Nepotrebna konspiracija

Svetlana Jovicic

Radoje Kontic, predsednik Savezne vlade zabranio je Ministarstvu za spoljnu trgovinu da daje bilo bilo kakve izjave o programu liberalizacije uvoza i izvoza od 1998. do 2000. godine koji je nedavno ugledao svetlo dana, dok ovaj dokument ne prodje sednicu vlade.

Cinjenica da savezno Ministarstvo ne sme ili nece, svejedno, da govori o svom delu, moze se, sa neznatnom dozom rezerve, tumaciti tako da se tvorac ili tvorci stide svog proizvoda. Bez ikakvog nagovestaja da radi na programu liberalizacije izvoza i uvoza, savezno Ministarstvo za spoljnu trgovinu je prosle nedelje pocelo da distribuira ovaj materijal privrednicima preko Privredne komore Jugoslavije. Retki srecnici koji su do ovog papira uspeli da dodju preko privredne asocijacije ili na drugi nacin, docekali su ga na noz.

Poljoprivrednici koji su ga dobili na sednici Odbora, su se s pravom pitali zasto ovo Ministarstvo nije konsultovalo i njih dok je sastavljalo listu proizvoda za liberalizaciju izvoza, a posebno uvoza. Milan Prostran, sekretar Odbora delimicno ih je utesio saopstavajuci im da je ostavljena mogucnost da privrednici u roku od sedam dana dostave svoje primedbe i sugestije. Time je otvoreno pitanje da li je ovakav nacin sastavljanja strateskog programa uopste prihvatljiv.

Nema dileme da jugoslovenska privreda ako hoce da postane deo svetske mora da liberalizuje trgovinu. Nejasno je, medjutim, zasto gospodin Kontic i nadlezno Ministarstvo posao obavljaju polutajno i zasto je program po oceni strucnjaka liberalniji nego sto ga imaju evropske zemlje. Blic anketa je ovih dana pokazala da mnogi direktori koji sede na celu preduzeca cija ce sudbina itekako zavisiti od ovog programa, nemaju pojma da je on napravljen da bi mogli argumentovano da ga napadaju. Ocigledno je da Konticu i Ministarstvu koje je pod njegovim patronatom nije ni stalo do sugestija.

Bez sumnje da je predlog napravljen uz strucnu asistenciju Kontica a u zelji da se Jugoslavija sto pre dokopa clanstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Cilj je svakako pozeljan ali da li se bas ovako visoka cena mora platiti u trenutku kad nije ni pokrenut postupak za prijem Jugoslavije u STO.

Na kraju ako jugoslovenska privreda i mora da se izlozi vecoj liberalizaciji uvoza i time ostrijoj konkurenciji od drugih zemalja u svetu da bi Kontic demonstrirao svoje politicke sposobnosti i ekonomsko znanje, i tako dodvorio STO bilo bi, bar uputno da ovdasnji privrednici znaju sa cim treba da racunaju.