KOLIKO SU DOMACI MONOPOLISTI INTERESANTNI ZA STRANE PARTNERE

Neki to vole bez konkurencije

Potpuna centralizacija kapaciteta u elektroprivredi i naftnoj industriji, visoka koncentracija u crnoj i obojenoj metalurgiji, kao i proizvodnji saobracajnih sredstava. Manjak konkurencije cak i medju proizvodjacima nekih roba siroke potrosnje. Pokrice domaceg trzista nedovoljan mamac za strane ulagace

Bojana Jager

Izostajanje postsankcijskog buma u dobroj meri je otreznilo i domace proizvodjace i kreatore ekonomske politike, dokazujuci da aduti u koje se za vreme izolacije verovalo, u vidu stare slave domacih preduzeca i njihovog znanja o poslovanju na ino trzistu, obrazovanih kadrova i jeftine radne snage, nije blanko ulaznica koja obezbedjuje povratak na svetsko trziste.

Inostrane privredne delegacije, koje su prosetale poslednjih meseci domacim trzistem, pokazale su da njihov interes za buducu saradnju i ulaganje u domace firme moze biti rukovodjeno i jednim kriterijumom, o kojem se, uglavnom, malo razmisljalo, posto sve sto je unapred nabrojano, u vecoj ili manjoj meri, u svakom slucaju barem zadovoljavajucoj, mogu naci i u zemljama Istocne i Centralne Evrope, koje su usle u tranziciju dok smo mi spavali pod blokadom. Rec je o tome koliko domaceg trzista pokrivaju odredjena preduzeca, pod uslovom da potencijalni strani partneri nadju interes da znacajnije participiraju na srpskom, odnosno jugoslovenskom trzistu, posle njegovog otvaranja.

Detaljne analize u tom smislu jos nisu napravljene, ali izvestan putokaz moze da pruzi analiza Republickog zavoda za razvoj, o stepenu monopolisanosti industrijskih i neindustrijskih sektora privrede Srbije, doduse radjena sa poslednjeim relevantnim podacima za 1992. i za druge svrhe. Medjutim, kako istice Rajko Bukvic pomocnik direktora Zavoda, u domacoj privredi, pogotovo imajuci u vidu sankcije, do velikih promena u pogledu "zastupljenosti" firmi na domacem trzistu, u medjuvremenu, nije moglo ni doci.

"Simpo" visoko "odskocio"
Da sanksije nisu bile svima podjednako tesna omca oko vrata govori i podatak da je za to vreme u proizvodnji namestaja, na primer, doslo do bitnih promena. Naglo je odskocio "Simpo", koji je prema poslednjim inoviranim podacima ove vrste za 1994, vec ostvarivao polovinu ukupnog prihoda te grupacije. Bilo bi zanimljivo da Republicki zavod za razvoj napravi novo istrazivanje monopolisanosti srpskog trzista i dokuci razloge nekih promena, poput ove citirane.

Kako "razmontirati" monopol

Analiticka mera, koja je primenjena, je ucesce cetiri najveca proizvodjaca u ukupnom prihodu koji je ostvaren u odgovarajucem sektoru, odnosno u odredjenoj grupaciji. Pod vrlo visokim stepenom koncentracije podrazumeva se ako cetiri preduzeca ostvaruju ceo ukupan prihod grupacije, visokim ako ostvaruju 75 do 99,9 ukupnog prihoda, srednjim gde je stepen pokrica 50 do 74,9 odsto, niskim ako se ti procenti kreci od 25 do 49,9, i vrlo niskim, znaci podrucjem gde postoji sira konkurencija, ako je pokrice manje od 25 odsto. Odmah valja istaci da su ovi domaci kriterijumi znatno labaviji od onih koji se primenjuju u svetu. Recimo, u Americi, za koncentrisana trzista uzimaju se ona gde ovaj koeficijent iznosi 50 ili vise procenata.

Pomenuta analiza pokazuje da postoji veoma visok stepen koncetracije ponude u energetici i metalurgiji, sto je uz prirodne i tehnoloske karakteristike, rezultat i zvanicne politike koja je vodjena prema ovim sektorima, da bi se uticalo na njihovo poslovanje, ali i na obrazovanje cena u oba kompleksa. A to opet znaci da ce buduci strateski investitori uci u ove sisteme i firme ukoliko se sada osigura upravo obrnuto proces - "razmontiravanje" velikih sistema i oslabadjanje politike cena od politickog uticaja drzave i njene socijalne uloge.

U metalnom kompleksu, metalopreradjivackoj deletnosti i masinogradnji preovladjuju srednji i nizi stepen koncentracije i tu su dakle zastupljeni nesto konkurentskiji odnosi. Slicna je situacija u proizvodnji elektricnih masina i aparata, mada se tu pojavljuju i tri grupacije sa vrlo visokim, odnosno sa visokim stepenom koncentracije.

Kamen, sljunak, pesak

Nasuprot ovome, pokazuje pomenuta analiza, visoka je zastupljenost grupacija sa velikim stepenom koncentracije ponude u proizvodnji saobracajnih sredstava, gde kod dve grupacije cetiri preduzeca ostvaruju celokupan ukupni prihod, kod cetiri izmedju 95 i 99,9 odsto i u po jednoj grupaciji izmedju 90 i 95, odnosno 85 i 90 odsto. Ovakva situacija upozorava ne samo na poseban polozaj koji u okviru Srbije ima ova grana, vec i da ta preduzeca, naravno pod odredjenim uslovima, mogu biti interesantna za strane investitore sa stanovista pokrivenosti trzista.

Ono "ali, sto devojci srecu kvari", jeste cinjenica da je upravo dugogodisnji monopolski polozaj i poseban drzavni tretman ostavio duboke tragove u izraubovanom finansijskom polozaju firmi (to je narocito izrazeno kod monopolista) i na preopterecinim platnim spiskovima sa viskovima zaposlenih. Zato ce njihov put do pronalazenja stranih partnera, bez obzira na monopolski polozaj na domacem trzistu, biti poplocan trnjem, sto uostalom potvrdjuje i primer "Zastave", koja jos uvek po svetu trazi podobnog "mladozenju".

Grupacije sa vrlo visokim i visokim stepenom koncentracije postoje jos u proizvodnji kamena, sljunka i peska, gradjevinskog materijala, te u proizvodnji i preradi papira i proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina. Ono sto je posebno zanimljivo je da se na listi grupacija kod kojih konkurencija vise preduzeca nije prisutna, nalaze i proizvodjaci roba siroke potrosnje, kao sto je to slucaj u proizvodnji pica i prehrambenih proizvoda. Kod ove poslednje cak u cetiri grupacije cetiri preduzeca ostvaruju celokupan ukupan prihod.

Kad se cela stvar svede na neki zajednicki imenitelj, ispada da su firme, koje bi po stepenu pokrica domaceg trzista mogle da budu zanimljive za inostrane partnere i investitore, upravo zato sto su dugo bile monopolisti, unistile svoje druge performanse i da su (u nekim slucajevima zajedno sa drzavom) slabije motivisane da menjaju takav svoj status i podvrgnu se izmenjenim trzisnim pravilima igre.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /