Arhitekta Bogdan Bogdanovic, bivsi gradonacelnik Beograda o mutnom naslucivanju losih vremena

Dostojanstvo gradova i pravo gradova da budu gradovi se mora braniti. Jer Beograd, vec po svojoj velicini, prelazi znacaj jedne male Srbije, tako da kazem, male teritorije, grad je koji pripada svetu. Mislim da su to ova deca osetila na ovim demonstracijama

Gordana Susa

Dugo, cak i u vreme dok ste bili gradonacelnik Beograda, govorilo se o njegovom specijalnom statusu. I Vi ste podrzavali tu ideju?

- Da, razmisljao sam da Beograd treba da dobije poseban status, cak i u odnosu na Jugoslaviju. Jedanput-dvaput sam to procedio kroz zube i dobio prekore. Prema tome, ja sam apsolutno za to da se Beogradu da neki poseban status, samo to treba da odluce ljudi koji razumeju sta je Beograd i tu se susrecemo sa nekom psiholoskom preprekom, mozda.

Kad ste razmisljali o toj osobenosti sta ste mislili da ga izdvaja od ostalih sredina i gradova?

- Balkan nema velikih gradova i Beograd je tako reci na moje oci rastao i pretvarao se u veliki grad. Rodjen sam u Beogradu koji je jedva premasivao sto hiljada stanovnika i bio jedan od srednjih, manjih nasih gradova. Kada sam otisao, on je vec imao preko milion i po, a danas ima verovatno i blizu dva miliona stanovnika. U tom razdoblju, a to je prilicno razdoblje - 73 godine - on je pretrpeo cetiri velike transformacije, cetiri demografske eksplozije ili, tacnije receno, implozije. Beograd moje prve mladosti, moga detinjstva i, posle, Beograd izmedju dva rata, vec nije bio Beograd moje majke, da ne govorim da nije bio Beograd moje babe (staramajke). Od prestonice male Srbije pretvorio se u jugoslovenski grad, dobio je mnogo vise kosmopolitskog nego sto je imao itd. To je bio jedan od malih potresa, da ga tako nazovemo. Godine 1941. i posle, pod okupacijom, on je preziveo novu transformaciju - veliku izmenu stanovnistva, taj jugoslovenski Beograd je otisao iz Beograda uglavnom, dosle su izbeglice, dosao je svet za zapada, Beograd je bio vrlo, vrlo demografski neodredjena velicina. Onda, posle cetiri godine, dolazi jos jedna drasticna transformacija a to je dolazak partizana u Beograd. Jedna velika demografska izmena. Kad sam se iz vojne bolnice vratio u Beograd, u avgustu 1945, bio sam zapanjen jer sam dosao u grad koji je govorio uglavnom ijekavski. U Beograd su usli nasi partizani, dostojanstveni, svecani, epski, kao Mikenci, ozbiljni... Tada sam mislio da ce Beograd tu sebe da izgubi, ali vec su njihova deca, kroz neku godinu, govorila na nacin na koji su govorila deca mog detinjstva. Iako je taj epski i ijekavski sloj Beograda ostao negde gore, dole je izbijao pravi Beograd, njihova decica su isla ulicom i acila se na nacin na koji su se acile devojcice u mom detinjstvu. Odjedanput sam shvatio da je grad ponovo pobedio, da njegovo bice nije izgubljeno, nije ugrozeno.

Znate, grad lakse savladjuje ono sto dolazi spolja nego ono sto dolazi iznutra. Sada posle raspada Jugoslavije i ovog rata, cak i ne bih to nazvao implozijom, dolazi jedan veliki demografski poremecaj koji, bojim se dolazi iznutra. Nacionalizam razara gradove, kao sto razara naciju. Srpski nacionalizam je razorio srpsku naciju, moze, ne bih da govorim crne slutnje, da razori i Beogradjane. Beograd, njegovo bice, da se posluzim filozofskim izrazom, ono je sustinski definisano u okvirima jednog racionalnog duha. Volterovski Beograd je uvek bio za mene Volterovski grad koji je proizasao iz 18. veka, iz "veka svetlosti". Citajte beogradsku stampu s kraja devetnaestog veka pa cete videti koliko je ona bila levicarska, prema danasnjoj, i koliko je bila sekularna. A danas Beogradu preti ta unutrasnja eksplozija nacionalizma, pa mozda, ko zna, prilicno jasne tendencije ka teokratiji, tako da je sada prilicno neizvesno dokle ce dovesti ta poslednja transformacija.

Nasa tema glasi - da li postoji rat protiv Beograda, s obzirom da se mnoge gradske nadleznosti prebacuju na Republiku, karakteristican je i najnoviji dogadjaj sa zadrzavanjem autobusa na granici, poklon grada Berlina Beogradu i Beogradjanima?

