KONFERENCIJA ZA STAMPU U SAVEZNOJ VLADI

Od pocetka prosle godine do kraja juna ove potpisano 1.757 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,9 milijardi maraka. Problemi sa kineskim aranzmanom resavaju se "u hodu". Nije propao barter. "Bilo bi bolje da smo im izvezli i par hiljada neispravnih traktora, ali nismo", izjavio ministar Borisa Vukovic

Beograd. - Vidno je povecan interes stranih investitora za ulaganja u jugoslovensku privredu. To potvrdjuje podatak da je za manje od godinu dana u zemlju ulozeno oko dve milijarde maraka (ukljucujuci prodaju 49 odsto PTT). Najvece oditorske kuce vec su otvorile predstavnistva kod nas, dok najvece svetske advokatske kancelarije traze dozvole da isto to ucine. Posebno interesovanje vlada za ulaganje u elektroprivredu i nafatnu industriju Srbije, zatim za ulaganje u rudarstvo, cementnu i duvansku industriju, kao i u bankarstvo i osiguravajuca drustva. U nedavnom razgovoru sa ANZ bankom i korejskim bankarima, oni su veliki interes pokazali za rad sekundarnog trzista hartija od vrednosti.

To su u jucerasnjem redovnom razgovoru sa novinarima petkom u Saveznoj vladi rekla dva savezna ministra - Nebojsa Maljkovic, ministar koordinator za pregovore sa medjunarodnim finansijskim oraganizacijama i Borislav Vukovic, ministar za spoljnu trgovinu. Oni su izneli podatke da je od 1. januara 1996. do 30. juna ove godine registrovano 1.757 ugovora sa stranim ulagacima ukupne vrednosti od 1,9 milijardi maraka.

Dominanatna su ulaganja u mesovita preduzeca (1.079 ugovora vrednih 1,8 milijardi maraka), zatim su tu zajednicka ulaganja (90 ugovora vrednih 60 miliona maraka) i konacno ulaganja u sopstvena preduzeca (588 ugovora vrednih 40 miliona maraka). Najveci broj ugovora skopljen je sa investitorima iz Nemacke (222), zatim iz Italije (211), pa iz SAD (49) i iz Rusije (18). Mada je znatno manji broj ugovora sa Rusima nego sa Amerikancima, njihova vrednost je ipak veca.

Po strukturi dominiraju ulaganja u usluge (drumski saobracaj, inzenjering, trgovina na veliko itd.), zatim u proizvodnju (231 ugovor za proizvodnju prehrambenih proizvoda, 124 za proizvodnju gotovih tekstilnih proizvoda itd.), a izrazeno je i interesovanje za dobijanje koncesija na potrosiva i nepotrosiva dobra u obe republike, kao i za ulaganja u slobodne zone.

U prvih sedam meseci ove godine, nakon uvodjenja autonomnih trgovinskih mera sa Evropskom unijom, razmena sa EU je iznosila 1,5 milijardi dolara, sto je za 26,7 odsto vise nego u istom periodu prethodne godine. Izvoz je povecan za 53, a uvoz za 18 procenata. Dobar znak je i to sto je u junu i julu izvoz bio za 32 odsto veci nego u prvih pet ovogodinjih meseci, a ocekuje se da ce jos porasti nakon dve odluke koje EU treba uskoro da donese. Rec je o odluci o registrovanju nasih fabrika za proizvodnju bebi-bifa i o registraciji geografskog porekla nasih vina.

Odgovarajuci na novinarsko pitanje da li je barter aranzman sa Kinom propao jer smo im izvezli neispravne traktore i da li je zato ministar spoljnih poslova Milan Milutinovic boravio pet dana u Kini, dvojica ministara su odgovrili da aranzman nije propao i da Milutinovic nije zbog toga bio u Kini. "Aranzman je poceo da se ostvaruje, bilo je i nekih problema, ali se oni u hodu resavaju. Ugovor oko razmene 1,5 miliona tona sirove nafte za proizvode metalskog kompleksa je srednjorocan i mi cemo po njemu svake godine dobijati nafte u vrednosti od 200 miliona dolara. Izvoz poljoprivrednih masina se sada ugovara, ali posto se radi za poznatog kupca, nije lako zatvoriti izvoznu stranu aranzmana. Deo aranzamana koji ne bude pokriven izvezenom robom, morace da se plati u devizama. "Bilo bi dobro da smo im izvezli par hiljada, pa makar i nesipravnih traktora, pa da ih sad tamo popravljamo, ali - nismo", rekao je ministar Vukovic.

J. Kesic