SAVEZNI USTAVNI SUD PROGLASIO NEUSTAVNIM CLAN 5 ZAKONA O IZBORU PREDSEDNIKA CRNE GORE

Javnoj raspravi prisustvovao i sam zalilac Momir Bulatovic, kao i "druga strana" - visestranacki predstavnici crnogorskog parlamenta. Stevan Susic (Narodna stranka): Grub napad na suverenitet Crne Gore u kome je politika porazila pravo

Beograd. - Sadasnji predsednik Crne Gore Momir Bulatovic moze ponovo da se kandiduje za ovu funkciju po predlogu svoje politicke partije. To proizilazi iz jucerasnje odluke Saveznog ustavnog suda koja, u sirem kontekstu, takodje znaci da svaka politicka stranka u Crnoj Gori moze ubuduce predlagati vise kandidata za "prvog coveka" ove federalne jedinice. Savezni ustavni sud je, naime, proglasio neustavnim clan 5 Zakona o izboru predsednika Republike Crne Gore koji propisuje da jedna stranka predlaze po jednog kandidata za predsednicko mesto.

Sud je, inace, odbacio ustavnu zalbu mr Momira Bulatovica u kojoj on, izmedju ostalog, navodi da su mu aktima drzavnih organa povredjena prava, jer mu nije dozvoljena kandidatura. Podsetimo, na osnovu ove ustavne zalbe isti sud je u avgustu privremenom merom obustavio izvrsenje resenja Republicke izborne komisije CG kojom je Bulatovic odbijen kao kandidat. Ove odluke izrekao je predsednik Saveznog ustavnog suda - bez obrazlozenja.

Jucerasnjoj javnoj raspravi nakon koje je usledilo zatvoreno vecanje sudija, prisustvovao je sam zalilac mr Momir Bulatovic, kao i "druga strana", odnosno visestranacki predstavnici Skupstine Crne Gore, kao i potpredsednik crnogorske vlade Miodrag Vukovic i generalni sekretar Skupstine Dusan Mrdevic. U uvodnim recima, sudija izvestilac Milutin Srdic rekao je izmedju ostalog da "ustavna sloboda politickog udruzivanja pretpostavlja da niko, pa ni zakonska resenja, ne mogu onemogucavati stranci pravo na samoorganizaciju, kao ni pravo da samostalno uredjuje nacin svog delovanja". Ovaj spor, smatra sudija Srdic, treba da da odgovor na pitanje moze li zakonodavac da zabrani politickoj stranci predlaganje vise od jednog kandidata i da li time utice na Ustavom zajamcene izborne slobode i prava gradjana.

Sudija Nikola Vujanovic konstatovao je da sudija izvestilac nije ispostovao zakonsku proceduru, jer je najpre trebalo odlucivati po ustavnoj zalbi, jer nije ispitao postoje li procesne smetnje, tj. da li je Savezni ustavni sud nadlezan u ovom predmetu.

On je zatim zatrazio da Sud po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak za ocenu ustavnosti Zakona o izboru predsednika Srbije i takodje SR Jugoslavije, s obzirom da sadrze slicne odredbe kao i osporeni crnogorski propis.

Predsednik Republike Crne Gore Bulatovic istakao je u toku javne rasprave da se sudu obratio kao gradjanin SRJ a samo je "sticajem okolnosti predsednik". On je dodao da je odluka Saveznog ustavnog suda "poslednja sansa i uporiste za zastitu prava hiljada clanova koje podrzavaju izvorno tumacenje programa DPS i Momir Bulatovic kao predsednik". Prema Bulatovicevim recima, on nije zeleo da pokrene pitanje (ne)ustavnosti clana 5 Zakona o izboru predsednika CG, kako nicija izborna prava ne bi bila povredjena. Tumacim, nastavio je on, da stavljanje pod lupu ove norme predstavlja suvisno zakonsko ogranicavanje politickim partijama. Na kraju, Momir Bulatovic je zakljucio da se samo "prividno radi o dvostepenosti odlucivanja ustavnih sudova, jer je ovde rec o sudu koji stiti gradjanina i njegovo pravo".

Milan Gajevic, poslanik DPS ocenio je da se radi o suverenoj nadleznosti republike clanice koja je ovlascena da normira uslove za izbore. Svaka druga odluka bila bi uzurpiranje prava republike. A, prema misljenju Stevana Susica, poslanika Narodne stranke, Momir Bulatovic je pogazio najvisi pravni akt Crne Gore nad kojim se zakleo jer nije ispostovao odluku Ustavnog suda ove republike. Susic je upozorio da mogucnost predlaganja vise kandidata jedne partije moze u njima izazvati sukobe i podsetio da takva pravila ne postoje nigde u svetu. Takodje, veli Susic, mr Bulatovic se mogao kandidovati kao predsednik neke druge stranke, ili grupe gradjana. Ovaj govornik je dalje ocenio da odluka Saveznog ustavnog suda moze biti "grub napad na suverenitet Crne Gore u kome je politika porazila pravo". Ovo je, kaze on, prelomna tacka istorijskog trenutka postojanja savezne drzave, a neshvatljivo je da se Savezni ustavni sud upustio u politicku avanturu visokog rizika. Dr Ranko Mijovic, poslanik crnogorskog parlamenta smatra da bi se sa ukidanjem spornog clana 5 doveli u pitanje svi izbori, jer, svaki gradjanin moze traziti ukidanje svih akata i radnji koje imaju osnov u ovom paragrafu.

Nakon Bulatoviceve replike da je odluka Ustavnog suda Crne Gore izazvala "burno reagovanje naroda" te da je Skupstina CG bila podeljena po ovom pitanju, Milan Gajevic je odgovorio da je rec o parlamentarnoj vecini, kao i da je DPS za prosperitetnu SRJ, a ne bezuslovnu i bez alternative.

B. O. Ilic