- Bez obzira na politicku konstelaciju koja ne mora da mi bude jasna, ali u principu je to nesto strasno. Ukoliko je zemlja demokratskija, utoliko su gradovi slobodniji, nezavisniji. Kad sam vec u inostranstvu, evo primera iz Nemacke. U nemackom prostoru, u 19. veku, u veku moderne industrije, vec je bio vrlo zaostren rat izmedju grada i drzave. Gradovi su se borili za ono sto su imali istorijski - svoje saveze itd. Gradovi su imali mnoge atribute malih drzava. Dosla je Bizmarkova Nemacka koja je htela to da zbrise. To je kod nas znaci jedan recidiv 19. veka - atak drzave na grad i na gradove. Bez obzira ko je na vlasti, opozicija, neopozicija. Dostojanstvo gradova i pravo gradova da budu gradovi se mora braniti. Jer Beograd, vec po svojoj velicini, prelazi znacaj jedne male Srbije, tako da kazem, male teritorije, grad je koji pripada svetu. Mislim da su to ova deca osetila na ovim demonstracijama.

Kako Vi, poste ste vec rekli - da ste u dalekom svetu, gledate na posao koji ste obavljali kao gradonacelnik? Ta distanca nekad pomogne u zakljuccima.

- Vec u periodu bremenitom slomom - svi smo ocekivali da ce poceti nesto da se dogadja, plasili smo se da ne pocne da se dogadja nesto lose, i gledali da to otklonimo. Tako ja i vidim svoj angazman u tome. Bio sam, i to nisam ni krio, za konfederalizaciju Jugoslavije i da centar sto pre ide iz Beograda upravo zato sto nije bilo zdravo, da centar jedne federalne jedinice i centar federacije budu preklopljeni. (To je bila formula teskog centralizma.) Ali, bilo je dockan. Ja sam jedanput-dvaput to rekao na jednom skupu takozvanih gradova nosilaca ordena gradova heroja. Kada sam ja to "puknuo" - da bi centar drzave trebalo izmestiti iz Beograda, svi su gledali u zemlju i uplasili su se, mislili su da je provokacija, a neki su duboko uzdisali sto je, otprilike, znacilo: bilo je dockan.

Da li ste tada hteli da Beograd ostane centar federacije, a da se srpski glavni grad premesti na neko drugo mesto, Sumadiju, na primer?

- Bio sam za to da Beograd ostane srpski grad, ali svetski srpski grad, kosmopolitski grad, saglasno svojoj velicini on je vec bio ne samo jugoslovenski u globalu, nego i balkanski, evropski itd. Ali, znate i sami, svi smo bili u nekom mutnom naslucivanju da dolaze losa vremena.

Ja mislim da sam cak to i studentima predavao na nekom stepenu, tako je posle jedan od mojih studenata to napisao kao magistarski rad i predlagao da prestonica Jugoslavije, novo sediste Jugoslavije ide u Brod, Slavonsko-Bosanski Brod, s jedne i druge strane.

Posle svega sto se desava u Beogradu, verujete li ipak da on ima snage da i ovaj put sacuva svoj duh, kao sto ste Vi tri puta to doziveli...

- On je doziveo mozda i vece potrese. Recimo potres 1945. je bio, mozda, i veci od ovog. Ali to je bio udar na Beograd spolja. Tu grad lakse odoleva. Jer, onda vec sledeca generacija dece preuzima duh i bice grada. Ja se plasim da je sada udar na Beograd iznutra. Znaci, na organizam (grada) je udar iznutra. Beogradske tendencije su udar iznutra. Sve emocije se teze savladjuju, idu kroz porodice...

Citali ste da, cak u okviru Beograda, postoje SAO, opstine sa posebnim statusom, Zemun je postao "Seseljlend" i Seselj tamo ima neku svoju specijalnu varijantu.

- I u moje vreme je to bio problem, imao sam okapanja sa srpskim patriotama. Tvrdio sam da se Zemunu ne sme oduzeti dostojanstvo grada, koje ima. Njega je bio progutao Novi Beograd i Zemun se pretvorio u jednu indiferentnu opstinu. Bio sam, cak pokusavao da se pokrene pitanje da se i u grb Beograda unese smanjeni grb Zemuna. To bi bilo, sa gledista urbanoloske teorije, jedino ispravno resenje. Ali ono sto sad ovaj covek radi, to je cudo sta radi po Zemunu. On ne radi to zbog Zemuna i zbog grada, nego sto je osetio da tu mozda moze da izvuce nesto vise slobode za svoja divljanja i to je apsolutno naopako. Naprotiv, on ne brani dostojanstvo Zemuna, jer stare Zemunce, Hrvate, progoni, prebija coveka iz Beograda koji se tome usprotivi. Prema tome, to je u krajnjoj, dubokoj, meri patoloski.

Strepim. Zelim da Beograd sacuva svoje bice. Nadam se da hoce. Ipak je to jedan jak individuum i nece tako lako pokleknuti.

Poruka sadasnjem gradonacelniku

- Porucio bih mu da nikako ne popusta sa ovim autobusima. Ja ovde cujem da su mnogi spremni da salju pomoc, to je prvi pokusaj da se nesto pomogne Beogradu. Mnogi gradovi su apsolutno voljni da upute pomoc, ali vidite da se to odmah zadrzava da bi se to sprecilo. Beograd kao Beograd uziva simpatije u svetu. On je imao vrlo dugo amblem dostojanstva grada koji nije nacionalisticki, on je jos uvek, u svesti mnogi ljudi ovde jedan kosmopolitski grad i tako je on sada pojam kosmopolitskog grada. Prema tome, simpatije za Beograd postoje. Ali, vidite, prva transa tih nesrecnih autobusa je zadrzana na granici. To je svinjarija. Najteza svinjarija, to je ta sad vec pozarevacka varijanta.