Transformacija drzavnih novinskih agencija u Istocnoj Evropi

Beta o promenama koje su doziveli TASS, ADN, PAP, BTA, CTK, ADJER- PRESS, MTI

Padom berlinskog zida, u drzavama bivseg komunistickog bloka pocele su da se ruse i institucije stvorene u tim sistemima. Takva sudbina nije mimoisla ni novinske agencije, koje su po pravilu sluzile jednoj partiji i jednoj ideologiji i cije su celne ljude postavljale partijske vrhuske. Naviknute na izdasnu pomoc drzave, sa glomaznim aparatom i sirokom dopisnickom mrezom u inostranstvu, te agencije su se uvodjenjem visestranackog sistema i raspadom pojedinih drzava tesko snalazile (sa retkim izuzecima) sa materijalnim teskocama i konkurencijom sa malim, agilnim privatnim agencijama koje su uskocile na nekadasnje monopolisticko novinarsko trziste. Dopisnici agencije BETA iz Moskve, Varsave, Praga, Sofije, Budimpste Bukuresta i Bona pisu za "Nasu Borbu" o sudbini novinskih agencija nekadasnjih socijalistickih zemalja.

SSSR - TASS

TASS, nekada mocna agencija mocnog SSSR-a , preimenovana 1992. u ITAR TASS (Informativna telegrafska agencija Rusije), danas se suocava sa teskocama koje imaju drzavne ustanove finansirane iz budzeta i koje nisu dovoljno spremne da se bore sa konkurencijom modernih privatnih agencija. Iako se broj zaposlenih u toj agenciji poslednjih godina stalno smanjuje, danas je i dalje zaposleno vise od 4.000 radnika. Agencija ima vise od 70 dopisnistava u Rusiji i u drzavama bivseg SSSR-a, i 62 dopisnicka mesta u 59 zemalja sveta i prema tim merilima jos ulazi u pet-sest svetskih agencija. Medjutim, mnogi poznati novinari napustili su tu agenciju i preselili se u Interfaks, a mladim novinarima Itar tass uglavnom sluzi kao centar za obuku iz koga prelaze u modernije i profitabilnije privatne agencije.

Pozicije Itar tassa bitno je uzdrmao Interfaks, privatna agencija koja se pojavila 1979. O uticaju te agencije govori i podatak da je njen generalni direktor Mihail Komisar nedavno postavljen za zamenika sefa administracije predsednika Jeljcina. Interfax radi pod geslom "operativnost, objektivnost, solidarnost" i pokriva teritoriju Rusije i drzava bivseg Sovjetskog saveza i jos nema mrezu izvan tih granica.

U Interfaxu, koji samo u moskovskom uredu zaposljava oko 500 ljudi, uglavnom su zaposleni novinari koji su radili u Tassu i drugim drzavnim medijima. Interfaks vec ima oko 30 servisa i njegovi korisnici su kljucna ministarstva, Centralna banka Rusije, vodeca sredstva informisanja, velike kompanije, a ima pretplatnike i u inostranstvu. Prema nekim informacijama, plate novinara u Interfaksu trostruko su vece nego u Itar tassu.

Ria-novosti je naslednica nekada takodje cuvenog APN (Agencija pecati i novosti), koja je nekada vazila kao ekspozitura KGB. Ima oko 1500 zaposlenih i 80 predstavnistava u Rusiji i inostranstvu, gde je nasledila razne nepokretnosti bivseg APN. Ta agencija se dosta nametnula u ruskoj javnosti, a njeni korisnici su vladine ustanove, mediji, strane agencije i drugi.

Nemacka - ADN

Sedam godina kasnije, ADN ima 80 stalno zaposlenih, od toga 73 novinara. Nekolicina novinara ADN iz vremena starog rezima jos radi u toj agenciji, ostali su uglavnom mladi saradnici.

Puni naziv glasi ddp ADN, zato sto je pre nekih pet godina ADN, koja se posle nestanka NDR nasla u rukama drzavne agencije za privatizaciju istocnonemackih preduzeca, prodata privatnom vlasniku patuljaste zapadnonemacke novinske agencije ddp. To je firma nastala sedamdesetih godina posle odluke americke novinske agencije UPI da ukine svoj servis na nemackom jeziku. Novinari zaposleni u tom servisu osnovali su onda ddp, novinsku agenciju koja je posle mnogih neuspeha, pa cak i finansijskih pronevera, zavrsila u rukama jednog preduzetnika.

Poljska - PAP

Pocetkom avgusta parlament je usvojio novi zakon o Poljskoj agenciji PAP kojim se najzad menja pravni i ekonomski status ove, doskora jedne od najvaznijih drzavnih institucija. Prema novim propisima, u roku od dve godine 49 odsto akcija PAP naci ce se u rukama privatnih investitora. Samim tim PAP ce izgubiti drzavne dotacije, koje su do sada iznosile oko dva miliona dolara godisnje i cinile 24 odsto budzeta Agencije.

U pismu clanovima kolektiva rukovodstvo Agencije je ovih dana upozorilo da se radikalno menjaju uslovi rada i privredjivanja. Treba ocekivati i neke drasticne promene - smanjivanje broja zaposlenih (od 531 na 400), pa i napustanje sadasnje zgrade - velelepne palate u centru Varsave. Agencija vec sada mora placati zakupninu prostorija vlasniku palate, Banci PKO.

Komercijalizacija ide sporo, ali je vec osetio i dopisnik Bete: za informacije o sopstvenoj agenciji dokumentacija PAP naplatila nam je 15 zlota ili oko 8 maraka. Znatno su poskupele i druge usluge, mada je - kako tvrde neki korisnici - kvalitet servisa pao.

Pored PAP-a, u Poljskoj deluje jos sest novinskih agencija. Druga po velicini, Poljska informativna agencija (Nekadasnji Interpress) preobrazena je jos pre pet godina u deonicarsko drustvo. Ima svoj press centar, izdavacku kucu Interpress, foto servis, organizuje izlozbe i promocije raznih firmi, izdaje dnevne i nedeljne informativne biltene. Komercijalizacija ove agencije znatno je oslabila njenu nekadasnju ulogu najveceg propagatora Poljske u inostranstvu.

U medjuvremenu je 1993. osnovana Katolicka informativna agencija. Pored 24 zaposlenih u redakciji, ona ima 98 saradnika i dopisnika u zemlji. Vece agencije lokalnog karaktera funkcionisu u Poznanju i Lublinu.

BUGARSKA - BTA

BTA je drzavna agencija, neka vrsta staromodnog birokratskog tela cijeg generalnog direktora i Upravni odbor postavlja stranka ili koalicija koja ima vecinu u parlamentu. Agencija proizvodi, prikuplja i distribuira politicke, ekonomske, socijalne, kulturne, poslovne, sportske i druge informacije iz zemlje i inostranstva. BTA ima dobro razvijenu dopisnicku mrezu u zemlji i nekoliko biroa u inostranstvu. Nekada dobra mreza van zemlje - 21 dopisnistvo - zbog finansijskih problema agencije kompletno je zatvorena izmedju 1991-92. godine.

BTA, koja cini napore da tenicki i tehnoloski unapredi svoje poslovanje, ima vise od 300 zaposlenih i finansira se iz drzavnog budzeta, izuzev njenog magazina u boji "Paraleli". Najveci broj medija u Bugarskoj su korisnici BTA, kao i sve vladine i nevladine institucije, organizacije, kao i strani mediji.

"Balkan" je privatna agencija osnovana 1993. kao komercijalno preduzece. Zajednicko je vlasnistvo jednog privatnika i jedne kompanije. Proizvodi i distribuira informacije (osim sportskih) samo iz Bugarske u kojoj ima dobro razvijenu dopisnicku mrezu, a njeni pretplatnici su gotovo sva sredstva informisanja. Agencija izdaje 15 dnevnih, nedeljnih i specijalizovanih biltena i jedina je novinska agencija koja pravi kompletan pregled regionalne stampe. Ima 120 novinara i dopisnika i godisnji obrt od 800 miliona leva.

CESKA i SLOVACKA - CTK

Prepustena trzistu, ostavljena bez drzavnih dotacija, CTK nije sedela skrstenih ruku - smanjila je svoj glomazni aparat, redukovala inostranu dopisnicku mrezu i svela je samo na London, Pariz, Njujork, Moskvu, Brisel i Bon (ukinuto je i decenijama tradicionalno mesto stalnog dopisnika u Beogradu). Slovacka u mrezi CTK ima poseban tretman (pored Bratislave ima dopisnike i u drugim vaznijim gradovima), sto se isplatilo i ekonomski, buduci da ceska nacionalna agencija i u slovackoj stampi, koju opsluzuje i nacionalna agencija STA, ima primat u pokrivanju dogadjaja u obe zemlje.

CTK u novim uslovima nije imala mnogo problema sa pokusajem da njen informacioni servis bude pod kontrolom politicara. Jedini eksces zabelezen je u proslom mandatu Klausove vlade kada se premijer ozbiljno pozabavio idejom da se nacionalna novinska agencija natera da ubuduce sve izjave i saopstenja vladinih funkcionera prenosi u svom servisu u integralnoj verziji, bez ikakvih skracivanja, bez obzira na duzinu. Pokusaj koji je dosao u vreme premijerove politicke faze kada je bio ubedjen da su novinari najveci neprijatelji covecanstva, sto je u SAD neoprezno i izjavio, posle velike galame u svim medijima sretno je pao u vodu.

Dominantan polozaj CTK na trzistu nije poljuljan ni osnivanjem CTA, 1994. godine. Ta agencija osnovana je uz veliku pompu od strane ceske unije izdavaca stampe koji su bili nezadovoljni finansijskim uslovima koje je dotadasnji monopolista potrazivao od domace periodike. U taj zeljeni pandan CTK ulozena su znatna materijalna sredstva i velike ambicije, ali to je doprinelo da u uslovima konkurencije CTK pocne bolje da radi. Nova agencija tako prakticno sve vreme zivotari, menjajuci ime i vlasnike.

Jedina agencija kojoj CTK ne moze da konkurise je ceska DIVLJA PATKA (WILD DUCK). Specijalizovana za novinarske patke, po recima osnivaca, apsolutno je nezavisna - od politicara jer su njeni saradnici anonimni, od finansija jer nikome nista ne placa, ali pre svega i apsolutno odbija bilo kakvu vezu sa istinom. Svoj "generalni servis" od citave novinarske patke dnevno od vec tri ipo godine "emituje" na poslednjoj stani ceskog dnenika LIDOVE NOVINI.

RUMUNIJA-ADJER-PRESS

Medjutim, post-komunisticka Rumunija je kao jedno od najznacajnijih dostignuca narodne revolucije, izvojevala slobodu informisanja, koja je i za vreme sedmogodisnje uprave predsednika Jona Ilijeskua bila striktno i dosledno postovana. Nikle su stotine nezavisnih nacionalnih i lokalnih listova, casopisa, radio i TV stanica, a medju njima i vise nezavisnih, privatnih novinskih agencija. S pravom se moze reci da su nezavisne agencije, novine, radio i TV stanice imale presudan uticaj na pobedu demokratskih snaga na proslogodisnjim lokalnim, parlamentarnim i predsednickim izborima.

