PREDUZECA KOJA SU DOBILA KREDITE OD FONDA ZA RAZVOJ USTEZU SE DA POVUKU SREDSTVA

Ode "posta" - ni to nije dosta

Iako su preduzeca dobila devizne kredite pod izuzetno povoljnim uslovima i uz nisku godisnju kamatu, izvoznici se vec raspituju za dodatne stimulanse za povecanje izvoza. To ponovo aktuelizuje pitanje realnosti kursa dinara, koji vlada, za sada, ne misli da menja

Bojana Jager

Verovali ili ne, nezvanicno se cuje, da ima preduzeca koja se ustezu da povuku devizne kredite koje im je odobrio Fond za razvoj, zbog sopstvene nesigurnosti da mogu da ispune ono sto su obecala - planirani izvoz u narednim mesecima.

Moze se nagadjati da li su se direktori, koji su morali da potpisu da ce i materijalno odgovarati za dobijene devize, uplasili da ce nekome zaista pasti na pamet da im prodaje licnu imovinu, ukoliko zajmovi ne budu mogli da se vrate ili su takav pedagoski uticaj proizvele prve kontrole, koje su poslate u neka (politicki benigna) preduzeca, da bi se utvrdilo da li se pomenuti krediti namenski koriste. Ono sto je nesporno je, da pojedine firme koje su mahale sa izvoznim ugovorima kada su konkurisale za ova sredstva, vise nisu sasvim uverene da mogu da ih realizuju.

U znacajno povecanje izvoza do kraja godine, na osnovu kredita iz "postanskih" deviza, veruju za sada samo politicari, pa je, na primer, Zoran Lilic predizborno izjavio da ce SPS sa uspesnim razvojnim programima, od kojih se neki "vec ostvaruju" uveriti sve "neverne Tome".

Njih je najvise medju ekonomistima pa tako u Institutu za spoljnu trgovinu ne odustaju od svoje prognoze da rast ovogodisnjeg izvoza, uz sve devizne injekcije, ne moze biti veci od 18 do 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kako pronaci kupca

Prema najnovijim sagledavanjima Instituta za trzisna istrazivanja vidljivi efekti ovih finansijskih podsticaja privredi mogu se ocekivati tek u cetvrtom kvartalu ove i pocetkom naredne godine, a krajnji rezultat moze biti ovogodisnji rast izvoza od najvise tridesetak odsto, sto je opet znatno manje od zvanicnih planova, pravljenih u vreme kad se jos nije racunalo na prodaju Telekoma. U Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta uzdrzali su se od prognoza o ovogodisnjem rastu izvoza, ali su ponudili onespokojavajuci podatak da preko 40 odsto preduzeca, koja su anketirali, u naredna tri meseca ne planira nikakav izvoz.

Objektivne prepreke za rast jugoslovenskog izvoza sadrzane su u cinjenici da solidnu poziciju i realne izvozne sanse na stranom trzistu imaju pre svega proizvodjaci sirovina (pre svega berzanskih proizvoda), ali su oni i pre ove poslednje izvozne kampanje vec dostigli maksimalni nivo svojih prodaja na stranom trzistu. Ostali izvoznici ce se muciti da ino partnerima prodaju svoju robu, uglavnom po relativno niskim cenama, koje dodatno obara i nizi kvalitet proizvoda. Medjutim, tekstilci, neki preradjivaci, proizvodjaci drveta i namestaja i slicno, koji mogu da povecaju izvoz, vec se suocavaju sa drugim, za njih velikim problemom - rentabilnoscu takvog izvoza. Tim pre sto im stabilnost domacih cena vise ne omogucava da gubitke u izvozu peglaju kroz skuplju prodaju kod kuce.

To otvara barem dva pitanja: Prvo da li ce se zaista ispuniti obecanja da ce jedna telefonska marka doneti vise deviza, ili ce ta ista marka biti rasprodata u izvozu u pola cene, u sta sumnjaju neki ekonomisti. I drugo, izvoznici, iako su ove devizne kredite dobili po izuzetno povoljnim uslovima i uz nisku godisnju kamatu, vec se raspituju za dodatne stimulanse, sto na scenu ponovo vraca pitanje kursa dinara, koji je odavno neatraktivan za izvoznike. Neatraktivan je za njihove rentabilitetne racunice, mada je, istini za volju, jos uvek neizvesno da li bi eventualna korekcija kursa doprinela rastu izvoza, s obzirom da su njegovi problemi strukturne prirode.

Upozorenje
U IZIT-u upozoravaju na sledece: "s obzirom na lose rezultate privrede, velike gubitke koje ona ima, a i na cinjenicu da sredstva od Telekoma nisu plasirana po cvrstim ekonomskim kriterijumima, koji bi garantovali njihov siguran povratak, neizvesnost oko njihovog povratka i replasmana je utoliko veca. Najverovatnije je da ce jedan manji ili veci deo tih sredstava biti izgubljen za dalji razvoj, sto bi opet u odredjenom vremenskom intervalu, povratno delovalo na slabljenje privrednog rasta, proizvodnje i izvoza."

Imao pa nemao

Ono sto ce se zasigurno dogoditi je da ce porast proizvodnje i izvoza neizostavno biti pracen i rastom spoljnotrgovinskog deficita, koji bi mogao premasiti lanjski nivo, ukoliko u preostalim mesecima treba povecanom privrednom aktivnoscu nadoknaditi ono sto nije ucinjeno u prvom polugodistu. U tom slucaju, u Institutu za spoljnu trgovinu smatraju da bi ovogodisnji ukupni spoljnotrgovinski deficit mogao da se priblizi i cifri od tri milijarde dolara. I to ne bi bilo nista strasno, ako bi postojali kvalitetni izvori za njegovo finansiranje. Zna se, medjutim, da takvih izvora u vidu dugorocnih kredita, koji bi bili plasirani u opremu, investicioni materijal i dobre poslove, nema.

Lane i u prvim mesecima ove godine spoljnotrgovinski deficit je bio finansiran iz neoficijelnih deviznih rezervi, koje su preduzeca i banke drzale u inostranstvu, i koje je u zemlju privlacila zarada ostvarivana kroz spekulativni kapital. Sada ulogu takvog finansijera igraju "postanske" devize, dodatni kapital koji je nas i za koji ne postoji obaveza da se vrati inostranom kreditoru. Ukoliko izostane ocekivani devizni prihod od angazovanja ovih deviza i ako se istovremeno istope devizne rezerve popunjene iz istog izvora, onda se sve svodi na pricu: imao sam skup automobil, prodao ga, tri ili vise meseci od toga solidno ziveo i sve potrosio...

Pomoc je zanemarljiva
Kucevo. - Iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije, koja su pre svega namenjena podsticaju izvoznih programa, kucevsko preduzece drvne industrije DP "Sik Kucevo" dobilo je 700.000 nemackih maraka. "Velikim delom ove sume placena je sirovina i repromaterijal, cime su u dobroj meri obezbedjeni uslovi za izvozne poslove ovog preduzeca koje cemo ostvariti sa nasim poslovnim partnerima iz Nemacke i Italije", kaze direktor ovog preduzeca Dragisa Matic. Predstavnik nemacke firme "Schroder Benteler", kaze: "Sa ovim preduzecem imamo dugogodisnju saradnju i sa cijim smo proizvodima veoma zadovoljni. Mogu reci da prema onome sto SIK realno zasluzuje, kao firma koja ni u najgorim vremenima nije stajala, ono sto je kao podsticajna sredstva dobio nije nista ili samo zanemarljiv deo", kaze predstavnik nemacke firme koji je zeleo da ostane anoniman.
Ovo preduzece namerava da u narednoj godini, uz dokapitalizaciju na osnovu novog Zakona o svojinskoj transformaciji i podsticajnim sredstvima Vlade Srbije, ostvari vec pripremljene programe, pre svega novi program sper-ploce, koji bi ovo preduzece vratilo na mesto koje mu sa pravom pripada, a to je sam vrh drvopreradjivacke industrije u ovom delu Evrope.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /