TRIBINA KLUBA DRUSTVENIH NAUKA I DS POSVECENA DESETOGODISNJICI "OSME SEDNICE"

Pocetak rusenja legaliteta smatra Stojan Cerovic. Milosevic funkcionise na koegzistenciji rata i mira, kaze Vesna Pesic. Srbija, odnosno Jugoslavija u ponizavajucem polozaju, istice Ilija Djukic

- Zastupavsi ideje, lik i delo Josipa Broza, Slobodan Milosevic je dobio podrsku najkonzervativnijeg dela javnosti na celu s vojskom. S druge strane, otvorio je, preko Kosova, srpsko nacionalno pitanje. S jedne strane, dakle, izgledao je kao najveci komunista, a s druge kao cetnik - naglasio je Cerovic.

Osma sednica, prema njegovom misljenju, bila je neka vrsta odgovora na neka medjunarodna pitanja posto je "Milosevic bio zastrasen reformskom strujom u Sovjetskom savezu, idejom ujedinjenja Evrope kao i Nemacke". Osma sednica, tvrdi on, predstavlja pocetak rusenja legaliteta, koji je nastavljen do danas. Kao primer naveo jeVojislava Seselja, "koji parazitira na njegovim ledjima".

Vesna Pesic je misljenja da su jos pocetkom osamdesetih postojale opozicione grupacije u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Navela je pokusaj osnivanja Udruzenja protiv smrtne kazne, potpisivanje peticija za ukidanje clana 118. protiv verbalnog delikta... U toj grupaciji (Beogradskoj) nalazili su se i Cosic, Beckovic, Palavestra... Kasnije, kako je objasnila, neki su krenuli putem radikalnog nacionalizma, drugi ostali na isitim idejama - borbi za ljudska prava.

Predsednica Gradjanskog saveza Srbije govorila je i o "uvodu" u Osmu sednicu - konferencija CK SK posvecena Titu, zbivanja oko "Studenta", kao i zbivanja na Kosovu, koja su od 1985. godine definisana kao "etnicka pretnja" u odnosu na Srbe. Teren je kasnije pripremljen preko medija - odjeci i reagovanja cime je doslo do "ponarodnicenja pokreta" i stvaranja etnickog naroda.

-Takvim pokretima je potreban vodja, sunarodnici, neprijatelji i rat. Nacionalne manjine su smatrane remetilackim faktorom. Doslo je do apsolutne homogenizacije prenadrazene nacionalnim nabojem. Na toj semi kao i na koegzistenciji rata i mira funkcionisao je i funkcionise Slobodan Milosevic - rekla je Vesna Pesic. Jedini nacin da se izadje iz te seme, prema njenom misljenju je da se ona presece i uspostavi vladavina prava.

Ilija Djukic je naglasio da nije odmah uocen "istorijski" znacaj Osme sednice, ni na unutrasnjem ni na spoljnjem planu. Posle je postalo prekasno. Linija Karlovac-Karlobag-Virovitica, primetio je Djukic, objavljena je u prvom broju "Epohe". Za Seselja to predstavlja Veliku Srbiju, a za rezim veliku Jugoslaviju. Nabrajajuci sve "uspehe" Miloseviceve politike na medjunarodnom planu, Djukic je naglasio da se Srbija, odnosno Jugoslavija, nalazi u ponizavajucem polozaju, bez kredibiliteta, postoji velika odbojnost prema njoj, osporen medjunarodno-pravni kontinuitet ("insistiranje na tome samo komplikuje celu stvar")... Naveo je i veliki broj unutrasnjih problema koji opterecuju njen polozaj u svetu - Kosovo, mediji, demokratizacija...

Reziser i publicista Lazar Stojanovic, povlaceci liniju dogadjaja na Kosovu i na Osmoj sednici, zakljucio je da se radilo o "drzavnom udaru" cime je centar moci uz podrsku vojske, drzavne bezbednosti i drugih vaznijih faktora, presao sa saveznog na republicki nivo. "Slobodan Milosevic (Rusima nije uspelo) ostace upamcen kao jedini zasluzan za drzavni udar u zemljama postkomunisticke Evrope. On se pokazao kao majstor za ocuvanje vlasti, bez obzira sto nikada nije ponudio nista, sustinski, novo", istakao je Stojanovic.

Zorana Lutovca ne iznenadjuje podrska koja Milosevicu stize sa Zapada, jer treba da obezbedi sprovodjenje Dejtonskog sporazuma i da resi pitanje Kosova - koje mu danas sluzi da "u predizborne svrhe prelazi brzinom od 180 kilometara na sat". Tek posle, tvrdi Lutovac, moze se ocekivati pravi odnos sveta prema njemu.

Predstavnik Studentskog parlamenta, Slobodan Homen, smatra da je za danasnju situaciju, posto se zbivanja oko Osme sednice ne seca najbolje, "zasluzna" i opozicija, koja je morala da iskoristi dosta veliki broj prilika da smeni ovaj rezim.

B. Cani