ROMPRES je sada suocen sa ostrom konkurencijom nezavisnih privatnih agencija MEDIAFAX, AM PRESS ili ARPRESS, koje su prakticno potpuno ovladale trzistem informacija i njihove vesti koriste najtiraznjiji nezavisni dnevnici, lokalni listovi i nezavisne radio i TV stanice. Servis ROMPRES-a uglavnom jos koristi drzavni radio. Ta agencija je izgubila bitku na domacem terenu, ali je sacuvala pozicije u inostranstvu, mada je pitanje koliko ce dugo moci da izdrzi nasledjenu, relativno siroku i skupu dopisnicku mrezu. Nedavno je javljeno da se ova agencija suocava sa velikim finansijskim teskocama, da ima dugove i gubitke koje ne moze da pokrije. U slicnoj su situaciji i drzavni radio i TV.

MADJARSKA - MTI

MTI prakticno na trzistu jos nema pravu konkurenciju, ali to ne znaci da je njen polozaj povoljan. Broj zaposlenih smanjen je u poslednjih pet godina sa 1.400 na ispod 500 (najavljeno je otpustanje jos nekoliko desetina saradnika), ali je materijalni polozaj agencije vec godinama los.

Ta agencija se, izgleda, nije najbolje snasla u procesu privatizacije. Pre zapocivanja privatizacije, MTI direktor Medjunarodnog instituta za stampu (IPI) Johan Fric (Johann Fritz) predlozio je da istocno-evropske drzave prepuste agencije u vlasnistvo medija. IPI je trazio da se agencija MTI besplatno, kao "poklon", preda dnevnim listovima i elektronskim medijima. Prema tom predlogu, drzava je trebalo da ostane korisnik, odnosno kupac usluga MTI obavezno jos deset godina, dok bi se mediji obavezali da u tom periodu, kao novi vlasnici, od MTI naprave samostalnu i nezavisnu agenciju.

Prema IPI, Madjarska je metodom poklona trebalo da "priredi iznenadjenje samoj sebi" ali i da pruzi primer ostalim zemljama tadasnje istocne Evrope kako se pravi istinska nezavisna agencija. Takav predlog, medjutim, nije prihvacen, iako je za njega zalegao i tadasnji predsednik Zemaljskog saveza madjarskih novinara Andras Keresti.

Krajem prosle godine, madjarski parlament je usvojio Zakon o MTI, kojim se na veoma koplikovan nacin odredjuju metodi njene privatizacije. Krajem jula ove godine osnovan je i Odbor vlasnika i savetodavaca, kada je prakticno izvrsena fiktivna privatizacija MTI jer je agencija ostala drzavna firma ciji je jedini stvarni vlasnik madjarski parlament. Clanove Odbora imenuju stranke na vlasti i opozicija u srazmeri pola-pola, cime je izbegnuta mogucnost da rad MTI kontrolise, na primer, predstavnik Saveza slepih, kao sto se dogodilo Madjarskom radiju ciji rad nadzire i predstavnik saveza gluvih, buduci su se clanovi odbora za kontrolu drzavne TV i nacionalnog radija odredjivali zrebom, uz pravo i nekih civilnih organizacija da salju svoje predstavnike.

Medjutim, partija na vlasti ce, uprkos dosta izjednacene podele "kontrolnih mesta", ipak biti u prilici da u toj kontroli ima najveci uticaj. Nacin izbora prvog coveka agencije (taj izbor se ocekuje uskoro) daje prednost partiji ciji je clan premijer zemlje - sef drzave naimenuje direktora agencije na osnovu predloga premijera koje prethodno spisak kandidata dostavi odbor vlasnika i savetovadavaca.

Osim toga, previdjen je i Odbor za kontrolu rada novinske agencije, ali ce se na celu tog odbora takodje nalaziti predstavnik partije na vlasti, sto znaci da ce upliv drzave u rad agencije i dalje biti veliki. Jedino je pitanje da li ce vlast takvu mogucnost da koristi (ili zlouptrebljava) i da li ce ostali ucesnici javnog zivota to dozvoliti.