Vreme kodeksa

Dimitrije Boarov

Nadzorni odbor "za sprovodjenje opsteg nadzora nad postupcima politickih stranaka, kandidata i sredstava javnog informisanja u predizbornoj kampanji" procenio je da su sva javna glasila, bez obzira ko im je osnivac, po zakonu duzna da do danas odrede bliza pravila za predstavljanje kandidata i njihovih izbornih programa. Ima nesto istine u ovom upozorenju, ali neki mudriji sastav Nadzornog odbora ne bi nikog podsecao na krajnje uopstene i gotovo stupidne zakonske odredbe u clanovima 58a i 58b izmenjenog Zakona o izboru narodnih poslanika (koji je 22. jula ove godine potpisao Slobodan Milosevic).

U prvom od spomenutih clanova (58a) odredjuje se da "politicke stranke koje imaju poslanike u Narodnoj skupstini - podnosioci izbornih lista - imaju pravo da o programima i aktivnostima, kao i o predlozenim kandidatima, obavestavaju gradjane u javnim glasilima, u okviru istih dnevnih termina, odnosno rubrika, srazmerno broju poslanika", odnosno "srazmerno broju podnetih lista". Drugi spomenuti clan (58b) trebalo bi da podupre onaj prethodni, te konstituise svojevrsnu obavezu javnih glasila, naspram spomenutog prava stranaka. U njemu se jednostavno kaze da podnosioci izbornih lista ostvaruju "pravo predstavljanja u javnim glasilima pod istim uslovima, bez obzira ko je osnivac javnog glasila".

Ako ostavimo po strani sumnjivu pravnu prirodu ove maglovite obaveze "svih javnih glasila", po kojoj bi, na primer, i "Voajer", "Politikin zabavnik" ili "Svet kompjutera" trebalo da budu predmet "prava na predstavljanje", ostaje nam problem zadiranja u pravo privatnih listova da samostalno i autonomno vode uredjivacku politiku, jer se sredstva za njihovo izlazenje ne obezbedjuju u Narodnoj skupstini, kao sto je to slucaj s glasilima koje osniva drzava i koja, naravno, moraju imati obavezu prema onima koji im snagom te drzave namicu prihode.

Povodom "blizih pravila" u predstavljanju stranaka i kandidata zanimljivu nijansu primecujemo u propratnom tekstu uz Kodeks "Novosti" (u broju od 20. avgusta), koji je donet, valjda, i povodom ove predizborne zakonske "obaveze". Glavni urednik Rade Brajovic ovde istice da su novine koje uredjuje "nestranacka i samostalna tribina" koja informise "o svim institucijama sistema i rad njihovih rukovodstava", "ali ne prema modelu egalitarizma ili kriterijuma puke brojnosti clanstva, ili poslanika, vec prevashodno prema snazi i karakteru njihovog uticaja na drustvene, politicke, ekonomske, kulturne, egzistencijalne i razvojne tokove drustva". Po ovim recima gotovo bi se moglo pomisliti da se Brajovic prvi eksplicitno suprotstavlja nalozima Nadzornog odbora o "ravnopravnom predstavljanju". Neko pazljiviji bi mogao primetiti da odavno nije javno obnarodovana tako zvucna izjava lojalnosti onima koji su najjaci u ovoj drzavi. Jer, ljudi na vlasti (i malobrojni JUL) ovde su "najuticajniji".