JUGOSLOVENSKA DELEGACIJA CE PRVA ,4. SEPTEMBRA, RAZGOVARATI SA MEDJUNARODNIM PREGOVARACEM SER ARTUROM VOTSOM

Iz svog novog predloga Vots je izostavio kljuc raspodele i granicni datum sukcesije, ocekujuci da ce ova olaksica doprineti da se zainteresovane strane lakse dogovore

Prva delegacija, koja ce ucestvovati u novom krugu bilateralnih razgovora o ekonomskoj sukcesiji sa medjunarodnim pregovaracem ser Arturom Votsom, je jugoslovenska. Jugoslovenski tim za sukcesiju, koji ce predvoditi akademik Kosta Mihajlovic, 4. septembra u Briselu iznece svoje stavove o novom tekstu Memoranduma, koji je srocio gospodin Vots, nakon sto su u prethodnom pregovarackom krugu na raniji sve delegacije stavile brojne amandmane.

U zgusnutom redosledu i ostale delegacije imace pojedinacne susrete sa Votsom, kako se saznaje 8. septembra BiH, devetog Slovenija i desetog, kao poslednja, Hrvatska. Za sada niko nije spreman da previse otkriva svoje pregovaracke karte i pre par dana u sturom zvanicnom saopstenju moglo se samo procitati da je Savezna vlada utvrdila Osnove za ucesce delegacije SRJ na pomenutom bilateralnom susretu.

U novom Votsovom dokumentu, procenjuju u timovima za sukcesiju, vidan je njegov pokusaj da se preciznije odredi prema nekim pitanjima, kao i napor da ponudi kompromisno prihvatljiva resenja za sve. Tako je, na primer, ovog puta Vots uz kljuc za raspodelu izostavio i relevantan datum, kao granicni presek za sukcesiju, sto je do sada bilo sporno pitanje koje je zakivalo razgovore na samom pocetku, s obzirom da su od datuma posredno zavisili i definicija drzavne imovine i sadrzaj onoga sto podrazumeva njenu raspodelu medju jugo-naslednicima. Naravno, od toga se ne moze pobeci i ovo pitanje ostavljeno je za dogovor svih zainteresovanih strana, ali uz ovu pocetnu olaksicu koju je nacinio sam Vots.

Kako je izjavio clan jedne delegacije, objasnjavajuci nespremnost da komentarise sadrzaj novog Votsovog predloga pre susreta sa medjunarodnim pregovaracem, on je napisan tako da je neke stvari moguce tumaciti dvojako, vec prema tome sta onaj koji to cini, hoce da razume.

Sef slovenacke grupe za sukcesiju Miran Mejak smatra da bi novi dokument mogao da posluzi kao osnov za dogovor, ako bi se pokazalo puno dobre volje i uz njegovo poboljsanje sa "znacajnim amandmanima". Za slovenacku stranu i dalje je bitno prihvatanje principa Badinterove komisije. Sami objekti, koji bi se mogli privatizovati po novom srpskom Zakonu o svojinskoj transformaciji, a cije su centrale u drugim bivsim jugo-republikama, nisu predmet sukcesije, kaze Mejak, ali bi takva privatizacija negirala princip stecenih prava (kakva su jos, na primer, penzije, drzavljanstvo i slicno) i zato je slovenacka strana reagovala pismom gospodinu Votsu, u kojem ga upozorava na ovaj problem.

Ukoliko bi ova runda bilateralnih razgovora dala neke pozitivne rezultate, procenjuje se, da bi novi plenarni susret jugo-sukcesora mogao da usledi najranije krajem septembra. A ako bi nekim slucajem doslo do usaglasavanja stavova, onda bi ceo proces bio izveden u dve faze: prvoj koja podrazumeva prihvatanje Memoranduma, i drugoj koja bi sadrzala potpisivanje samog ugovora o sukcesiji.

U ovom trenutku, medjutim, nije jasno koliko su jugo-sukcesori uopste blizu tome da uspesno preskoce prvi stepenik i u saglase se oko Memoranduma.

B. Jager