Ponedeljak, 1. septembar 1997. | |||
IZVESTAJ HELSINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI O POLOZAJU HRVATA U REPUBLICI (3)Suptilniji metodi pritisaka
U opstinama Subotica, Kula, Vrbas i Sombor nisu zabelezena sikaniranja i drugi vidovi agresivnijih pritisakaPosle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, prema analizama Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, situacija u pogledu manjina se smiruje, ali je i dalje na delu diskriminatorska politika koja je poprimila suptilnije oblike pritisaka. Iz opstina Subotica, Vrbas, Sombor i Kula tokom rata se iselilo, prema procenama koje su se do sada mogle cuti u javnosti izmedju osam i deset hiljada Hrvata. Prema popisu iz 1991. godine u tim opstinama je zivelo oko 50 hiljada Hrvata. Mogucnost delovanja politicke partije koja okuplja Hrvate postoji. Ljudi se, me|utim, plase da se ukljuce u rad stranke. U pomenutim opstinama Hrvati, prema istrazivanjima Helsinskog odbora, imaju dobre kontakte sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, koja medjutim u tim opstinama nema razvijeniju infrastrukturu. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka tek u poslednje vreme pokusavaju da ostvare kontakte sa Hrvatima u tim opstinama ali se u razgovorima sa njihovim predstavnicima "oseca nedostatak jasnog politickog stava o polozaju manjina u Vojvodini". Srpska radikalna stranka koja se zalaze za preseljenje i razmenu imovine, jos uvek na ovom podrucju ima jak uticaj, dok je najjaca politicka stranka SPS. U izvestaju Helsinskog odbora stoji da lokalnu vlast u Subotici drze madjarske partije, ali da su u neformalnoj koalciji sa SPS-om jer nijedna partija nema vecinu cime se u toj opstini marginalizuje delovanje SRS koja je treca partija po broju osvojenih glasova. Koalicija "Zajedno" ima vlast u Somboru. Saradnja sa madjarskim partijama koje imaju bolju infrastrukturu u toj opstini je dobra i omogucava pokrivenost sela i blagovremeno reagovanje na sve slucajeve sikaniranja i uznemiravanja gradjana. Kod gradjana, prema saznanjima Helsinskog odbora u opstinama Subotica, Sombor, Kula i Vrbas ne postoji strah od prisustva verskoj sluzbi, tako da se ona obavlja normalno. Jedini list hrvatske manjine je "Zig", izlazi u Subotici. Tiraz je, medjutim, veoma mali i bez materijalnih sredstava sto listu, prema ocenama HO, daje lokalni karakter. U Somboru postoji hrvatski Dom kulture i kulturno drustvo. U ranijem periodu bilo je napada clanova SRS na Dom kulture i upada na skupove. Izbeglice koje se nalaze na ovom podrucju jedno vreme su vrsile pritisak na lokalno nesrpsko stanovnistvo, a na to ih je ohrabrivala SRS. Prema misljenju Hrvata i starosedelaca Srba u Somboru, to vise nisu ozbiljne pretnje. Animozitet lokalnog srpskog stanovnistva prema izbeglicama, kako ocenjuje Helsinski odbor, uticao je da se agresivnost izbeglica smanji. Situacija u Somboru je specificna po tome sto su se tu, prema saznanjima Helsinskog odbora, sklonili ratni profiteri i zlocinci. Tokom 1995. godine otimali su poslovni prostor Hrvata u Somboru, preko potkupljenih sluzbenika u opstini. To je, kako stoji u izvestaju HO, izazvalo dodatni animozitet prema izbeglicama. Porodica Radic je, na primer, imala fotografsku radnju dve generacije unazad. Posto se lokal nalazi u centru i postoji sa prostorom ispred, opstina je pokusala da raznim mahinacijama stavi poslovni prostor na licitaciju, a zemljiste proglasi odvojenim delom lokala. Iza te akcije, prema saznanjima Helsinskog odbora, stoji doseljenik iz Erduta koji je zeleo da na tom mestu napravi restoran. Posto je bilo nemoguce direktno oduzeti lokal, odvajanjem zemljista ispred fotografske radnje koje bi bilo korisceno za bastu restorana, vlasnik bi bio prinu|en da je proda. Pod pritiskom lokalne javnosti nadlezne sluzbe u opstini su resile slucaj. U poslednje vreme takvih slucajeva nema, ali je kako stoji u izvestaju HO, ostao veliki animozitet lokalnog stanovnistva prema izbeglicama.
Hapsenje Dokmanovica, koji je pred Haskim sudom optuzen za ratne zlocine, prema ocenama HO, primljeno je sa olaksanjem kod obicnih gradjana, buduci da je on imao prebivaliste u Somboru od 1995. godine. Na podrucju grada Novog Sada (gradsko jezgro, Petrovaradin i Sremski Karlovci) najcesci oblik diskriminacije je bilo premestanje Hrvata zaposlenih u vojnom odseku Skupstine grada na druga radna mesta. Takva praksa je bila u nadleznosti Vlade Srbije, a ne lokalnih vlasti. Slucajevi upada u stanove nisu zablezeni. Helsinski odbor procenjuje da ce dolaskom koalcija "Zajedno" i "Vojvodina" na vlast pojave diskriminacije nestati u toj sredini. Prema nekim pokazateljima, uticaj SRS na teritoriji Novog Sada opada, tako da ni lokalni radikali u sadasnjim nastupima nemaju njima svojstvenu ekstremnu retoriku. Smatra se da se sa podrucja Novog Sada iselio neznatan broj Hrvata, i to uglavnom starijih ljudi koji imaju imovinu na hrvatskom primorju. Mladja populacija napusta zemlju, ali uglavnom odlazi u trece zemlje. Nasuprot primeru Novog Sada, situacija u Zemunu se upravo pogorsava dolaskom radikala na vlast. Od tada su evidentirana tri slucaja nasilnog upada u stanove Hrvata, me|u kojima je i poznati slucaj porodice Barbalic. Pocetkom rata, kada je kampanja protiv Hrvata bila u jeku, iz Zemuna se iselio veliki broj gradjana hrvatske nacionalnosti. (Kraj)
I. K.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |