SLOBODNI I POSTENI IZBORI - SVETSKI I EVROPSKI STANDARDI

Milan Paunovic

Politicka scena u Srbiji se uoci septembarskih izbora zamutila. Politicke partije koje su se odlucile za bojkot ovih izbora tome namerno doprinose. Pri tome se pozivaju na svetske i evropske standarde. Nazalost, neki od lidera tih stranaka nisu podrobno proucili koje su obaveze drzava svetske i evropske zajednice po pitanju izbora, a samim tim koje su obaveze nase zemlje. Pri tom se mnogobrojni simpatizeri i gradjani Srbije lazno informisu i navode na bojkot koji, tako neupuceni misle, da neizlaskom na izbore mogu nesto promeniti. Radi postovanja medjunarodnog prava treba reci sledece.

Kako je strucnjacima poznato, mi smo drzava ugovornica Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima. U sklopu pava na ucesce u vladanju, cl. 25b Pakta, svim njenim gradjanima je garantovano pravo "da glasaju i budu birani na periodicnim ispravno odrzanim izborima uz jednako i opste biracko pravo, sprovedeno tajnim glasanjem, kojim se obezbedjuje slobodno izrazavanje volje biraca".

S druge strane, mada nismo drzava potpisnica Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava (jedini u Evropi pored Beolorusije i Bosne i Hercegovine koja je Dejtonskim sporazumom inkomporirala taj dokument u svoj Ustav), sada je vec potpuno jasno da se moramo prema njoj vladati ako mislimo da ikada postanemo stvarni, a ne samo geografski deo Evrope. Po cl. 3. Prvog protokola na Evropsku konvenciju, drzave su se obavezale da "u primerenim vremenskim razmacima odrzavaju slobodne izbore s tajnim galasanjem, pod uslovima koji obezbedjuju slobodno izrazavanje misljenja naroda pri izboru zakondavnih tela" (podvukao M. Paunovic). Naravno, tu je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja je u okviru sastanaka o ljudskim pravima donela citav niz odredaba u pogledu kontrole izbornog procesa. Mada te odluke imaju karakter preporuka, drzava koja postuje demokratiju veoma drzi do ocene OEBS o ispravnosti i demokraticnoti izbora, te su zato za odluke njenih tela dugorocni i kratkorocni posmatraci koji prate izbore veoma vazni za ocenu stupnja demokratije u jednoj zemlji. Pri toj oceni oni ce se drzati svetskih i evropskih merila u pomenutim instrumentima.

I po jednom i po drugom medjunarodnom instrumentu garantovano je pravo svakoga gradjanima da mu moraju biti obezbedjeni slobodni izbori, tajnim glasanjem i to u primerenim vremenskim razmacima. Po Evropskoj konvenciji cak je to i izricita obaveza drzave. Naravno, takvi izbori moraju biti i ispravno odrzani, u stvari biti posteni, to jest fer. Mada ta dva izraza mnogi nasi politicari pa cak i strucnjaci odvajaju, pa govore o postenim i fer izborima, oni su sinonimi. Na osnovu medjunarodnih i evropskih instrumenata zahteva se pre svega da bude obezbedjen politicki pluralizam koji je preduslov za ispravnost izbora. Drzave koje to ne obezbede i pokusaju da u sadasnje vreme organizuju jednopartijske izbore, prekrsice postojece medjunarodne odredbe. Nazalost, u proslosti nije bilo tako pa nam je dobro poznato kako su odrzavani izbori u drzavama Istocne Evrope ili nekim drzavama Azije i Afrike.

U nasoj zemlji, u sadasnjem trenutku, sitaucija je sledeca. Svako ko je artikulisao politicku volju odredjenog dela nasih gradjana moze slobodno da, koristeci se pravom na slobodno udruzivanje, prijavi stranku ili grupu gradjana za izbore koji nastupaju. Nije mi poznato da je neka politicka stranka zabranjena ili joj nije dopusteno ucesce na izborima. U ovome je cak i preterivano pa su osnivane i osnivaju se neke vestacke stranke od strane vladajuceg rezima. Nazalost to nije zabranjeno ni svetskim ni evropskim standardima, pa se opozicione partije na to ne mogu pozivati kao na krsenje izbornih uslova. Takodje, dopusteno je i delovanje jedne stranke koja otvoreno propagira nacionalnu i versku mrznju, i ciji je rad na ivici dozvoljenog. Radi obezbedjivanja politickog pluralizma (postovanja misljenja dela naroda) i radi pomoci koja je ta stranka svojevremeno pruzala rezimu, ona do sada nije zabranjena. Takve ili slicne stranke su nikle i u drugim istocnoevropskim zemljama (recimo stranka Zirinovskog u Ruskoj Federciji), ali i u zapadnim koje smatramo demokratskim (na primer, Le Penova partija u Francuskoj). Postoje i u drugim zemljama razne stranke koje propovedaju rasnu mrznju ali sa zanemarljivo malim uticajem u narodu. To ne moze biti razlog da se nasi izbori, i ne samo kod nas, proglase nepostenim. Cak je bojkot jednih od proslih izbora (1992. za savezni parlament) doveo do jacanja te stranke. Da bi se i u Srbiji smanjio na minimalni nivo uticaj te stranke (kao i u drugim zemljama koje imaju slicne partije) treba koristiti svaki momenat u obrazovanju javnog mnjenja. To je duzna da radi i drzava. S druge strane, upravo izborna kampanja, pored ostalog, tome i sluzi.

Takodje je obezbedjeno tajno glasanje. To se u nasim uslovima radi dosta otezano s obezbedjenjem samo provizornih pregrada na birackim mestima, a ne putem posebnim prostorija izdvojenih zavesama. Medjutim, cinjenica je da onaj ko to hoce, moze stvarno tajno glasati. Niko mu nece zavirivati u izborni listic. Moze se reci i da je pravo glasa opste i ravnopravno.

Sporno je jedino da li ce ovi izbori biti ispravno odrzani, to jest da li ce biti posteni. Stranke koje ne izlaze na izbore tvrde da oni nece biti posteni. Takodje, oni sasvim ispravno kazu kako nije obezbedjena medijska ravnopravnost stranaka na nasoj politickoj pozornici, te da ta cinjenica vec govori dovoljno da izbori nece biti posteni. Te stranke potezu i argument da Izborni zakon nije posten zato sto Srbiju deli u 29 izbornih jedinica. Nazalost, to ce tesko razumeti medjunarodni posmatraci koji ce kontrolisati ispravnost izbora. Naime, mediji imaju vaznu ulogu, ali ne i presudnu u oceni postenja nekih izbora. Narocito se njihova uloga smanjuje duzinom visestranackog sistema. Posle sedam godina laznog informisanja javnosti od strane drzavnih medija, ali i postepenim osvajanjem mnogobrojnih novinskih pa i nekih elektronskih medija, tesko da ce to biti razlog da medjunarodna zajednica oceni ove izbore kao nepostene. Upravo su se lazi drzavne televizije okrenule protiv vladajuce stranke, te je to i doprinelo izbornoj pobedi na lokalnom nivou demokratske koalicije. Drzavni mediji godinama satanizuju npr. albanske politicke stranke, ali ipak Albanci ne izlaze u skoro stoprocentnom broju na sve izbore u Srbiji i Jugoslaviji. Ako stranke obezbede dobru kontrolu ovih izbora, sa znatno izmenjenim medijskim stanjem, ne verujem da ce medjunarodna zajednica imati velike primedbe.

Jos manje ili uopste nikako ih nece biti kad je u pitanju izborni sistem i podela Srbije na 29 izbornih jedinica. Nikome iz sveta nece biti jasno protiv cega se to neke opozicione stranke bune kad je Izborni zakon jednak za sve. Tacno je da ishod izbora zavisi i od izbornog sistema koji je usvojen, ali je politicka praksa toliko bogata i raznovrsna da joj se ne smeju nametati podrobna pravila. Drzave mogu samostlno da odredjuju mnoge elemente izbornog sistema, kao na primer hoce li se primenjivati vecinski ili proporcionalni sistem, posredno ili neposredno biranje itd. U Spaniji, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, SAD vaze sasvim razliciti izborni zakoni, neki cak slicni i nasem, pa opozicionim strankama ne pada na pamet da bojkotuju izbore. U okolnostima slicnim nasem zakonu, stranke se jednostavno udruzuju oko najjace i nastupaju kao veoma veliki blokovi (recimo blok "Maslina" u Italiji ili leva koalicija na celu sa Socijalistickom partijom Francuske ili Lukud u Izraelu itd.). Tako i taj razlog sigurno ne spada u one koji mogu osporiti ispravnost to jest postenje ovih izbora.

I najvazniji razlog koji govori u prilog onih koji izlaze na izbore, ne moze se unapred reci za neke izbore da su neposteni. Mora se na njih izaci i prikupiti dovoljan broj dokaza da su izbori bili pokradeni (kao jesenas lokalni u Srbiji) i to toliko da ugrozava njihovu regularnost. Ako medjunarodni posmatraci to isto utvrde, odstupice se od standarda da su izbori posteni, i trzaice se njihovo ponistavanje. Bojkotom izbora to se nikad nece desiti.

Ovo su pravni standardi koje vaze u svetu i Evropi i mislim da ce posmatraci OEBS, narocito usled bojkota nekih stranaka, ove izbore oceniti kao demokratske i postene, jer u osnovi do sada nijedan medjunarodni standard nije prekrsen. Naravno, te stranke i gradjani koji ih podrzavaju imaju pravo da ne izadju na sledece izbore, ali to nije razlog da ih medjunarodna zajednica oceni kao nepostene i neslobodne. Zato stranke na sve postojece stupice prilikom izbornog procesa treba da odgovore promenom misljenja birackog tela, odnosno "izrazavanja misljenja naroda" na izborima. Treba obezbediti da po ovom izbornom zakonu potreban broj glasaca izase na izbore i promeni ovaj retrogradni rezim. To se i po ovom izbornom zakonu moze uciniti. Ako pri tom vladajuca patija bude krala, medjunarodna zajednica ce oceniti izbore kao nepostene, ali pri tom ce im neprocenjivu pomoc dati stranke koje ucestvuju na izborima i mogu ih kontrolisati, pa u tom smislu utvrditi i ukazati medjunarodnim posmatracima na sve nepravilnosti (to je, na primer, uspela da ostvari Socijalisticka partija Albanije). To nece biti moguce od strane onih koji ih bojkotuju. Zato je nedavno i Ricard Holbruk izjavio da je bojktovati izbore cista glupost, a ne zato sto je nepoznavalac stanja oko postovanja svetskih izbornih standarda u Srbiji.

(Autor je docent Pravnog fakulteta u Beogradu).