VOLFGANG ISINGER, POLITICKI DIREKTOR U MINISTARSTVU INOSTRANIH POSLOVA SR NEMACKE

Pokusavamo da kosovske Albance ubedimo da san o nezavisnoj kosovskoj drzavi nije san kome bi EU i drugi partneri, kao sto su SAD, mogli dati podrsku

Volfgang Isinger, politicki direktor u Ministarstvu inostranih poslova Savezne Republike Nemacke, dao je intervju albanskoj redakciji radio stanice "Dojce vele" u kome je bilo reci o njegovoj nedavnoj poseti Jugoslaviji i nemackim vidjenjima srpsko-albanskih odnosa. "Nasa Borba" prenosi sire izvode iz tog razgovora.

DEUTCHE WELLE

Srpski i albanski mediji su u vezi s Vasom posetom izvestavali da ste kao predstavnik Evropske unije jos jednom jasno zastupali stanoviste na koji nacin iz evropske perspektive treba resiti kosovsko pitanje. Da li to mozete sazeti u nekoliko recenica?

To se, verujem, zaista moze sazeti u dve ili tri sasvim kratke recenice. Mi i nasi partneri u EU vidimo urgentni problem Kosova koji se sastoji u tome da se tamo jedna velika nacionalna grupa - s pravom ili ne - oseca ugnjetenom. Mi smatramo da je tamo, isto kao svuda u Evropi, potreban politicki proces vodjenja dijaloga i resavanja konflikta. Nesrecno je sto se takav proces ne ili gotovo ne nazire. Naravno da sad obe strane, kao vlada u Beogradu tako i Albanci na Kosovu, moraju da odstupe od svojih ekstremnih pozicija. Stoga od gospodina Milosevica energicno zahtevamo da zacne takav politicki proces.

Nasuprot tome, pokusavamo da kosovske Albance ubedimo da san o nezavisnoj kosovskoj drzavi nije san kome bi EU i drugi partneri, kao sto su SAD, mogli dati podrsku. Mi ne verujemo da se stabilnost u ovom prostoru moze dobiti novim promenama granica, stvaranjem novih spoljnih granica, novih drzava. Postoji mnostvo razumnih principa, koje smo utvrdili u Savetu Evrope i mnogim drugim forumima, kako razlicite nacionalne grupe u jednoj zemlji mogu da se ophode jedna s drugom. Mi to isto pokusavamo i u Bosni posle tamosnjeg strahovitog konflikta. Ovde na Kosovu se radi o tome da se takav konflikt spreci. Na srecu on jos nije u potpunosti izbio, ali sat otkucava. Nemacka spoljna politika je stoga iscrpno i energicno preokupirana ovim pitanjem.

Da li je to zeljeno resenje ili postoje i neki alternativni modeli?

Odluka zemalja-clanica Evropske unije po ovom pitanju, koja je vise puta tako i potvrdjena, govori o dalekoseznoj autonomiji. To, medjutim, ne treba da znaci da je EU samo i iskljucivo fiksirana na taj model, koji, uostalom, i ne zelimo da predocimo u svim najsitnijim detaljima njegovih elemenata. Vazno je, a to je i centralna tacka o kojoj se radi, da se uopste pokrene neki razgovor i politicki proces. Da li cemo na kraju tog procesa doci do takvog statuta autonomije, kako ga mi sebi predstavljamo, ili do nekog drugog zamislivog saglasnog resenja, to ce tada po mom misljenju biti drugo pitanje. Prvo pitanje je sam proces koga sada jos nema.

Kako je gospodin Rugova ili albanska strana na Kosovu reagovala na ovo razmisljanje?

Ja nisam samo iscrpno razgovarao sa gospodinom Rugovom, koji ce uostalom vec kroz osam dana ovde u Nemackoj biti gost nemackog ministra spoljnih poslova, nego i sa gotovo svim drugim reprezentantima raznih politickih struja kosovskih Albanaca. Verujem da se sa zahvalnoscu prima na znanje da mi u Beogradu urgiramo da kosovski problem ceka na resenje i da mi ne cutimo kao da tog problema nema.

Istovremeno se prima na znanje da ne podrzavamo zahtev za nezavisnim Kosovom. Ja vidim da to za mnoge kosovske Albance naravno nije neka posebno radosna vest. Taj stav su kosovski Albanci, uostalom, tek nekoliko dana pre moje posete culi i od americke strane, i verujem da je ispravno da nasa politika pokusava da na svim stranama podstice dva elementa, naime spremnost na dijalog ali i realizam. Treba napustiti iluzije i ekstremne pozicije i pristupiti sporazumevanju i dijalogu.

Kakva je bila reakcija sa srpske strane? Vi ste razgovarali i sa gospodinom Milosevicem.

Predsedniku Milosevicu sam ponovo izneo, isto onako kako je on to u proslosti mogao cuti od saveznog ministra Kinkela i u drugim prilikama od nemacke strane, da je kosovsko pitanje za nas izuzetno vazno pitanje. Nemojte zaboraviti da to pitanje i u nemackoj unutrasnjoj politici predstavlja problem koji ne treba potceniti. Belezimo izuzetno velik priliv Albanaca sa Kosova, koji dolaze k nama zato sto za sebe ne vide buducnost kod kuce. To znaci da je SR Nemacka elementarno zainteresovana da se u ovom regionu postigne stanje u kome bi kosovski Albanci za sebe videli mogucnost da zive u svom zavicaju, da tamo ostvare svoje zivotne potrebe i da nadju buducnost za sebe i svoju decu. To je cilj, a predsednik Milosevic je to i razumeo. On zna da to nije samo nemacka pozicija, nego da je zastupa cela medjunarodna zajednica i da ce konacna normalizacija odnosa izmedju SR Jugoslavije i medjunarodne zajednice zavisiti i od tretiranja ovog pitanja.

Vi ste samo govorili o potrebi dijaloga. Postoje li sa nemacke strane ili mozda i sa strane EU konkretni koraci da se podstakne i pokrene taj dijalog?

Mi smo srpskoj ili jugoslovenskoj vladi sve iznosa iznosili predlog da se uvede u igru institucija, koja je dobila nalog da se pozabavi ovim pitanjem, a to je nemacki ambasador za specijalne zadatke, gospodin Luc, koji bi bio u stanju i spreman da nosi loptu izmedju Beograda i kosovskih Albanaca u jednom i drugom pravcu, ako za to postoji zelja. Jasno je, medjutim, i to da se nista ne suprotstavlja ni direktnom vodjenju dijaloga odnosno predenju niti izmedju vlade u Beogradu i kosovskih Albanaca.

Moram da odbacim prekor, koji mi stalno cujemo iz Beograda, da se Zapad ili Savezna Republika Nemacka ovde uplice u unutrasnju stvar Srbije. O tome ne moze biti ni reci. Tema Kosova je tema koja je najtesnije isprepletana sa stabilnoscu celog regiona. To je tema koja nas - i to izrazito - interesuje. Ne zelimo jos jedan radni sukob u ovom regionu. Zbog toga se time bavi EU, zbog toga se time bave i SAD. I ne otkrivam Vam tajnu ako kazem da za sledece nedelje vec sasvim konkretno planiramo dalju zajednicku nemacko-americku misiju u ovom regionu, kako bismo rukovodstvu u Beogradu a isto tako i kosovskim Albancima predocili nasu takoreci evropsko-americku, nemacko- americku odlucnost da ovde ne popustimo.