Levi imidz

Tanja Jakobi

Da li jedan direktor svojim autoritetom, uspesnim poslovanjem i moralnim integritetom, moze da "povuce" za sobom birace iz svoje izborne baze - preduzeca "i sire"? Nema takvih u okolini, reklo je 40 odsto anketiranih u istrazivanju "Mark Plana", a jos trecina upitanih rekla je da ih osobe iz tog miljea uopste ne interesuju.

Da se posmatra samo iz privrednog ugla, istrazivanje bi, kao sto to strucnjaci "Mark Plana" i sugerisu, moralo da zabrine. Levicu, koja je najvise "privrednih" imena stavila na svoje liste to ipak ne bi moralo suvise da potrese.

Nacin na koji su u predizbornoj kampanji skupljani potpisi za predsednickog kandidata Zorana Lilica, pokazuje da direktorska moc pre lezi "u topuzu" nego u bogzna kakvom ugledu. Svako ko nije potpisao da zeli Lilica za kandidata, morao je da se suoci sa posledicom da ce pre ili kasnije doci na zub direktora, pa mozda izgubiti i radno mesto. Isti nacin ramisljanja vazio je, i vazice verovatno i na dan glasanja.

Radnici "Niteksa" u pola glasa tvrde da "je njihov direktor licno uspesan, ali da je njih taj uspeh mimoisao" - drugim recima krilatica "iza uspesnog direktora stoji uspesna firma" ne vazi. Iza "levih" direktora uglavnom stoje milionski gubici u preduzecima, i manje-vise popunjen licni konto.

Kad bi radnici mogli da na izbornim listicima upisuju samo ono sto misle o svom direktoru poslanickom kandidatu, verovatno se gotovo nijedan od "levicara" ne bi nasao na listama. Direktore politicare, medjutim, i ovde, suprotno istrazivanjima javnog mnjenja, ima sta da spase.

Nacin na koji su nedavno deljeni krediti iz Fonda za razvoj pokazuje da je kakav takav SPS-JUL direktor uglavnom jedini garant da ce od republicke vlade biti izmoljeni krediti, i da ce kakvo-takvo prezivljavanje firme biti obezbedjeno.

Uspesan "ne partijski" direktor nije na ovim prostorima skoro vidjen. To ne potvrdjuju samo porazni rezultati u kojima je anketarima 70 odsto ispitanika na ovaj ili onaj nacin odgovorilo da ne moze da navede uspesne direktore, vec i imena pet "prepoznatih": dva Dragana Tomica, Bogoljub Karic, Dusan Matkovic i Smiljko Kostic uglavnom su se politicki istakli. Njihovi uspesi ili "nazovi" uspesi u privredi uvek su tesno bili povezani sa mestom na "levoj listi".