VOJISLAV STANKOVIC, ISTRAZIVAC U INSTITU ZA SPOLJNU TRGOVINU

Pod uslovima koje predlaze Savezna vlada, poljoprivreda bi od amortizujuceg faktora platno-deficitnih problema postala generator dodatnog deficita od 150 miliona dolara, tvrdi Stankovic

Svetlana Jovicic

"Predlazuci program liberalizacije izvoza i uvoza poljoprivrednih proizvoda u periodu od 1998. do 2000. godine, savezno Ministarstvo za spoljnu trgovinu je htelo da uskladi carinsku tarifu sa vazecim standardima u svetu i omoguci adaptaciju domace privrede tim uslovima. Medjutim, u ovoj situaciji, nismo u obavezi da to radimo jer jos nije pokrenut postupak za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju i zato se zemlja nepotrebno izlaze inostranoj konkurenciji", kaze, povodom predloga saveznog Ministarstva za trgovinu o liberalizaciji izvoza i uvoza od 1998. do 2000. godine,Vojislav Stankovic, istrazivac u Institutu za spoljnu trgovinu.

Predlagac programa liberalizacije zbog cinjenice da je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni za prvih sedam meseci 150 miliona dolara ima razloga, prema recima Stankovica, da se jos vise zabrine. "Poljoprivreda kao komparativna prednost Jugoslavije u tako predlozenim uslovima poslovanja, postala bi, umesto amortizujuci faktor platno-deficitnih problema, generator deficita. Mnogi ce reci da 150 miliona dolara deficita nije velika suma. To bi bila istina da nije rec o Jugoslaviji koja je u ovom trenutku male ekonomske snage," kaze Stankovic.

Tri koraka

"Sve razvijene zemlje su duzne da smanje carinsku stopu iz referentnog perioda od 1986-1988. godine u proseku za 36 odsto s tim da stopa po jedinici proizvoda ne sme biti niza od 15 odsto. Za zemlje u razvoju, prosecna stopa je 26 odsto i po jedinici proizvoda ne sme biti niza od deset odsto. Period prilagodjavanja za razvijene zemlje je pet godina, a poceo je od 1995. godine, a za zemlje u razvoju je deset godina. Sada je pitanje kako ce STO tretirati Jugoslaviju.

Sve istocnoevropske zemlje koje su u tranziciji su tretirane kao razvijene, ali se za SR Jugoslaviju status jos ne zna. Pitanje je i koji ce se referentni period racunati, jer SR Jugoslavija nije postojala u pomenutom referentnom periodu. Verujem da ce se uzeti u obzir period od poslednje tri godine", kaze Stankovic.

Plafon za carine

"U odnosu na period kad je sadasnja Jugoslavija bila u okviru prethodne, trenutno vazeca carinska tarifa za poljoprivredne proizvode je znacajno liberalizovana. U delu koji se odnosi na poljoprivredu, predlagac nije imao mnogo prostora za adekvatnu procenu jer nisu uspostavljeni optimalni (suboptimalni) proizvodni i trgovinski tokovi. Ako se posmatraju proizvodni tokovi u ratarstvu kod zitarica, ciji ce ukupan prinos ove godine biti deset miliona tona, Jugoslavija se tek priblizila referentnom periodu 1989-1991. godine (FAO). Medjutim, u proizvodnji industrijskog bilja, krmnog bilja, vocarstvu i stocarstvu, Jugoslavija je daleko od obima proizvodnje koji je ovaj ekonomski prostor imao u bivsoj SFRJ i daleko od mogucnosti koje poseduje. Osim toga, nisu uspostavljeni ni normalni spoljnotrgovinski odnosi jer je deficit 150 miliona dolara. Sa druge strane potrosnja i unutrasnji promet su tesko merljivi zbog pada standarda i visokog nivoa naturalne potrosnje", kaze Stankovic.

Plafon za carine

"Sto se tice predloga liberalizacije saveznog Ministarstva za trgovinu, verovatno nije izveden metodom tarifikacije, vec nekom vrstom plafoniranja carinskih stopa. Cudno je da su i dalje zadrzana kvantitativna ogranicenja kod pojedinih proizvoda sto je suprotno Sporazumu o poljoprivredi STO. Postavlja se pitanje da li je potrebno da se poljoprivreda izlozi stranoj konkurenciji na ovako drastican i ekstreman nacin kad to nisu uradile ni ekonomski mocnije zemlje. Smatram da ovako liberalizovan pristup moze pregovaracima Jugoslavije pri otvaranju postupka za prijem u STO znatno otezati pregovore i da ce pod ovakvim uslovima zemlja morati da da odredjene koncesije", kaze Stankovic.