PILOT PROJEKAT ZA INTEGRACIJU IZBEGLICA

Visoki komesarijat za izbeglice gradi naselje u Zitistu i dogradjuje Dom za stare u Jagodini, a Norveski savet za izbeglice pojavio se kao donator u dogradnji domova starih u Beceju i Mladenovcu

Povratak ili krov nad glavom: Izbeglicko prihvatiliste na Avali

Od tri moguce opcije za trajno resenje izbeglickog pitanja - povratak, odlazak u trece zemlje ili integracija - najveci broj izbeglica (i) u nasoj zemlji najradije bi se opredelio za ovu prvu. To je i obaveza po clanu sedam Dejtonskog sporazuma, prema kojem ljudi treba da se vrate na svoja ognjista, naravno, tamo gde je to moguce. S obzirom da je povratak otezan i da je do sada tekao vrlo sporo, realnost je bliza trecem resenju, odnosno integraciji.

Ovo u razgovoru za "Nasu Borbu" istice Sandra Ilic, nacelnik Medjunarodnog odeljenja i portparol republickog Komesarijata za izbeglice, napominjuci da politika povratka nije napustena, ali da su zbog njenih simbolicnih rezultata, kao i volje ljudi koji su se opredelili da ostanu da zive u Srbiji, Vlada Republike Srbije, medjunarodne humanitarne organizacije i Visoki komesarijat za izbeglice (UNHCR) jedan deo sredstava odobrili i namenili za integraciju.

- UNHCR je ovde prisutan od pocetka izbeglicke krize i veliki deo budzeta je bio namenjen za zbrinjavanje izbeglica i prognanika. Tokom 1997. godine - a prema ocekivanjima to ce se nastaviti i naredne godine - jedan deo sredstava namenjen je za izgradnju objekata za trajni smestaj izbeglica. Uvidelo se da se moraju naci neka resenja, sve pod pretpostavkom da ce proces repatrijacije krenuti mnogo brze, odnosno da ce se mnogo veci broj ljudi vratiti. Osnovna intencija programa jeste da se rasterete izbeglicki centri, zato sto su tamo smestene najugrozenije porodice, koje su u njima jos od '93. ili '92. godine. Radi se o 80.000 ljudi o kojima, sa vrlo malo raspolozivih sredstava, brine Komesarijat za izbeglice, kaze Sandra Ilic.

Olga Mitrovic, arhitekta, savetnik komesara za izgradnju, rekla nam je nesto vise o pilot programu trajnog zbrinjavanja izbeglih i prognanih, koji su se opredelili da ostanu u Srbiji a ciju realizaciju je Komesarijat zapoceo u saradnji sa UNHCR.

- U tom programu bice testirani svi vidovi i nacini integracije izbeglica, koja se, pre svega, sastoji od obezbedjenja adekvatnog smestaja i zaposlenja. Pri tome se narocito vodi racuna da proces integracije bude razvojna komponenta, odnosno, da se radni resurs izbeglica poveze sa slobodnim privrednim resursima, kao i da se integracija pretezno vrsi na depopulacionim podrucjima i da su zadovoljeni uslovi socijalne integracije izbeglica na odredjenom podrucju. Pored vidova integracije, u pilot programu se testira i racionalnost izgradnje kuca ili stanova za izbeglice, buduci da je potrebno naci nacin zbrinjavanja sto veceg broja izbeglickih porodica, kaze Olga Mitrovic.

Osim UNHCR, sa dva donatorska programa pojavio se Norveski savet za izbeglice. To su programi dogradnje doma starih u Beceju i Mladenovcu, dok UNHCR gradi naselje u Zitistu i dogradjuje dom za stare u Jagodini. Ocekuje se i dolazak drugih donatora jer su do sada prikupljena sredstva, u odnosu na cifru od 700.000 izbeglica i prognanika, vrlo mala.

Kako isticu nase sagovornice, prakticno se radi o gradnji kao novom vidu humanitarnog davanja, kojim se obezbedjuje ekonomsko osamostaljivanje ljudi. Na taj nacin se, kroz prestanak zavisnosti, zadovoljava "psiholoska komponenta", i ljudima koji su bili primorani da napuste svoje kuce i posao vraca samopouzdanje.

- Naselje Banatsko Karadjordjevo, u opstini Zitiste, je prvo naselje za trajnu integraciju. Izgradnja 26 stanova tamo je pri kraju i za 20. septembar je predvidjeno useljenje. Sa opstinom smo postigli sporazum prema kojem tamosnja zemljoradnicka zadruga jednoj porodici daje tri hektara obradivog zemljista, na tri godine, u takozvani humanitarni zakup, za 200 kilograma psenice po hektaru godisnje. Zakup mora da postoji upravo da bi se izbeglice integrisale, da bi imale obavezu, malu, ali ipak obavezu, koja ce ih stimulisati. Ljudi su dosli sa svojom mehanizacijom, imaju traktore kojima mogu da rade, a UNHCR se obavezao da ce im za prvu godinu pomoci semenom za setvu, zastitnim sredstvima i naftom potrebnom za poljoprivrednu mehanizaciju.

U ovom programu opstina daje gradjevinsko zemljiste za kuce, primarnu infrasturkturu i prikljucke na infrastrukturu, kao i zaposlenje za poljoprivredno odnosno nepoljoprivredno stanovnistvo. Ukoliko se porodica izbeglica ne bavi poljoprivrednom, opstina se obavezuje da ce makar jednog clana porodice zaposliti u privredi, odnosno neprivredi.

U programu koji se realizuje sa Norveskim savetom za izbeglice, koji je izrazio zelju da pomogne najugrozenijim ljudima, starima i iznemoglima, dogovorene su investicije u prosirenje domova za stare u Mladenovcu (za 126 novih mesta) i u Beceju (80 mesta). Ocekuje se da ce gradnja u Mladenovcu biti dovrsena do kraja godine, a u Beceju je tek na pocetku. Novih 60 mesta predvidjeno je i za dom za stare u Jagodini.

- Radi se o prizemnim paviljonima, sa sobama od po tri lezaja, cajnom kuhinjom, kupatilom. Norvezani su spremni da sledece godine nastave sa dogradnjom domova starih i da pomognu trajnu integraciju izbeglickih porodica izgradnjom nekih kuca ili stanova, kaze Olga Mitrovic.

LJ. Gogic