Predsednicki kandidati u vrtlogu (ne)opredeljenih biraca

Srbija na Nilu

Revnosni konzumenti televizije i stampe ili posetioci mitinga ni uz najbolju volju ne mogu, ili bar do sada nisu mogli, da u minulim nastupima predsednickih kandidta otkriju nijednu epohalnu ponudu kojom bi se konkurenti presudno preporucili biracima. Naravno, ako izuzmemo najnovije Lilicevo obecanje u Negoitinskoj krajini da ce tamosnji novi sistem navodnjavanja obezbediti Negotincima dve zetve godisnje

Velimir Ilic

Predizborni foto-sop - lepkom
FOTO: Nenad Stojanovic

Predizborna kampanja vec ozbiljno zaokuplja skoro sva cula jos uvek konfuznog birackog tela - sto jes' jes' za domacinsku Srbiju treba izabrati jednog koji ce biti za sve, staviti tacku na pljacku ili... Neki su taj posao, izgleda, shvatili isuvise ozbiljno, uprkos cinjenici da je odlaskom Slobodana Milosevica na federalni nivo upraznjeno radno mesto na Andricevom vencu poprilicno obezvredjeno. Ne samo zato sto od predsednicke inauguracije niko narocito vazan nije seo na kanabe kod njegovog formalnog naslednika Dragana Tomica, vec zbog toga sto su sva moc i uticaj, kao srednje slovo, preseljeni u Beli dvor zajedno sa Slobodanom Milosevicem. Drugim recima, zestina kampanja koju vode predsednicki kandidati obrnuto je srazmerna politickoj moci koju ce imati "prvi Milosevic posle Milosevica".

Igrajuci na kartu politickih spekulacija, moglo bi se reci da bi ovakvom Milosevicu i ovakvoj Srbiji u fotelji na Andricevom vencu najlogicnija zamena bio Zoran Lilic, utoliko pre sto se i na federalnom nivou pokazao kao pouzdan predsednikov predsednik. Ako ni zbog cega drugog onda zato sto su ustavna ovlascenja predsednika Srbije takva i tolika da ih je, znajuci Milosevicevu volju za moc, riskantno poveriti nekom drugom, makar to bio "provereni" saborac Seselj ili relativno "pripitomljeni" Vuk. Za one koji tvrde da je zbir glasova jedini pouzdani dokaz stvarnog opredeljenja biraca te da ne treba prejudicirati ostaje aktuelna politicka realnost koja ukazuje da ce se predsednicki kolac lomiti izmedju pomenute trojice za sada najozbiljnijih kandidata.

Obecanja su besplatna

Revnosni konzumenti televizije i stampe ili posetioci mitinga ni uz najbolju volju ne mogu, ili bar do sada nisu mogli, da u minulim nastupima predsednickih kandidta otkriju nijednu epohalnu ponudu kojom bi se konkurenti presudno preporucili biracima. (Naravno, ako izuzmemo najnovije Lilicevo obecanje u Negotinskoj krajini da ce tamosnji novi sistem navodnjavanja obezbediti Negotincima dve zetve godisnje - kao da je Srbija na Nilu!). Drugim recima, sve se manje-vise svodi na vec ovestale parole o modernoj, evropskoj, domacinskoj, prosperitetnoj, materijalno i duhovno naprednoj, cenjenoj i uvazavanoj... Srbiji. Ako je verovati anketama i istrazivanjima agencija ("Ja se uvek tim anketama smejem", Vuk Draskovic, intervju "Politici", 3. septembar 1997), Zoran Lilic napreduje (17,9 odsto bi glasalo za kandidata levice), Vojislav Seselj belezi blagi pad (11,9) dok je na trecem mestu Vuk Draskovic sa 7,8 odsto. Ime Nebojse Covica na listi bi zaokruzilo 4,6 odsto biraca a zanimljivo je da bi se 7,7 odsto potencijalnih glasaca opredelilo za Milana Panica iako on nije na listi predsednickih kandidata. Slicnih sondaza javnog mnjenja ce, svakako, biti jos pa su obrti moguci. Ali, ako je suditi po programima RTS i minutazi koju urednici, pretezno deklarisani clanovi SPS ili JUL, posvecuju - izdvaja se trojka Lilic- Draskovic-Seselj. Snjur, naravno, drzi kandidat SPS i pripadajucih koalicionih satelita sa 33,7 odsto vremena, lider SPO je drugi sa 32,9 a Vojislav Seselj treci s duplo manjom minutazom. U Stranackoj hronici, raspored je malo drugaciji: vodi Draskovic sa 38,6 procenata, dok drugo i trece mesto dele Lilic i Seselj sa 21,4 odsto.

Babe i zabe

Puko merenje vremena je, medjutim, u ovom slucaju isto sto i sabiranje baba i zaba. Jer, ako se malo pazljivije analizira vreme posveceno pojedinim strankama i predsednickim kandidatima utisak je sasvim drugaciji. Primera radi, u Drugom dnevniku RTS (sreda, 3. septembar) emitovan je, uslovno receno, korektan izvestaj s jedne od lokalnih promocija kandidata SPO uz poseban naglasak da SPO izlazi na izbore jer su uslovi deset puta bolji nego ranije (naravno, s mnogo manjom minutazom i posle viseminutne price o Lilicevoj predizbornoj setnji Negotinskom krajinom). Odmah potom usledila je, slikom a narocito recju, promocija radikala na kojoj je sekretar SRS Aleksandar Vucic iz svih raspolozivih oruzja osuo baraznu vatru po Vuku Draskovicu, s posebnim osvrtom na njegov minuli politicki rad koji je svojevremeno bio obilato ocrnjen na istoj toj Radio- televiziji Srbije.

Ovaj primer, naravno, nije usamljen, ali je izlisno trositi reci dokazujuci da se i za ovu priliku moze iskoristiti izreka kako Danajcima ne treba verovati ni kad poklone nose. No, to je vec stvar politickog pragmatizma za koji se opredelio lider SPO posle svojevremenog sastanka s novoproglasenim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem i njegovih federalnih obecanja da ce na republickim izborima (!?) biti vise reda i postenja nego ranije. Cinjenica je, medjutim, da vladajuca kombinacija SPS-JUL (s primesama Nove demokratije) ne ispusta iz ruku svu infrastrukturu, narocito medijsku, koja joj moze stvoriti i odrzavati prednost u odnosu na ostale konkurente. Posmatrano u tom kontekstu, ostali kandidati za predsednika mogu dobiti i mnogo vise vremena za svoje televizijske promocije, ali ce njihovi programi i obecanja imati kratkotrajan i prilicno tih eho kad se sudare sa zidom nesporne medijske dominacije socijalista i kandidata Lilica. Nijednom od njih se, recimo, nece dogoditi da u "Politici" bude objavljena vest kako se njihova supruga upisala u listu zalosti povodom tragicne smrti princeze Dajane kao sto je tu cast imala gospodja Ljubica Lilic, zasluzivsi je samo utoliko sto se uz njeno ime i prezime moglo dodati kako je bracna drugarica potpredsednika SPS i predsednickog kandidata (!?) liste SPS-JUL-ND-Slobodan Milosevic (pa makar takve vesti prosledila i informativna sluzba njihove stranke kao sto su to ucinili glasnogovornici socijalista). Vise je, pak, verovatno da ce svaka zgodna prilika biti iskoriscena za negovanje kontraefekta - poput Vucicevog podsecanja na svojevremene pozive Danice Draskovic u kojima je pominjala puske i Apisa, sto je urednik dnevnika RTS iskoristio kao svoj doprinos oslobadjanju medija i stvaranju toboznjeg predizbornog fer-pleja.

