DEGRADACIJA SAVEZNOG USTAVNOG SUDA

Pavle Nikolic

Prekretanje postupka povodom ustavne zalbe jednog od pretendenata na kandidaturu za predsednika Crne Gore, i resenje koje je Savezni ustavni sud tim povodom doneo, nemaju pravnog osnova i direktno se suprotstavljaju principima jugoslovenskog federalno-konfederalnog ustrojstva. Pravni osnov se nije mogao naci u ustavnom statusu Saveznog ustavnog suda i Ustavnog suda Crne Gore, kao ni u ustavnim nadleznostima Saveznog ustavnog suda.

Savezni ustavni sud i Ustavni sud Crne Gore, uostalom kao i Ustavni sud Srbije, jesu vrhunske institucije zastite ustava i ustavnosti, pa i vladavine prava (pravne drzave) u celini. Dok je Ustavni sud Crne Gore (i Srbije) to u okviru Republike Crne Gore kao drzave clanice Savezne Republike Jugoslavije, Savezni ustavni sud je "cuvar" saveznog Ustava i jedinstvene ustavnosti, ali u okviru nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije. Pri tome, nadleznost Saveznog ustavnog suda i nadleznost Ustavnog suda Crne Gore (Srbije) su striktno i precizno odredjene i odvojene, kao sto su razliciti i osnovi ustavno-sudske kontrole koju vrse Savezni ustavni sud, odn. Ustavni sud Crne Gore (Srbije). U prvom slucaju, to su Ustav SRJ i savezni zakoni, a u drugom - Ustav Republike Crne Gore (Srbije) i republicki zakokni. Pri tome, odluke koje donose Savezni ustavni sud, odn. Ustavni sud Crne Gore (Srbije) su opsteobavezne i izvrsne i ne podlezu nikakvoj zalbi, preispitivanju i sl.

To s jedne strane, a s druge, uspostavljeno federalno-konfederalno uredjenje Savezne Republike Jugoslavije putem saveznog Ustava garantuje republikama clanicama, izmedju ostalog, suverenost u pitanjima koja nisu saveznim Ustavom utvrdjena kao nadleznost Savezne Republike Jugoslavije, kao i pravo da samostalno utvrdjuju organizaciju vlasti svojim ustavom. Ustav Republike Crne Gore, donet posle usvajanja Ustava SRJ, izricito, pri tome, utvrdjuje da je Crna Gora suverena u pitanjima koja nije prenela u nadleznost Savezne Republike Jugoslavije. Itd.

Prema tome, u jednom ovakvom uredjenju i sa ovako utvrdjenim polozajem i statusom Saveznog ustavnog suda, odn. Ustavnog suda Crne Gore (Srbije), odnos pomenutih ustavnih sudova nikako ne bi mogao imati bilo kakva hijerarhijska obelezja. Savezni ustavni sud nije nadredjen Ustavnom sudu Crne Gore (Srbije), niti je u odnosu na njega drugostepeni organ. Princip dvostepenosti je apsolutno stran instituciji ustavnog sudstva uopste. Otuda ne postoji, niti moze da postoji, zalba na odluku Ustavnog suda Crne Gore (Srbije) Saveznom ustavnom sudu, niti Savezni ustavni isud moze, bilo direktno, bilo indirektno, da ukine, ponisti, preinaci, ali ni da obustavi od izvrsenja odluke Ustavnog suda Crne Gore (Srbije). U tome i jeste specificnost, ali i garant istinske nezavisnosti ustavnog suda.

Pretendent na kandidaturu za predsednika Republike Crne Gore, g. Momir Bulatovic, imao je ustavno pravo da podnese ustavnu zalbu Saveznom ustavnom sudu zbog navodne povrede pojedinacnim aktom ili radnjom sloboda i prava coveka i gradjanina (radi se o eventualnoj povredi prava iz cl. 67, a u vezi sa cl. 34 Ustava SRJ).

U zalbi se izricito predlaze da Savezni ustavni sud donese odluku o ponistenju Odluke Ustavnog suda Crne Gore kojom je ponisteno Resenje Republicke izborne komisije o potvrdi i proglasenju predloga kandidature g. Momira Bulatovica za predsednika Crne Gore, a zatim i naknadno donetog (drugog po redu) Resenja ove Komisije koje je ona donela postupajuci po pomenutoj Odluci Ustavnog suda Crne Gore i kojom se odbija predlog kandidature. U zalbi se trazi i uklanjanje posledica koje iz spornih akata proizlaze, kao i donosenje odluke kojom ce se obustaviti izvrsenje tih akata.

Reagujuci na podnetu ustavnu zalbu, Savezni ustavni sud je doneo Resenje o pokretanju postupka za ocenjivanje saglasnosti odredbe cl. 5, st. 2 Zakona o izboru predsednika Republike Crne Gore sa Ustavom SRJ (rec je o odredbi da pojedina politicka stranka moze predloziti najvise jednog kandidata za izbor predsednika Republike), i obustavljanju izvrsenja Resenja Republicke izborne komisije kojim je odbijena kandidatura, a do donosenja odluke Saveznog ustavnog suda.

