EKSKLUZIVNO: RAZRADJEN PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U JUGOSLAVIJI (3)

Personalna oligarhija potpuno je izgubila interes za proizvodnju i postala parazitska - vodi se racuna samo o tome gde leze novac i rente, kako moze da se ukrade, prevari, prisvoji, raspodeli. Buduca nova vlada realizovace koncept gradjanske drzave, sastavljene od ravnopravnih gradjana, bed dominacije privilegovanih pojedinaca

Radikalan privredni zaokret iziskuje sveobuhvatnu promenu upravljacke elite u drustvu i privredi. Nove institucije i zakoni, te nova pravila i obrasci ponasanja mogu da se afirmisu samo sa novim ljudima. Stari kadrovi su naveliko i odavno izgubili kredibilitet, kako na unutrasnjem, tako i na spoljnom planu. Oni su u neku ruku postali zastitni znak za splet prevazidjenih socijalistickih ideja i institucija: ukoliko se oni ne uklone, niko - niti na domacoj niti na medjunarodnoj pozornici - nece ovaj veliki preokret moci da percipira kao doista ozbiljnu, trajnu i nepovratnu promenu. Njihov odlazak bice najveci, a verovatno i jedini, pozitivan doprinos sveopstem privrednom, drustvenom i narodnom preporodu.

Sa kolapsom komunizma kao alternativnog svetskog sistema, u SR Jugoslaviji je preovladao politicki inspirisan osecaj gubitka, poraza i nezadovoljstva. Doslo je do gubljenja iluzija i vizije buducnosti bez koje nije moguce praviti dalekosezne sistemske promene. Naime, tokom nesputane vladavine SKJ, ideoloska oligarhija partijskih funkcionera, birokrata i direktora drzavnih preduzeca i banaka funkcionisala je pod direktnom i neposrednom kontrolom partije. Pokusaji da se birokrate ili direktori preduzeca (tehnokrate) osamostale ili pozure sa reformama u odnosu na diktum partije - najstroze su kaznjavani. partija je davala ton, pravac i sadrzaj promena, kontrolisala njihovo definisanje i ispunjenje.

Zvanicnim nestankom SKJ, ova sema se promenila. Ideoloski diktat komunisticke partije zamenjen je diktatom jakog lidera. Napustanjem komunisticke ideologije kao osnove, trajno su napustene i neke vrednosti koje su se nekad makar nominalno postovale (npr. zakoni i njihovo sprovodjenje, javni moral, borba protiv korupcije, uvazavanje vojske i policije itd.). Cak se i odnos prema "clanstvu" u oligarhiji trajno izmenio: clanom visokog ranga nekad se postajalo ili na osnovu istorijskih zasluga u ratu i presudnim vojno-politickim trenucima ili na bazi tzv. drustveno-politickog rada. Bilo je nezamislivo da se oligarhija neformalno i formalno siri na clanove porodicnog domacinstva. Cinjenica je da oni jesu uzivali privilegije, ali nisu postajali aktivni ucesnici u politickoj i ekonomskoj igri. Sa padom ideologije i moralnih vrdnosti, takve prepreke su nestale. Danas imamo najgoru kombinaciju svih svetova: ideoloska oligarhija postala je personalna!

Uloga politickih stranaka koje prate oligarhiju (SPS, JUL, ND, SRS...) potpuno je sekundarna. Oligarhija odgovara direktno vodji. U oligarhiji dominiraju ljudi sa direktnim vezama sa vodjom. Tekuca naimenovanja na visoke funkcije (direktor banke, preduzeca, drzavne uprave i slicno) imaju privremeni karakter i vazna su samo u meri u kojoj popravljaju polozaj pojedinca u hijerarhiji. Jacanju personalne oligarhije znacajno su doprinele i ekonomske sankcije OUN, jer su istovremeno:

- restrikcijama na tokove roba i novca generisale ogromne rente koje je oligarhija spremno raspodeljivala;

- pruzile odlican izgovor za sve ekonomske i finansijske promasaje u zemlji;

- dale pokrice za neograniceno drzavno arbitriranje.

