DR DANA POPOVIC O POLITICI DEVIZNOG KURSA

Trosenje telefonskih deviza na odbranu zvanicnog kursa, a bez ambicije uspostavljanja konvertibilnosti dinara, predstavlja najgori nacin. Nuzan je prelaz na model fleksibilnog rukovodjenja deviznim kursom i uvodjenje konvertibilnosti, kao i da drzava za to stvori stabilizacione preduslove, smatra dr Popovic

Bojana Jager

Svako dalje insistiranje na zadrzavanju zvanicnog kursa ukazuje da je fiksni devizni kurs pariteta 3,3 dinara za marku, prakticno - umesto instrumenta - postao cilj monetarne politike, kojem se podredjuju pitanja privrednog rasta i zivotnog standarda stanovnistva. Uprkos nesto restriktivnijoj monetarnoj politici u prvom delu ove godine, kao i kasnijoj prodaji dela deviznih rezervi, odbrana "fiksnog" kursa nije ostvarena.

Razlika izmedju crnog i zvanicnog kursa jos uvek iznosi oko 10 odsto, a procena je da bi dalje obaranje crnog kursa predstavljalo znacajan atak na devizne rezerve, delovalo bi recesiono i znacajno bi pogorsalo platni bilans - sa ovakvim konstatacijama dr Dana Popovic objasnjava koliko, u stvari, vrede gotovo svakodnevna predizborna hvalisanja zvanicnika o tome da je stabilnost kursa i politika koja se vodi na tom planu, veliko dostignuce.

"Puzajuci pojas"

- Zbog ocekivanog popustanja u monetarnoj politici u predizbornoj kampanji (sto se vec uveliko desava) kratkorocna privredna kretanja pri postojecoj politici kursa dala bi sledece rezultate. Nivo spoljnotrgovinskog deficita u ovoj godini sa sigurnoscu ce dostici, ako ne i premasiti 2,5 milijarde dolara, sto bi cinilo skoro 15 odsto bruto domaceg proizvoda. Svako dalje insistiranje na zadrzavanju postojeceg stepena apresiranosti dinara znacilo bi nepotrebnu redukciju izvozne konkurentnosti (i to u vreme kada vlada propagira porast izvoza), uz neizostavni rast uvoza i spoljnotrgovinskog deficita do nivoa koji bi bio krajnje neprihvatljiv, cak i kada bi se obezbedili mnogo veci rast zaposlenosti, proizvodnje i standarda nego sto je to sada slucaj, objasnjava dr Popovic.

Uz to, izvesni su i drugi nepovoljni kratkorocni (de)efekti sadasnje valutne politike. Sadasnji nivo deviznih rezervi, istina, trenutno, daleko je od zabrinjavajuce niskog, zahvaljujuci prodaji dela PTT sistema, te njihova oskudnost za izvesno vreme nece predstavljati ogranicenje za sprovodjenje politike fiksnog kursa. Medjutim, u uslovima ekstremno visoke nezaposlenosti, preveliki je oportunitetni trosak koristenja ovih sredstava za odbranu kursa 3,3 dinara prema DM. Osim sto se ovaj novac trosi na odbranu takvog kursa bez ambicije uspostavljanja konvertibilnosti, takva politika ne utice ni na smanjivanje inflatornih ocekivanja, ne povecava kredibilitet kod inostranih kreditora i potencijalnih investitora, a zasigurno negativno utice na ukupnu makro- ekonomsku stabilnost, smatra dr Popovic.

Po njenim recima zamrznuta cena marke ima isti efekat kakav je imalo vise puta primenjivano zamrzavanje cena nekih roba - redove pred prodavnicama (u ovom slucaju pred bankama, jer svi znaju da je marka jeftina), zatim nestasice, da bi na kraju shvatili da je u tom poslu dobro zaradio samo jedan uzak krug ljudi.

Treci put

- U prvoj fazi dovoljan uslov predstavljace uvodjenje takozvane interne konvertibilnosti, koja podrazumeva eliminisanje svih ogranicenja prilikom placanja koja proisticu iz tekucih medjunarodnih transakcija. Ovaj vid konvertibilnosti ukljucuje pravo na repatrijaciju profita u inostranoj valuti, sto je ne samo garancija, vec i neophodan uslov da strani investitori mogu da ocene profitabilnost svojih buducih poduhvata i opredele se za buduca ulaganja u domacu privredu. Pitanje je koliko je smanjena prodajna cena PTT, upravo zato sto dinar nije bio konvertibilan, objasnjava dr Popovic. I dodaje da smo, bez obzira na nesumnjive tranzitorne troskove koje ovaj korak izaziva, vec dva puta, u vreme Ante Markovica i na pocetku reformskog pokusaja Dragoslava Avramovica, videli da je i stanovnistvo i privreda spremno da prihvati posledice, ako veruje da postoje cvrsta pravila, koja kreatori ekonomske politike nece napustiti pri prvim teskocama.