Savezni ustavni sud je imao pravo da po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak za ocenjivanje saglasnosti odredbe cl. 5, st. 2. Zakona o izboru predsednika Republike Crne Gore sa Ustavom SRJ, iako to u podnetoj zalbi uopste nije trazeno, vec je ukazano da je Ustavni sud Crne Gore pogresno primenio tu odredbu. Koriscenje ovog prava Saveznog ustavnog suda nije, dakle, sporno, ali je sporno obustavljanje izvrsenja pomenutog (drugog) Resenja Republicke izborne komisije, jer se time indirektno, ali sa punim pravnim i faktickim dejstvom obustavlja i izvrsenje Odluke Ustavnog suda Crne Gore. Time je Savezni ustavni sud na drastican nacin prekoracio svoja ustavna ovlascenja, odnosno postupio van svoje nadleznosti.

Prvo, u nadleznost Saveznog ustavnog suda spada odlucivanje o ustavnim zalbama zbog povrede pojedinacnim aktom ili radnjom sloboda i prava coveka i gradjanina utvrdjenih saveznim Ustavom, ali pod uslovom, izricito i jasno formulisanim, "kad nije obezbedjena druga pravna zastita." U ovom slucaju ta zastita je u Crnoj Gori bila ostvarena (i to konacno) od strane Ustavnog suda Crne Gore, pa Savezni ustavni sud nikako nije smeo da se upusti u ispitivanje ovog slucaja, vec je bio duzan da se oglasi nenadleznim, te da i donese resenje o odbacivanju podnete ustavne zalbe.

Drugo, ustavno pravilo je da je odluka svakog ustavnog suda, pa i Ustavnog suda Crne Gore, opsteobavezna i izvrsna. Prema tome, ona apsolutno ne podleze nikakvom preispitivanju, ocenjivanju i sl, nikakvoj sankciji, pa ni obustavljanju od izvrsenja. Otuda, Savezni ustavni sud nikako nije mogao niti smeo, ni direktno ni indirektno, na prikriven nacin, da suspenduje odluku Ustavnog suda Crne Gore. To tim pre sto, kao sto je pomenuto, nikakva zalba na odluke Ustavnog suda i ne postoji, kao sto ne postoji ni princip dvostepenosti. Zato i jeste ovaj deo resenja Saveznog ustavnog suda apsurdan i protiv svih pravila i principa koji se odnose na instituciju ustavnog sudstva.

Trece, biracko pravo koje je predmet ustavne zalbe i koje je na istovetan nacin zajemceno i utvrdjeno u saveznom Ustavu i u Ustavu Republike Crne Gore, u konkretnom slucaju ostvaruje se u procesu izbora organa Republike Crne Gore, a ne nekog od saveznih organa. Saveznim Ustavom je, pri tome, izricito utvrdjeno da se zakonom moze propisati nacin ostvarivanja pojedinih sloboda i prava coveka i gradjanina kad je to Ustavom predvidjeno ili kad je to neophodno za njihovo ostvarivanje. Samostalno utvrdjujuci organizaciju vlasti svojim Ustavom, a na osnovu odgovarajuce odredbe saveznog Ustava, Crna Gora je svojim zakonom propisala postupak izbora predsednika Republike, pa u tom kontekstu i ostvarivanje birackog prava (pasivnog prava glasa i prava kandidovanja) ne povredjujuci to pravo ni u jednom njegovom aspektu. To tim pre, sto g. Momiru Bulatovicu njegovo ustavno pravo da se kandiduje za predsednika Crne Gore ni na koji nacin nije ugrozeno, jer Zakon Crne Gore predvidja razlicite nacine da se ono ostvari.

Prema tome, upustanje Saveznog ustavnog suda u odlucivanje o ustavnoj zalbi jednog od pretendenata na kandidaturu za predsednika Crne Gore i otvaranje postupka o ovoj stvari pred tim Sudom predstavlja grub atak na princip vladavine prava (pravne drzave) uopste, a posebno na ustavnost Republike Crne Gore i nezavisan polozaj njenog Ustavnog suda. Istovremeno, to je drasticna povreda i ustavnog statusa Crne Gore kao ravnopravne republike clanice Savezne Republike Jugoslavije.

Razlozi za takvo postupanje Saveznog ustavnog suda, to je vise nego ocigledno, izrazito su politicki i u funkciji ordinarnih dnevno-politickih interesa. To ne samo da je nespojivo sa statusom, ulogom i ugledom jednog ustavnog suda, a u ovom slucaju, Saveznog ustavnog suda, vec predstavlja totalnu degradaciju i pad tog Suda, a time i pravne drzave.

(Autor je potpredsednik Medjunarodnog udruzenja za ustavno pravo)