Utorak, 2. septembar 1997.

STA JE KAZNJIVO PO ZAKONU O IZBORIMA

Zatvor za prinudne potpise

Ukoliko se dokaze da radnici pod pritiskom potpisuju predsednicku kandidaturu, moglo bi se govoriti o kaznjivom delu

U ostrom upozorenju koje je Republicka izborna komisija uputila bloku stranaka koje su se odlucile na bojkot izbora, odnosno antiizbornu kampanju, istice se da je svaki atak na slobodu politickog delovanja, pa sa tim u vezi i sa birackim pravom gradjana - protivustavan, protivzakonit i, naravno, kaznjiv. Republicki Zakon o izborima i Ustav Srbije doista predvidjaju u pojedinim clanovima cak zatvorske kazne za takva krivicna dela. Medjutim, nigde se ne pominje da je kaznjivo i apelovanje na gradjane da ne izadju na izbore.

U clanu 114. navedenog zakona kaze se da ce se kaznom do jedne godine zatvora kazniti onaj koji silom, ozbiljnom pretnjom, podmicivanjem ili na drugi nacin prinudi drugog ili na njega utice da na izborima ne glasa ili da glasa za odredjenu izbornu listu. Jednogodisnja zatvorska kazna predvidjena je i za one koji posle izbora poslanika pozovu biraca na odgovornost zbog glasanja, ili zahtevaju od njega da kaze kako je glasao ili zasto pak nije glasao (clan 115).

Da bi se dakle zbog pobrojanih krivicnih dela mogla pozvati na odgovornost osoba, ili predstavnici politickih partija koje u ovom slucaju upozorava Republicka izborna komisija, trebalo bi najpre pribaviti dokaze da je upotrebljena sila, pretnja, prinuda. Kako se za pozivanje potencijalnog birackog tela da ne ucestvuje u izborima antiizborni blok koristi javnim sredstvima, koje koriste i ostale politicke partije da bi pozivale gradjane da ucine suprotno, to jest glasaju, svako eventualno upozorenje o kaznjivoj krivici pada u vodu.

U najmanju ruku, jednako upozorenje moglo bi se uputiti na adresu drustvenih firmi u kojima se, bar se tako tvrdi, pod razlicitim pritiscima prikupljaju potpisi radnika za predsednickog kandidata vladajuce partije. Ukoliko bi se zaista prikupili dokazi o tome da se radnici tih kolektiva potpisuju pod prinudom, pretnjom ili silom a ne dobrovoljno, moglo bi se govoriti o kaznjivom delu.

Dakle, cak ako je reagovanje Republicke izborne komisije samo upozorenje akterima anntiizborne kampanje da se u buducim radnjama ne ogrese o rec zakona, isto takvo moglo bi se uputiti i svim politickim partijama koje na izbore izlaze, jer zakon za pocinioce ovih krivicih dela ne pravi razlike.

O. Mamuzic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /