IZVESTAJ HELSINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI O POLOZAJU HRVATA U REPUBLICI (3)

Suptilniji metodi pritisaka

U opstinama Subotica, Kula, Vrbas i Sombor nisu zabelezena sikaniranja i drugi vidovi agresivnijih pritisaka

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, prema analizama Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, situacija u pogledu manjina se smiruje, ali je i dalje na delu diskriminatorska politika koja je poprimila suptilnije oblike pritisaka.

Iz opstina Subotica, Vrbas, Sombor i Kula tokom rata se iselilo, prema procenama koje su se do sada mogle cuti u javnosti izmedju osam i deset hiljada Hrvata. Prema popisu iz 1991. godine u tim opstinama je zivelo oko 50 hiljada Hrvata.

Mogucnost delovanja politicke partije koja okuplja Hrvate postoji. Ljudi se, me|utim, plase da se ukljuce u rad stranke. U pomenutim opstinama Hrvati, prema istrazivanjima Helsinskog odbora, imaju dobre kontakte sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine, koja medjutim u tim opstinama nema razvijeniju infrastrukturu. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka tek u poslednje vreme pokusavaju da ostvare kontakte sa Hrvatima u tim opstinama ali se u razgovorima sa njihovim predstavnicima "oseca nedostatak jasnog politickog stava o polozaju manjina u Vojvodini".

Srpska radikalna stranka koja se zalaze za preseljenje i razmenu imovine, jos uvek na ovom podrucju ima jak uticaj, dok je najjaca politicka stranka SPS. U izvestaju Helsinskog odbora stoji da lokalnu vlast u Subotici drze madjarske partije, ali da su u neformalnoj koalciji sa SPS-om jer nijedna partija nema vecinu cime se u toj opstini marginalizuje delovanje SRS koja je treca partija po broju osvojenih glasova.

Koalicija "Zajedno" ima vlast u Somboru. Saradnja sa madjarskim partijama koje imaju bolju infrastrukturu u toj opstini je dobra i omogucava pokrivenost sela i blagovremeno reagovanje na sve slucajeve sikaniranja i uznemiravanja gradjana.

Kod gradjana, prema saznanjima Helsinskog odbora u opstinama Subotica, Sombor, Kula i Vrbas ne postoji strah od prisustva verskoj sluzbi, tako da se ona obavlja normalno.

Jedini list hrvatske manjine je "Zig", izlazi u Subotici. Tiraz je, medjutim, veoma mali i bez materijalnih sredstava sto listu, prema ocenama HO, daje lokalni karakter. U Somboru postoji hrvatski Dom kulture i kulturno drustvo. U ranijem periodu bilo je napada clanova SRS na Dom kulture i upada na skupove.

Izbeglice koje se nalaze na ovom podrucju jedno vreme su vrsile pritisak na lokalno nesrpsko stanovnistvo, a na to ih je ohrabrivala SRS. Prema misljenju Hrvata i starosedelaca Srba u Somboru, to vise nisu ozbiljne pretnje. Animozitet lokalnog srpskog stanovnistva prema izbeglicama, kako ocenjuje Helsinski odbor, uticao je da se agresivnost izbeglica smanji.

Situacija u Somboru je specificna po tome sto su se tu, prema saznanjima Helsinskog odbora, sklonili ratni profiteri i zlocinci. Tokom 1995. godine otimali su poslovni prostor Hrvata u Somboru, preko potkupljenih sluzbenika u opstini. To je, kako stoji u izvestaju HO, izazvalo dodatni animozitet prema izbeglicama.

Porodica Radic je, na primer, imala fotografsku radnju dve generacije unazad. Posto se lokal nalazi u centru i postoji sa prostorom ispred, opstina je pokusala da raznim mahinacijama stavi poslovni prostor na licitaciju, a zemljiste proglasi odvojenim delom lokala. Iza te akcije, prema saznanjima Helsinskog odbora, stoji doseljenik iz Erduta koji je zeleo da na tom mestu napravi restoran. Posto je bilo nemoguce direktno oduzeti lokal, odvajanjem zemljista ispred fotografske radnje koje bi bilo korisceno za bastu restorana, vlasnik bi bio prinu|en da je proda.

Pod pritiskom lokalne javnosti nadlezne sluzbe u opstini su resile slucaj. U poslednje vreme takvih slucajeva nema, ali je kako stoji u izvestaju HO, ostao veliki animozitet lokalnog stanovnistva prema izbeglicama.

