske kulture moze uporediti s nacinom kako to cine gradjani u zemljama s dugim demokratskim iskustvom?

Neosporno je da demokratske vrednosti cine - tolerancija, postovanje prava drugih, prihvatanje pluralizma shvatanja i identiteta, pravni sistem kao fer i nepristrasan prema svakome i pouzdane politicke predstavnike. Da bi ove vrednosti bile valjane, moraju biti priznate kao legitimne od strane drzave. Samo demokratske institucije, naime, mogu pomoci u stvaranju i odrzavanju vrednosti demokratske kulture.

Tome doprinosi - stabilnost ustavnog poretka, dosledno postovanje vladavine prava, sprecavanje nasilja u procesu prenosenja vlasti, bezbednost licnosti i privatne svojine, poverenje u vladu i javne funkcije kao i osecanje gradjana da mogu uticati na vlast.

Dok ljudi koji u demokratskim sistemima ni sami uvek nemaju praktican osecaj sta sve demokratija znaci, odnosno, o tome ne bi mogli da kazu znacajno vise nego sto bi mogli da objasne sta znaci disati, vecina gradjana postkomunistickih zemalja pod demokratijom podrazumeva visepartijske izbore, garantovan prihod, subvencionirano stanovanje, besplatnu zdravstenu zastitu i obrazovanje...

U jednom istrazivanju, sprovedenom medju ruskim biracima o predmetu ustavne reforme, neki ispitanici su ozbiljno tvrdili da bi posedovanje novog automobila moralo biti ukljuceno u ustavna prava. Oni, naime, veruju da ukoliko im novi sistem to ne omoguci, onda on i nije demokratski.

Sudeci prema nedavnom istrazivanju Agencije "Argument", gradjani Srbije iskazuju racionalno shvatanje onoga sto je sustinsko za uspostavljanje demokratskog sistema. Svojim odgovorima oni su pokazali kako ne veruju da vlast funkcionise u skladu s njihovim shvatanjem demokratije. Slicno gradjanima u ostlaim delovima istocne Evrope, vecina ljudi u Srbiji radije bi zrtvovala zastitu gradjanskih prava nego ekonomsku sigurnost.

Istocnoevropljanima, kao i gradjanima Jugoslavije, u poredjenju sa severnoamerickim biracima, nedostaje osecaj za prioritet znacaja kolektivnih i individualnih prava kao kulturne vrednosti.

Uspostavljanje demokratskih kulturnih vrednosti moglo bi potrajati godinama. Demokratija kao politicki sistem ne moze sam po sebi resiti ovaj problem ali demokratija kao sistem politickih vrednosti moze stvoriti potrebne uslove za napredovanje ljudske zajednice. (Sutra: Svest biraca)