Iluzija podanickih dusa

Olga Nikolic

Odlukom prosvetnih vlasti, koja je doneta uz blagoslov vlade, probijeni su upisni planovi u tzv. atraktivnijim skolama za tri hiljade mesta, iako u srednjim skolama sirom Srbije ima jos devet hiljada neraspodeljenih djackih knjizica, a skolska godina je uveliko pocela. Naknadna briga, narocito za "zenski deo omladine koji ne moze da uci muska zanimanja", dobrodosla je onima koji su "stisnuli petlju" i uzdajuci se u svoju srecnu zvezdu - propustili regularni konkurs. Ti djaci upisace se u zeljenu skolu zahvaljujuci, pre svega, dobrodusnosti aktuelnog ministarskog tima.

Ova sirokogrudost nije se, medjutim, zaustavila samo na tom gestu dobre volje, jer su ukinute i skolarine koje su u junu po prvi put masovnije uvedene u Srbiji za one koji nemaju mnogo znanja, ali imaju para ili roditeljskog razumevanja za kikseve u prethodnom skolovanju. Samo pre tri meseca vlast je mislila da je sasvim u redu sto zavlaci ruku u porodicnu kasu, a sada je procenjeno da ipak treba imati razumevanja za nezavidan roditeljski status sto se tice finansija.

U oba slucaja prvobitni planovi, overeni u vladi i parlamentu, pokazali su se sasvim pogresni, pa se postavlja pitanje cemu onda oni uopste sluze, s obzirom da se u novijoj prosvetnoj istoriji nije dogodilo da se ispostuje ono sto je zacrtano u najvisim drzavnim institucijama? Skori izbori kao da su jos vise "omeksali" srca onih u cijim se rukama nalaze makaze za prekrajanje ranije usaglasenih stavova, jer se ovoga puta otislo i korak dalje - naknadna sansa pruzena je do sada nezabelezenom broju ucenika. Ovim cinom kao da se demonstrira i moc onih koji odlucuju - na delu je pokazano sta oni sve mogu da ucine, samo kad hoce.

Krajem avgusta i pocetkom septembra posrecilo se i prosvetnim radnicima (penzionerima, lekarima...), ne samo djacima. Za mesec dana dobili su tri cele plate, a sa odbrojavanjem dana do 21. septembra pljuste obecanja s raznih strana.

U sociologiji postoji pojam "umorna zajednica". Ta rec je sinonim za drustvo u kome se ljudi pod teretom svakodnevice povlace u privatnost, nastojeci da prezive, gledajuci samo svoja posla - svesni da ne mogu da izmene realnost koja ih okruzuje i pritiska. U takvoj zbilji dobru prodju, narocito kod ljudi podanickog mentaliteta, imaju iluzionisti koji nude "sve za nista".

U Srbiji jos nisu uradjena istrazivanja koja bi potvrdila ili opovrgla tezu o umornim prosvetnim radnicima i gradjanima - glasacima, roditeljima i ostalim punoletnim osobama, koji ovih dana trpe pravu kanonadu EPP obecanja da im je "svetla buducnost" odmah tu, nadohvat ruke, samo treba da zaokruze listic sa imenima onih koji su "za Srbiju. A sta ce biti s predizbornim obecanjima posle izbora? Zivi bili pa videli.