S verom u Boga, na izbore

Zorica Banjac

Javnost kao da se vec navikla da na uzavrelu politicku scenu u RS svakodnevno istrcavaju novi glumci, dojucerasnji sufleri i statisti, koji bi da, u petom cinu tragedije koju su zajednicki pisali, preokrenu ishod u kakav-takav happdz end. Zato se malo ko iznenadjuje kad pored akademika, publicista, slikara i pevaca iz Srbije, patentiranih "zastitnika srpstva" i "dobrovoljnih davalaca tudje krvi", koji deluju pod zbirnim nazivom senatori, sve aktivniju ulogu na prekodrinskoj politickoj sceni preuzimaju crkveni verlikodostojnici, svestenici, vladike, pa i sam patrijarh Pavle, pomiritelj "zavadjene brace".

Glavne zvezde najavljenog a neuspelog mitinga u Banjaluci, na kojem je u reziji rukovodstva sa Pala ponovo imao da se "dogodi narod", trebalo je da budu vladike, sa svih srpskih strana. Najava njihovog ucestvovanja na neodrzanom mitingu pobune protiv Biljane Plavsic bila je politicki cin par exellence: jasno opredeljenje za politiku Pala i poziv "stadu" da prihvati tu politiku.

Aktivnosti SPC i njenih velikodostojnika ne zavrsavaju se s druge strane Drine, gde su "braca" isukala jedni na druge verbalne, a bog'me i prave nozeve. Vladike i svestenici, u velikom stilu, istrcali su i na politicku scenu u Srbiji, sa neskrivenom namerom da upute i opredele birace, jos neodlucne pred programima koje im nude politicke stranke. Sa svog redovnog godisnjeg saborovanja 220 svestenika eparhije sabackovaljevske uputilo je preko medija "srpskom verujucem narodu" predizbornu poruku. "Uoci Male Gospojine" vladike pozivaju "narod srpski da sledece izbore iskoriste za korenite promene u zemlji i da se opredele (poziv je nedvosmislen) za one ljude i pokrete koji se bore za obnovljenu Srbiju sa Kraljem domacinom na celu".

Ako je po tonu poruke i kategoricnosti izrazenih stavova u njoj, SPC je postala nova politicka stranka na politickom nebu Srbije. I, po svemu sudeci, nema vise nameru da ostane odvojena od drzave i njenih poslova, kako je to obicaj u jednoj laickoj drzavi kakva je, po pretpostavci Jugoslavija, tj. Srbija. Pritisak koji se vrsi na neopredeljene birace, deset dana uoci izbora, sasvim odstupa od kanona i zadataka crkve, koja treba da se bavi duhovnim zdravljem i etikom vernika, a ne pozivanjem verujucih gradjana da se opredele za jednu politicku opciju. Da li ce i u ovom slucaju intervenisati Nadzorna komisija koja je procenila da je pozivanje na bojkot od strane opozicionih stranaka neustavno i da li ce neko bar opomenuti svestenike zbog iznenadjujuce agresivnog mesanja u drzavne i politicke poslove, s obe strane Drine? Ili je ukljucivanje Ckrve u drzavne poslove vec svrsena stvar, koja se javnosti saopstava postepeno?