STA U SVOJIM PROGRAMIMA NUDE KANDIDATI ZA REKTORA BU

Kandidaciona komisija BU sastace se u petak i utvrditi spisak kandidata koji su dobili potreban broj glasova za ucesce u poslednjoj izbornoj etapi

Da li ce i studenti biti zadovoljni: Protest akademaca u Rektoratu FOTO: N. Stojanovic

Nastavno-naucna veca fakulteta i instituta u sastavu Univerziteta u Beogradu mogu jos danas da se opredeljuju za jednog ili vise kandidata za rektorsku funkciju u narednom mandatu. U petak ce se znati ko od sedam predlozenih ulazi u poslednju izbornu etapu, jer ce Kandidaciona komisija tada tacno znati spisak redovnih profesora koji su dobili podrsku 13 od 38 clanica najstarijeg i najveceg univerziteta u zemlji.

Na spisku kandidata su dr Marija Bogdanovic, dekan filozofskog fakulteta, dr Fedor Zdanski, dekan Tehnolosko-metalurskog fakulteta, dr Dragan Kuburovic, v.d. rektora, dr Djordje Zrnic, dekan Masinskog fakulteta, dr Radomir Simic, profesor Rudarsko-geoloskog fakulteta, dr Slobodan Perovic, profesor Pravnog fakulteta i dr Radivoje Grbic, dekan Medicinskog fakulteta.

Svi predlozeni kandidati morali su, pored osnovnih biografskih podataka, sa spiskom naucnih radova, da predaju i predloge programa.

Za dr Mariju Bogdanovic izuzetno je znacajna, pored ostalog, reforma rukovodjenja univerzitetom jer se "kulminacija ukupne krize drustva proteklih godina i meseci prelomila i preko univerziteta". "Doslo je do krize rukovodjenja, ugrozavanja redovne nastave i redovnih bavljenja naukom. Drzava kao osnivac, u interesu celine drustva i samog univerziteta, mora stvoriti ne samo materijalne, vec i moralne uslove za neometano funkcionisanje ove institucije", zapisano je u programu dr Marije Bogdanovic, uz naglasak da "nikakvi stranacki ili licni interesi ne smeju dovesti u pitanje rad i autonomiju univerziteta. Univerzitet kao institucija mora da nadzivi sve politicke rezime i mora da deluje na univerzalnim nacelima, ucenosti, moralnosti, autonomije i demokratije".

U predlogu programa rada koji je ponudio dr Fedor Zdanski, zapisan je stav da "akademska elita ne trazi nikakav privilegovani polozaj BU. Predstavnici Univerziteta u Beogradu potpuno su svesni teske ekonomske situacije u kojoj se zemlja nalazi, ali traze da se precizno definisu takvi stabilni ekonomski i pravni uslovi koji ce obezbediti potpunu nezavisnost univerzieta od dnevno-politickih dogadjaja. U realizaciji ovog cilja zadatak rektora je da autenticno tumaci stavove Nastavno-naucnog veca i da ga zastupa pred njegovim osnivacem", smatra dr Zdanski.

U Programu mogucih pravaca razvoja univerziteta dr Dragan Kuburovic podvlaci da "Univerzitet u Beogradu mora insistirati da se izvrsi vrednovanje svih univerziteta i fakulteta u Republici i da to bude jedan od elemenata u finansiranju univerzalne nastave".

U referatu Dr Djordja Zrnica samo su nabrojani ciljevi za koje ce se zalagati ukoliko postane novi rektor BU. U devet tacaka nabrojani su planovi dekana Masinskog fakulteta. On obecava da ce dosledno postovati Zakon o univerzitetu i insistiranje na depolitizaciji, zalaze se za vecu saradnju sa drugim univerzitetima u Evropi i svetu i obezbedjenje novih izvora finansiranja.

Dr Radomir Simic takodje komentarise nepovoljnu materijalnu situaciju. On kao posebnu teskocu istice i "probleme vezane za programski razvoj univerziteta koji, pritisnut sankcijama UN i nepovoljnim finansiranjem, sve vise zaostaje za svetskim naucnim i pedagoskim razvojem". Ocenjujuci atmosferu koja vlada na Beogradskom univerzitetu, dr Simic zakljucuje: "Ocigledno je da navedeno stanje, posebno zapocetim visokim stepenom politizacije nastavnika, saradnika i studenata, nece omogucavati da se svi segmenti univerzitetske problematike resavaju u mirnoj, stvaralackoj i tolerantnoj atmosferi, sto ce rukovodjenju univerzitetom stvoriti i dodatne teskoce".

Univerzitet moze opravdati svoje postojanje i imati legitimitet, smatra dr Slobodan Perovic, samo ukoliko ima "zajamcenu slobodu naucnog i pedagoskog stvaralastva, ne samo kao deklaraciju slova zakona, vec kao stvarni zivotni fakt. Jer, sfera naucnog stvaralastva je sfera slobode koja moze imati granicu samo u istoj slobodi drugog". Ta samosvesna sloboda naucnog i univerzitetskog rada, po misljenju dr Perovica, povlaci za sobom i svaku drugu samosvesnu i tradicionalnu autonomiju univerziteta.

U svom vidjenju razvoja Univerziteta, dr Radivoje Grbic, dekan Medicinskog fakulteta je naglasio da on mora da ima svoje mesto u drustvu, koje treba da ga uvazava, uz pridavanje znacaja koji zasluzuje. Po misljenju dr Grbica "izmene Zakona o univerzitetu ili novi Zakon treba da odrazava stavove koje po raznim pitanjima zastupa vecina na Univerzitetu. On treba da ima odgovarajucu autonomiju, koju imaju univerziteti u svetu i treba da bira organe uprave na univerzitetu, a fakulteti, na fakultetu".

O. Nikolic