PLATE ZAOSTALIH ZARADA I PENZIJA MOGLE BI DA POREMETE MAKROEKONOMSKU STABILNOST

Ako bi se dogodilo da pored redovnih, u jednom mesecu, bude isplacena jos jedna penzija i plata u prosveti i zdravstvu, to bi znacilo porast traznje za 1,5 do 1,7 milijardi dinara, upozorava dr Aleksandra Posarac

Predizborna obecanja penzionarima da u septembru mogu da ocekuju tri ceka i smirivanje nezadovoljstva prosvetara sa isplatama zaostalih zarada do pocetka skolske godine, zvanicnici su se vec potrudili da proprate umirujucim objasnjenjima da ta drzavna darezljivost nece poremetiti stabilnost na domacem trzistu. Tako je, recimo, potpredsednik Republicke vlade Slobodan Radulovic rekao da je prosecan potrosacki dzep (a pogotovo je on takav kod ovih kategorija stanovnistva) toliko plitak, a njihova potrosnja tako mala, da vise dinara sa kojima ce raspolagati u avgustu i septembru nece pogurati navise cene na domacem trzistu, jer je, po njemu, ono veoma dobro snabdeveno robnom ponudom.

Prosta matematika pokazuje, medjutim, nesto drugo. Ukoliko bi se u jednom mesecu "sudarile" ove obecavane i izvrsene isplate, dogodilo bi se isto sto i u lanjskom decembru, u kojem je drzava isplatila jednu i po penziju. Tada (mada ne samo zbog toga, vec i zbog rasta zarada i pratecih spekulativnih radnji) privremeno je bio poljuljan devizni kurs i usledile su mere za smirivanje trzista. Mesecni rashodi penzijsko-invalidskog osiguranja premasuju 1,1 milijardu dinara, bruto plate u obrazovanju teske su mesecno izmedju 200 i 250 miliona dinara, koliko i mesecna porcija zarada u zdravstu, podseca mr Aleksandra Posarac.

Ako bi se dogodilo da pored redovnih, u jednom mesecu, recimo, bude isplacena jos jedna penzija i plata u pomenutim delatnostima, to bi znacilo, po njenim recima, porast dodatne traznje od 1,5 do 1,7 milijardi dinara. Tako veliki rast jednostavno ne bi mogao da ostane bez efekata po stabilnost cena i deviznog kursa, zakljucuje ovaj ekonomista.

Naravno, u krajnjem ishodu treba videti sta ce u kojem roku drzava od svojih obecanja ispuniti, ali je jasno da se ove ubrzane isplate desavaju u vreme kada ekonomisti nedvosmisleno upozoravaju vladu da je novcana masa u opticaju previsoka i da bi njeno dalje pumpanje imalo negativan efekat na makroekonomsku stabilnost - doduse sa vremenskim pomakom, koji sada vec pada u vreme posle izbora. U julu je, istina, zabelezen poraz prikupljenih javnih prihoda od cak 24,5 odsto sa cime su oni dostigli rekordnu cifru od 4,09 milijardi dinara. Ali to je porast od oko 700 miliona dinara u odnosu na prethodne mesece, sto je prakticno polovina pomenute sume, potrebne za plate i penziju "viska".

Naravno, ne mogu se optuzivati zaposleni u prosveti da su, trazeci da im drzava plati zaradjeno, prouzrokovali monetarnu nestabilnost. Njih je drzava sa zakidanjem plata u prethodnim mesecima vec kaznila zato sto su pocetkom godine strajkom uspeli da izdejstvuju nekakvo povecanje svojih zarada. Tako su u julu prosecne realne zarade u obrazovanju, merene prema proseku iz prosle godine, bile za deset odsto manje, dok su u svim ostalim drustvenim delatnostima istovremeno povecane za 30 procenata.

- Nije sporno da drzava treba da vrati dugove prema korisnicima javne potrosnje, ali na nacin koji nece poremetiti stabilnost cena i kursa. Neophodno je, najpre, da se normalizuju isplate, a zatim da se taj dug postepeno vraca, u skladu sa realnim materijalnim mogucnostima, kaze mr Posarac. To je i poruka republickoj vladi u kojoj ce formirati ekspertsku grupu za resavanje velikog duga penzionerima, kojima ministri ovih dana daju jos veca obecanja.

U stampi su se pojavile nezvanicne informacije da drzava pritiska banke trazeci (mozda i dobijajuci?) pozajmice za pokrice potreba u javnoj potrosnji.

- Ako je to tacno, onda bi ovakvo ponasanje predstavljalo priznanje da u potrosnji postoji ozbiljan deficit i nepostovanje Zakona o republickom budzetu, u kojem nije predvidjeno da se drzava "pozajmljuje" ni kod Centralne, ni kod poslovnih banaka. Taj zakon moze da menja samo Skupstina, a ne vlada svojim ponasanjem. Ujedno, na ovaj nacin istiskuje se privreda i eventualna preraspodela kreditnog potencijala u korist drzave predstavljala bi put koji vodi ka buducem smanjivanju privredne aktivnosti. Takve informacije procitala sam u stampi, nisam mogla da ih proverim, a na nadleznima je da ih demantuju ukoliko su neistinite, kaze mr Posarac.

Bojana Jager