IZ UGLA BIVSEG GRADONACELNIKA

Neki jednostavno ne razumeju da Beograd i Svilajnac nisu jedno te isto i da ne mogu imati isti tretman. Zato sam se tako uporno borio da se donese zakon o glavnom gradu i da mu se utvrde nadleznosti koje ce mu omoguciti normalno funkcionisanje. Tadasnja opozicija u Skupstini grada, a sadasnja vlast, na zalost, nije pokazivala mnogo razumevanja za tu potrebu

Pise: Nebojsa Covic

Bez zluradosti, verujem da me dojucerasnji najzesci kriticari, sada razumeju i vise no sto bih to sam od njih trazio. Nisu verovali, jer verovatno nisu znali niti hteli da znaju, kakva je ogromna, komplikovana a krhka masina ovaj nas Beograd. Sa malo sredstava, a i ranije ih je bilo premalo, mnogo problema koji se dnevno uvecavaju, tesko ga je drzati na nogama.

Sigurno sam neko ko najbolje zna kako je svima koji vode racuna o funkcionisanju grada i istovremeno onaj koji vise od drugih vidi gde i sta skripi ili ne ide najbolje. Upravo zbog toga ne bih se stavljao u ulogu sudije koji sudi o sadasnjoj vlasti. Pre svega mislim da je potrebno vreme, da uslovi nisu najsrecniji, mnogo je neresenih i nagomilanih problema a sredstava uzasno malo. Moj princip je uvek bio da se ako postoji nesporazum, ne stavljam brzopleto na jednu stranu jer se tako problem ne resava. Ja sam se uvek trudio da problem prevazidjemo razgovorima, da razjasnimo nesporazume a onda uradimo ono sto je najbolje za Beograd i Beogradjane. To je sada jos vaznije, jer u Skupstini grada nijedna partija nema vecinu i bez dogovora tesko je, ili nemoguce raditi.

Sadasnja situacja u odnosu na vreme kada sam ja bio predsednik skupstine, teska je koliko i ranije, s tim sto je dodatno opterecena odnosom republike jer se socijalisti obracunavaju sa opozicionom lokalnom vlascu na stetu gradjana. Socijalisti u republici ni ranije nisu pokazivali mnogo razumevanja za specificnost i potrebe Beograda i mi smo cesto imali problema s njima. Neki od njih jednostavno ne razumeju da Beograd i Svilajnac nisu jedno te isto i da ne mogu imati isti tretman. Zato sam se tako uporno borio da se donese zakon o glavnom gradu i da mu se utvrde nadleznosti koje ce mu omoguciti normalno funkcionisanje. Tadasnja opozicija u Skupstini grada, a sadasnja vlast, na zalost, nije pokazivala mnogo razumevanja za tu potrebu. Da jesu i da smo uspeli to da uradimo, i njima bi danas bilo mnogo jednostavnije.

Nerazumevanje republike sigurno je ozbiljan problem lokalnoj vlasti, ali nema sumnje da unutrasnje razmirice i odsustvo medjusobnog razumevanja i poverenja, stvari jos vise pogorsava. Medjustranacke razmirice nikome ne idu u korst, a plasim se da svima, posebno gradjanima, ide na stetu.

Ono sto opozicija nije smela sebi da dozvoli kada je osvojila lokalnu vlast, jeste ponasanje koje je sama osudjivala kod socijalista. Kada vlast osvajate kritikujuci one koje hocete da zamenite, obecavajuci da cete to raditi drugacije, ne smete napraviti niti jedan potez kojim dokazujete da se ne razlikujete od onih koje ste osudjivali.

Prica sta ste i koliko uradili mora imati dokaza u vidljivim tragovima. Ucinak se vidi, ma sta ko pricao. Dakle, ukoliko nesto tvrdite, a gradjani ne vide potvrdu u ucinku, prica lebdi prazna i deluje lazno. Tada prica sluzi za samoobmanjivanje i postaje opasna jer se u njoj zagubi realna slika stvari. I ja i oni imamo sudije u gradjanima i za mene je to jedino merodavno.