Nova personalna oligarhija potpuno je izgubila interes za proizvodnju i postala parazitska: vodi se racuna samo o tome gde leze novac i rente, kako moze da se ukrade, prevari, prisvoji, raspodeli. Velika je nevolja u tome sto je personalna oligarhija na vlasti spremna da jedan deo finansijskog kolaca ustupi opoziciji, i sto je deo opozicije spreman da zauzvrat prihvati postojeci koncept drzave i nacin njenog funkcionisanja. A on je nespojiv sa korenitim reformama, sa menjanjem pravila igre, sa postepenom i otvorenom politickom i ekonomskom konkurencijom. Pojedine vodece opozicione partije pisale su ekonomske programe, ali oni nikada nisu bili osnova njihovog delovanja. Zaklanjajuci se opozicionim parolama, one su daleko od ociju javnosti tragale za najbezbolnijim nacinom priblizavanja vladajucoj oligarhiji, ne bi li i same jednog dana postale njen sastavni deo i uzivale u delu njenih privilegija. U takvom politickom ambijentu, sustinske ekonomske reforme nisu niti moguce, niti potrebne.

U postojecem politickom sistemu reforma nije moguca zato sto bi autenticnom i sustinskom reformom bile dovedene u pitanje stecene pozicije politickog establismenta. Celokupan mehanizam njegovog funkcionisanja zasniva se na direktnom upravljanju privredom i raspodeli rentonosnih prava koja iz takvog nacina upravljanja proizlaze (uvozne dozvole, subvencionisani krediti, monopolski polozaj, itd.). Direktori preduzeca i banaka su ministri; sadasnji i bivsi ministri su direktori banaka i preduzeca. Drzavni cinovnici neretko imaju placene funkcije u velikim preduzecima o cijoj sudbini bi trebalo objektivno da odlucuju. Stavise, i najkrupniji privatnici direktno su zavisni od oligarhije. Putem mehanizma raspodele rukovodecih polozaja i ekonomskih renti, uz pratece podmicivanje i korupciju, nagradjuje se besprekorna poslusnost i odanost. Time se odrzava postojeci politicki i ekonomski poredak.

U postojecem politickom sistemu delimicna reforma moze biti kontraproduktivna. Na primer, deregulacija finansijskih institucija takodje moze predstavljati gore resenje od zadrzavanja drzavne kontrole nad njima (primer Jugoskandika i Dafiment banke). Sprovodjenje privatizacije, bez korenite promene ambijenta u kome se ovaj proces vrsi, moze pospesiti proces korupcije i potpuno dezavuisati pozitivne efekte koje bi uspostavljanje superiornijeg privatnog vlasnistva trebalo da ima.

Sprovodjenje radikalne ekonomske reforme i uspostavljanje jasnih pravila igre razorili bi osnovu postojanja postojece personalne oligarhije. Sustinska reforma podrazumeva zamenu dosadasnjeg direktnog upravljanja privredom - indirektnim upravljanjem zasnovanim na trzisnim principima. Ona neminovno znaci i ekonomsku liberalizaciju i potpuno eliminisanje vecine renti i monopola. Vise niko pojedinacno ne bi mogao da odlucuje, niti bi bilo koji pojedinac imao odlucujuci uticaj. Postojecoj personalnoj oligarhiji je savrseno jasno da takve radikalne ekonomske reforme ona ne bi mogla da prezivi. Da bi se odbranila, ona ce pokusati da deformise i razvodni svaku ideju reforme, blokira njeno sprovodjenje ili da je potpuno osujeti na samom startu. Sasvim je logicno i ocekivano da se u takvim okolnostima odbrana personalne oligarhije proglasi "odbranom vitalnih nacionalnih interesa od dominacije novog svetskog poretka (nasom zemljom nece upravljati tudja ruka)", "borbom protiv snaga ciji je cilj rasturanje Jugoslavije", a iza cega se zapravo krije samo grcevita teznja za ocuvanjem tekuceg stanja i autokratske vlasti. Medjutim, personalna oligarhija je u sustini izuzetno malobrojna. Mnogo sira baza profesionalnog upravljackog kadra u drzavnom aparatu, drzavnim preduzecima i bankama niti pripada oligarhiji, imajuci u vidu stvarne beneficije koje uziva i realnu moc koja mu je poverena, niti ima cega da se plasi u slucaju reformi. Dakle, uklanjanje postojece personalne oligarhije, kao osnovni preduslov za otpocinjanje radikalnih ekonomskih reformi u Jugoslaviji, samo je naizgled tesko ostvarivo. Naprotiv, neuporedivo vecem korpusu stanovnistva nase zemlje reforma je u zivotnom interesu. Realno posmatrano, definitivni kraj personalne oligarhije je neumitan i na dohvat ruke.

Da bi zadobila neophodno poverenje stanovnistva, nova vlada, za razliku od sadasnje personalne oligarhije, mora ponuditi - jasnu ekonomsku i politicku viziju buducnosti. Bez takve vizije, postojeci problemi izgledaju nepremostivi, a reintegracija u svetsku privredu nedokuciva. Vizija Nove vlade obuhvatice tri podjednako vazna elementa:

1. visestranacka demokratija kao osnov odlucivanja;

2. konkurentno trziste i privatna svojina kao osnov privredjivanja;

3. koncept pravne ugovorne drzave kao osnov regulisanja okvira zivota i privredjivanja.

U konceptu moderne drzave koji ce nova vlada promovisati i zastupati, drzava mora raditi u interesu gradjana, a ne oligarhije na vlasti. Drzava ce biti utemeljena na specificnom ugovoru izmedju gradjana kao pojedinaca i drzave, koji bi prakticno mogao da glasi: "gradjani rade i placaju porez, a drzava garantuje sprovodjenje zakona, komercijalnih ugovora i javni red i mir". Dakle, nova vlada ce realizovati koncept gradjanske drzave, sastavljene od ravnopravnih gradjana, bez dominacije privilegovanih pojedinaca, posvecene iskljucivo zadovoljavanju vitalnih kolektivnih potreba svih gradjana (gradjanska drzava - od gradjana - za gradjane).

Cim stupi na duznosti, nova vlada ce:

1. Ponuditi novu viziju ekonomske i politicke buducnosti zemlje;

2. Obecati i ostvariti samo ono sto je moguce i realno - ni vise, ni manje;

3. Obezbediti puno i bezuslovno medjunarodno priznanje i clanstvo u medjunarodnim organizacijama (Ujedinjene nacije, Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Banka za medjunarodna poravnanja u Bazelu itd.);

4. Omoguciti strucnije i efikasnije resavanje svih ekonomskih problema:

- zaustavljanje rasta nezaposlenosti;

- reintegraciju u svetsko trziste;

- rast proizvodnje i drustvenog proizvoda;

- relativno brzo konacno resavanje problema stare devizne stednje (2-3 godine);

- trajno stabilnu domacu valutu;

- dugorocno odrziv rast zivotnog standarda svih gradjana, itd.

5. Garantovati za profesionalno i odgovorno:

- definisanje i sprovodjenje svih reformi;

- postovanje licne i privatne svojine;

- postovanje gradjanskih i ljudskih prava svih pojedinaca (gradjana SRJ i stranaca);

6. Odstraniti korupciju, nemoral i sveopste beznadje;

7. Garantovati pravnu drzavu za sve, od predsednika do cistaca ulica;

8. Realizovati novi ugovorni koncept drzave koji ce u cilju javnog interesa omoguciti:

- efikasno funkcionisanje drzavnog aparata;

- javni red i mir;

- kvalitetno i brzo pruzanje svih usluga koje su u iskljucivoj nadleznosti drzave;

- prikupljanje prihoda za obavljanje svojih funkcija, uz odgovorno i javno trosenje raspolozivih sredstava

- prepustanje gradjanima (privatnom sektoru) da slobodno obavljaju sve aktivnosti gde uloga drzave nije nuzna;

9. Obezbediti punu javnost rada i informacija.

(Nastavlja se)