Koliko para - toliko obecanja

Ma koliko to nekome zvucalo nelogicno, mozda je za ovu pricu bitan i jedan detalj sa slovenacke politicke scene. U novoj drzavi pod Alpima je, naime, najavljen zakon po kome ce predsednicki kandidati morati da saopste javnosti koliko su utrosili za kampanju te da objasne kako, koliko i od koga ili uz pomoc koga su obezbedili taj novac. U Srbiji, o tom - potom.Takva vrsta racunice niti je najavljena niti je, s obzirom na puteve novca u ovdasnjoj sivoj i beloj ekonomiji, za mnoge pozeljna. Budzet za kampanju - ako se uopste o njemu kao ekonomskoj kategoriji moze govoriti onako kako ga tretiraju zemlje s dugom tradicijom demokratije - ovde je vazan samo onima koji ga trose. Za birace je to manje ili vise misaona imenica. Medjutim, kolicina novca raspolozivog za predizborne aktivnosti bitno odredjuje ne samo strategiju i taktiku kandidata vec i njihov put do biraca. Drugim recima, ne moze se bas preciznim pokazateljima izmeriti prisustvo koje u javnosti - ne samo plakatima, lecima ili placenim reklamama u lokalnim i ostalim medijima - sebi mogu obezbediti Lilic, Seselj ili Draskovic u poredjenju s Covicem, Vukom Obradovicem, Ugljaninom, Isakovim (lista predsednickih kandidata dok nastaje ovaj tekst jos nije ni potvrdjena ni definitivna). Dominacija pomenute trojke proizasla iz stranacke (da li i samo iz stranacke kase), za sada je - a verovatno i do kraja kampanje - ocigledna.

Aduti i sanse

Dok predizborno cutanje ne zameni predizbornu galamu, biraci ce jos imati prilike da dobro razmisle ili odluce cije ime ce zaokruziti. Kandidatima ostaje da jos ozbiljnije razmisljajuj sta ce uciniti ili obecati do finisa predsednicke trke. Sudeci po (do)sadasnjim nastupima, Lilic ima najmanje dilema. Njegova karijera i minuli rad vezani su za moc i uticaj Slobodana Milosevica iza cije senke veoma hrabro, samouvereno i odlucno proviruje na svakom mitingu ili televizijskom nastupu, ne propustajuci nijednu priliku da pomene ime svog mentora i njegove zasluge za prosperitet u kome grca Srbija. Pitanje je, medjutim, koliko ce negativnih brojanja Lilicu doneti nimalo zanemarljivi gafovi i Slobodana Milosevica i pripadajuce mu kamarile, a narocito nezaboravna kradja na novembarskim izborima.

Sto se tice Vuka Draskovica, njegov politicki i liderski staz na opozicionoj sceni Srbije jeste nesporan iz cega proizlazi cinjenica da ce u glasacke kutije privuci respektabilan broj glasackih listica. Zanemarimo li naravoucenija o vuku, dlaci i cudi, trebalo bi (se) podsetiti na svojevremnu opasku koju je Vuku Draskovicu uputio jedan (ne)zadovoljni birac: "Glasacu ja za tebe kad budes na vlasti".

Rejting Vojislava Seselja, posmatrano iz ugla tvrdokornih pristalica njegove nacionalisticke i ultradesnicarske politike, za mnoge pretendente na predsednicki presto Srbije verovatno je nedostizan. Broj poklonika zardjale kasike i viljuske ili obracuna s nesrpskim gradjanima Srbije, na zalost, nije mali ali ni izbliza nije dovoljan da samozvanom vojvodi od Zemuna obezbedi mnogo vise od eventualnog ulaska u drugi krug. Tim pre sto ce, ma sta neko mislio o fer-pleju i postenim izborima, Milosevic verovatno uciniti sve da njegove mirotvoracke ambicije ne pokvari nesudjeni granicar s linije Karlobag-Karlovac-Virovitica.

Politicka realnost je da ce ostali kandidati, ma koliko da ih bude na konacnoj listi, u ovom "izvlacenju" ostati manje ili vise kratkih rukava. Njima ce - ako predsednicke izbore zamislimo kao pozorisnu predstavu - pripasti sporedna uloga, tek tako i toliko da bi se istakli glavni glumci.

Osim politickog profita koji, ma kakav bude, donosi cetvorogodisnji mandat predsednika Srbije, sada je jedino izvesno da su najbolje profitirale marketinske agencije i stamparije, izabrane da osmisle i kolor na belo stave slike i prilike predsednickih kandidata i njihove predizborne poruke. Na kraju, prognoza koja je uvek tacna - narod ce opet dobiti vlast kakvu zasluzuje.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /