PRVO IZVODJENJE BERNSTAJNOVE "MISE" U CESKOJ

Danka Nikolic
specijalno za "Nasu Borbu"

Prag, avgusta

Iznenadno nevreme jedne avgustovske veceri pokvarilo je dugo najavljivani muzicki dogadjaj, jedan od najvecih ovoga leta u Pragu. Za poslednje dane avgusta bilo je zakazano prvo u Ceskoj republici, spektakularno izvodjenje "Mise" Leonarda Bernstajna pod vedrim nebom, na velikom platou Praskog grada, sa desne, bocne strane monumentalne katedrale svetoga Vita. Ovo inace retko izvodjeno Bernstajnovo delo - komponovano 1971. godine i prvi put izvedeno prilikom otvaranja Kenedijevog Centra u Vasingtonu - trebalo je tog 29. avgusta da bude premijerno predstavljeno ceskoj publici, a tek sesti put izvedeno od nastanka.

Skoro pola meseca trajala je izgradnja i oprema velike celicne konstrukcije na tri nivoa za vise od tri stotine izvodjaca: dva orkestra iz Brna - veliki Filharmonijski i Duvacki orkrestar Konzervatorija, za rok i dzez ansamble, Ceski filharmonijski hor Brna, Hor decaka Pueri guadentes i jos nekoliko desetina igraca i solista pevaca. Izvodjenju su prethodili opsezni intervjui sa glavnim protagonistima projekta - umetnickim supervizorom, dirigentom, rediteljem. Iz razgovora se saznalo da se na pripremi tog "simfonijsko-oratorijumskog mjuzikla" radilo pune dve godine, a austrijski dirigent Kaspar Rihter - jedan od veceg broja stranaca koji su ucestvovali u ovom muzickom poduhvatu - "Misu" smatra tezisnim delom Bernstajnovog stvaralackog opusa. "To je agresivna muzika, muzika protesta, koja ovo delo cini aktuelnijim danas nego u vreme kada je komponovano. Pravljeno je kao devedesetominutni kolaz razlicitih muzickih stilova: pasazi crkvene i "klasicne" muzike smenjuju se sa dzez, rok i bluz elementima, ili sa delovima inspirisanim Stravinskim i Malerom, a potom se u njih ulivaju jevrejska duhovna muzika i zvuci marseva. Fascinira me i generacijski raspon ucesnika - od hora decaka, igrackih grupa tinejdzera do clanova orkestra, horova i solista. Genijalnost i univerzalnost ovog Bernstajnovog dela vidim u njegovoj sadrzini koju dozivljavam kao strasnu raspravu sa Bogom sto dozvoljava ovom svetu mnostva nepravdi i nasilja, i - narocito - u njegovoj formi koja brise granice izmedju takozvane ozbiljne i popularne muzike. Bernstajnova "Misa" je nedovoljno "otkrivena" u muzickom svetu (jer je komplikovana za realizaciju) i mislim da vreme njenog pravnog vrednovanja tek dolazi" - objasnjavao je u jednom razgovoru Rihter.

Posle premijernog, prekinutog izvodjenja sve novine su pisale o fijasku, o nedozvoljivoj nespremnosti organizatora da za toliko skup i dugo pripreman projekat ne predvidi resenje u slucaju (ovde) uobicajenih kisnih letnjih dana.

Srecnici su imali karte za reprizu. Prostor na Praskom gradu, sto ga uokviruju impozantni zidovi katedrale i fasade hradcanskih dvorskih zdanja, pretvoren te veceri u ogromno gledaliste, bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Ogromna scena bila je izgradjena u tri nivoa. Iz partera su stizali zvuci impulzivnog i superiornog muziciranja Filharmonije iz Brna pod rukovodstvom Kaspara Rihtera. Na drugom nivou je igracki ansambl u dzins odeci i patikama izvodio grupne i solisticke tacke modernog baleta, a mnogi od igraca su imali i svoje rok, bluz ili dzez solisticke pevacke partije, dok su ih sa krila tog nivoa pratila dva manja - rok i dzez orkestra. Sa treceg nivoa oglasavali su se mocni glasovi velikog Ceskog filharmonijskog hora iz Brna, koji je - odnekud sa suprotne strane - pratio suptilni hor decaka.

Sa svih tih scena i nivoa, trceci po njima, uz i niz stepenice, javljali su se i dominirali scenom i celom predstavom dva sjajna pevaca - Ricard Moris i Frenk Odjidja, koji su vec nekoliko puta tumacili iste, glavne pevace uloge u prethodnim izvodjenjima Bernstajnove "Mise". U jednoj od zavrsnih scena muzickog i igrackog krescenda, reditelj Stanislav Mosa pokrenuo je na svim nivoima sve sto je bilo mogucno pokrenuti.

Uz igrace poceli su da plesu i clanovi filharmonijskog hora, decaci decjeg hora, clanovi dzez i rok orkestara. Citava ogromna konstrukcija scene se njihala i igrala, samo je nevidljivi (u parteru) filharmonijski orkestar punom snagom izvodio jednu od najefektnijih zavrsnih partija "Mise". Sa katedrale svetoga Vita, zaglusujuci mocni orkestar, pocela su da udaraju zvona...

Bio je to jos jedan u nizu datuma sto ih beleze hronicari znacajnijih dogadjaja na starom Praskom gradu.