Skupstina grada, na zalost, pretvorila se u nesto sto pamtimo iz perioda rada republicke skupstine. U takvim uslovima i atmosferi, tesko je ako nije i nemoguce raditi i nesto ozbiljno uraditi. Najzalosnije je sto su to pre svega stranacka prepucavanja koja idu na stetu svih gradjana, a ja ne vidim kome to u krajnjem ishodu ide u prilog. I sam sam svojevremeno bivao izlozen sasvim neargumentovanim kritikama i optuzbama bez imalo osnova, pa i pokusajima smenjivanja. Svakako da to nije dobro ukoliko se radi samo zbog medjustranackih netrpeljivosti i pokusaja destabilizacije i onemogucavanja normalnog rada skupstine. Licno ne verujem da je dobro ovo sto rade sadasnjem gradonacelniku jer ga to sputava u normalnom obavljanju vrlo vaznog i ni malo lakog posla.

Problem gradskog saobracaja je posledica dugogodisnjeg pogresnog odnosa i sa takvim nasledjem u vremenu krize i nemastine, taj problem se samo zaostrava. Da bi se gradski saobracaj u Beogradu razresio, potreban je nov pristup, a za to su potrebna ogromna sredstva. Vozni park je u osnovi nedovoljan i u ne bas dobrom stanju. Mi smo dosta toga uradili i nivo prevoza podigli do stepena koji je podnosljiv, ali ne treba zaboraviti da su vozila preopterecena i samim tim izlozena brzem propadanju.

Odgovornost je kako na gradskoj, tako i na republickoj vlasti za dalju sudbinu funkcionisanja grada i uslova zivota u njemu. Posto smo svi svedoci da se medjupartijski obracuni cesto vode preko ledja gradjana, na zalost ne izgleda nemoguce da se oni nastave i da se potom to iskoristi kao izgovor za uvodjenje prinudnih mera. To bi bio najgori od svih mogucih ishoda i niko ko dobro misli svome gradu tome ne bi trebalo da se raduje. Licno bih zeleo da se to ne desi i da vec jednom, sednemo za sto i postignemo dogovor o tome sta je to sto je u najboljem interesu gradjana zbog koji i postoje oni kojih su ovlasceni da za dobro gradjana upravljaju drustvenim i drzavnim poslovima.

Iskreno verujem da ce doci vreme jasno uspostavljene odgovornosti na kriterijumima onoga sto je neko uradio i kako je to uradio, ili nije uradio a to mu je bila obaveza ili obecanje koje je dao.

Mozda je ovo kraj vremena u kojem se poverenje stice blanko, bez provere ili potvrde za reci i ucinjeno. Nijedno obecanje, ma ko ga davao, ne treba uzimati zdravo za gotovo, vec ga treba proveriti sa cinjenicama koje jasnije od obecanja govore koliko se kome moze verovati za olako datu rec. Vreme je da se obeca samo ono sto se moze uraditi i da se uradi ono sto je obecano. U suprotnom, poverenje se nece moci steci ili ce se na toj osnovi i gubiti.

Beograd je izdrzljiv i verujem da ce izgurati ovo nesrecno vreme, da ce mu krenuti nabolje jer za to ima sve uslove. Pre svega ima sposobne, obrazovane, strucne i odgovorne ljude, ali je vazno njima dati priliku da rade ono u cemu su najbolji, bez obzira kojoj partiji pripadaju i da li uopste pripadaju nekoj.

U meni ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ne bih bio spreman u svakom trenutku da uradim sve sto mogu za nas grad. U tom smislu uvek sam bio spreman da se odazovem svakom pozivu koji mi se uputi ukoliko neko veruje da mogu pomoci.

Protesti su pokazali svu moralnu i kreativnu snagu Beograda i to je najbolja garancija za buducnost, ma kako povremeno beznadezno izgledala sadasnjost.