Gradjanski pritisak prihvacen
I na podrucju opstine Subotica nalazi se veliki broj izbeglica od 1991. godine, ali zahvaljuci angazovanju gradjanskih grupa koje okupljaju ugledne pojedince iz tog kraja nije doslo do eskalacije napada na ljude i njihovu imovinu kao u drugim sredinama.

Hapsenje Dokmanovica, koji je pred Haskim sudom optuzen za ratne zlocine, prema ocenama HO, primljeno je sa olaksanjem kod obicnih gradjana, buduci da je on imao prebivaliste u Somboru od 1995. godine. Na podrucju grada Novog Sada (gradsko jezgro, Petrovaradin i Sremski Karlovci) najcesci oblik diskriminacije je bilo premestanje Hrvata zaposlenih u vojnom odseku Skupstine grada na druga radna mesta. Takva praksa je bila u nadleznosti Vlade Srbije, a ne lokalnih vlasti. Slucajevi upada u stanove nisu zablezeni.

Helsinski odbor procenjuje da ce dolaskom koalcija "Zajedno" i "Vojvodina" na vlast pojave diskriminacije nestati u toj sredini. Prema nekim pokazateljima, uticaj SRS na teritoriji Novog Sada opada, tako da ni lokalni radikali u sadasnjim nastupima nemaju njima svojstvenu ekstremnu retoriku.

Smatra se da se sa podrucja Novog Sada iselio neznatan broj Hrvata, i to uglavnom starijih ljudi koji imaju imovinu na hrvatskom primorju. Mladja populacija napusta zemlju, ali uglavnom odlazi u trece zemlje. Nasuprot primeru Novog Sada, situacija u Zemunu se upravo pogorsava dolaskom radikala na vlast. Od tada su evidentirana tri slucaja nasilnog upada u stanove Hrvata, me|u kojima je i poznati slucaj porodice Barbalic. Pocetkom rata, kada je kampanja protiv Hrvata bila u jeku, iz Zemuna se iselio veliki broj gradjana hrvatske nacionalnosti.

(Kraj)

I. K.

Plansko usmeravanje izbeglica
Posle egzodusa Srba iz Krajine, prema saznanjima Helsinskog odbora, izbeglice su planski usmeravane u Suboticu i Sombor kako bi se menjala demografska slika tih mesta. Tipican primer je mesto Stanisic u okolini Sombora.
U tom mestu zivi oko 2.600 Srba, oko 500 Hrvata, 500 Ma|ara i 900 Jugoslovena. Izbeglice su se, prema terenskom istrazivanju Helsinskog odbora, prvo useljavale u hrvatske kuce.
U kucu I. M. uselile su se izbeglice iz Gline. I. M. se zalio nacelniku okruga koji ga je obavestio da bez saglasnoti MUP ne moze nista da preduzme. Na kraju je trazio da se useli u samo jedan deo svoje kuce, ali mu ni to nije dozvoljeno. I. M. je nosilac stanarskog prava i u toj kuci zivi 30 godina.
Podeno je i zahtev za otkup, ali jos nije dobio saglasnost. Opozicija koja drzi lokalnu vlast, prema ocenama HO, korektno je obavila svoj posao ali ne moze sprovesti iseljenje bez saglasnosti lokalne policije i MUP-a.

Dalekosezniji znacaj
- SRJ za sada nema sveobuhvatnu politiku u odnosu na manjine, sem pritisaka i zastrasivanja i nije preduzela nista kako bi povratila poverenje nesrpskog stanovnistva, kaze se u zakljucnim ocenama Helsinskog odbora o polozaju Hrvata u Srbiji.
Vecina politickih partija, prema procenama HO, nema jasan stav o polozaju Hrvata. Reagovanja partija demokratske opozicije zavisi od trenutne politicke situacije, mada su uocljive razlike izmedju stavova centrale i njihovih lokalnih predstavnika u Vojvodini, kaze se u izvestaju HO.
Kao partije koje imaju jasniji stav o polozaju Hrvata u Srbiji, HO izdvaja stranke koje okupljaju Madjare, Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Narodnu seljacku stranku. Svuda gde SRS ima dominantan uticaj evidentirani su problemi nesrpskog stanovnistva.
Helsinski odbor zakljucuje da zbog neresenog manjinskog statusa nije moguce ni ostvarenje kulturne autonomije. Ne postoje prosvetne institucije, dok je broj kulturnih ustanova, udruzenja i listova Hrvata veoma mali.
- Pitanje hrvatske manjine ima dalekosezniji znacaj jer je sastavni deo ukupnog probelema srpsko-hrvatskih odnosa. Zato zahteva aktivniji odnos SRJ, Hrvatske, pa i medjunarodne zajednice, upozoravaju u Helsinskom odboru.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /