DR VLADIMIR MILIC, SOCIOLOG, O PREDSTOJECEM IZLASKU NA BIRALISTA

Broj izbornih jedinica je pitanje politickog kompromisa. Biracko telo je ovde stabilno, karte su vec podeljene. Na svakim izborima se povecava broj ljudi koji u tome ne zele da ucestvuju

Bojkot izbora podelio je ne samo opozicione lidere, vec i analiticare. Razlike postoje oko toga: da li izbore treba bojkotovati i da li su izborni uslovi jedini razlog za to? O tome za "Nasu Borbu" govori dr Vladimir Milic, profesor sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu.

"Jedan deo opozicije ne izlazi na izbore zato sto je nezadovoljan brojem izbornih jedinica. Oni smatraju s punim pravom da takva distribucija izbornih jedinica donosi primat vladajucoj stranci. Na Kosovu, recimo, zbog neizlaska albanskog stanovnistva, automatski dobija vladajuca koalicija". Medjutim, ono sto je nejasno za profesora Milica jeste zasto taj deo pozicije nije ponudio neku alternativu. Zasto, kako kaze, "nisu jasno rekli koji je broj izbornih jedinica uslov da bi izasli na izbore".

Na primedbu da se iz redova demokratske opozicije moglo cuti da bi idealno bilo da Srbija bude jedna izborna jedinica odgovara: "Toga u svetu nema". Potom razjasnjava taj svoj stav. "Nigde u svetu nema da cela zemlja bude predstavljena kao jedna izborna jedinica. Naravno, nigde u svetu nemate ni situaciju da pravite izborni sistem prema vlastitim vizijama o tome kako eventualno mozete da pobedite. Svugde je broj izbornih jedinica pitanje politickog kompromisa."

Po misljenju dr Milica, "uvek je lakse imati nekoga za protivnika, pa jos ako imate situaciju u kojoj je evidentna kradja glasova, nego ponuditi platformu za neku buducu pobedu. Pa jos kada ste i obavezni da to sprovedete u delo".

Na pitanje, da li to znaci da se slaze sa nekim ovdasnjim analiticarima koji misle da je opozicionim liderima lagodnije da budu u opoziciji, nego da se uhvate ukostac sa medjunarodnim i unutrasnjim problemima, dr Milic odgovara: "Ima u tome istine". Ali, dodaje, da postoje jos neki razlozi za ovakvo ponasanje opozicionih lidera. "Nepovoljni izborni cenzus, sto nije sporno, ali su sporni izborni uslovi. Za DS oni su neravnopravni, za SPO nikad bolji. Ako je to argumentacija koalicionih partnera, logicno je sto su se razisli". O tome zasto DS, SPO i GSS nisu mogli da se sloze oko jedinstvenog kandidata dr Milic istice: "Poznato je da lider, vodja, predsednik na Balkanu, u ovoj maloj knezevini, ima odlucujuci uticaj na dalji tok stvari. To je bar pokazala dosadasnja istorija, a to je prisutno i u svesti nasih lidera".

Povodom komentara u javnosti, da ukoliko u drugi krug udju Lilic i Seselj, da ce se automatski otvoriti "dosije Seselj", kako bi se uticalo na javno mnjenje da glasa po principu "od dva zla manje", profesor Milic kaze da se isuvise preteruje sa nasom javnoscu. "Nije javnost u ovoj zemlji toliko razvijena", istice, "da bi bila odlucujuca za pobedu jednog ili drugog". Biracko telo je, kako kaze, ovde stabilno. Ono na sta mogu racunati zagovornici bojkota, da ce zaista veliki broj ljudi apstinirati iz raznoraznih razloga. Za najveci deo opozicije, sem mozda za SPO koji ozbiljno racuna da njihov kandidat moze postati predsednik Srbije (da li je to vise iluzija ili cinjenica, pokazace izbori), bilo bi dobro da sto vise ljudi apstinira.

"Ako ste pratili protekle izbore mogli ste primetiti da se stalno povecava broj ljudi koji u tome ne zeli da ucestvuje. Na prvim visestranackim izborima 15 odsto gradjana nije izaslo, pa onda 20 odsto, na poslednjim 30 odsto. U nekim sredinama, cak i 50 odsto ljudi nije glasalo. Dakle, ono sto fakticki moze da obori izbore jeste apstinencija", kaze na kraju dr Vladimir Milic.

Mirjana Kalinic