AMERICKA REAGOVANJA NA GELBARDOVU "MISIJU UPOZORENJA" U BEOGRADU I NA PALAMA

"Ovo bi mogao da bude, u pozitivnom smislu, odlucan trenutak u kome bismo mogli da se oslobodimo Karadzica i njegove bande i da izgradimo nesto stvarno novo. Ili, moglo bi da krene lose i da dovede do kompletne anarhije, gde ce ljudi ginuti na sve strane", izjavio jedan predstvnik Klintonove administracije

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Americka politika dosla je na prekretnicu. Doslo se u situaciju koja se moze uporediti sa onom od tacno pre dve godine, kad su avioni NATO-a bombardovali polozaje bosanskih Srba" - oglasio se u jednom intervjuu glavni arhitekt dejtonske BiH Ricard Holbruk. "Ovo bi mogao da bude, u pozitivnom smislu, odlucujuci trenutak, kada bismo mogli da se oslobodimo Karadzica i njegove bande i da izgradimo nesto stvarno novo. Ili, moglo bi da krene lose i da dovede do kompletne anarhije, gde ce ljudi ginuti na sve strane, a snage NATO-a da stanu iza jedne strane ili da se nadju izmedju dve vatre. U svakom slucaju, vise ne moze da se vrati na ono kako je bilo", cula se, na istu temu, izjava jednog predstavnika Klintonove administracije.

Ovakvih prilika za citiranje od preksinoc je tusta i tma. Americki mediji dali su veliku publicitet Gelbardovom upozorenju Krajisniku na Palama da ce Republika Srpska biti suocena "sa najozbiljnijim posledicama koje se mogu zamisliti" ukoliko rukovodstvo sa Pala odmah ne obustavi dalju blokadu mirovnog procesa u Bosni. Reakcije su brojne - i veoma ozbiljne.

"Atlantski pakt nalazi se na prekretnici u Bosni" - pise na tu temu nedeljni "Njujork tajms", uz konstataciju da je evidentan zaokret u ponasanju Sfora dosao posle odluke Klintonove administracije da se svim raspolozivim sredstvima krene u otklanjanje pojedinih dosad nesavladivih prepreka na putu sprovodjenja mirovnog sporazuma iz Dejtona.

Zapadni saveznici - kako se saopstava u Vasingtonu - podrzali su ovu americku inicijativu, koja (kako se navodi) ide u pravcu stavljanja pod kontrolu NATO-a doskorasnjih specijalnih policijskih jedinica u Republici Srpskoj, u omogucavanju predsednici Biljani Plavsic da uspostavi nadzor nad Ministarstvom unutrasnjih poslova, kao i u zaustavljanju ratnohuskacke propagande koja se sa Pala vodi protiv medjunarodnih vojnih i policijskih snaga na teritoriji srpskog entiteta.

Kad je rec o ovom poslednjem, zapadni saveznici planiraju (prema informaciji "Njujork tajmsa") da se medijska kontrapropaganda u prilog Dejtonskog mirovnog ugovora sprovede prosirivanjem programa nezavisne beogradske radio-stanice B92 na teritoriju Republike Srpske, kao i jacanjem TV mreze (takozvane "Biltove televizije") koju je medjunarodna zajednica formirala u Sarajevu. Prvobitni plan o ometanju paljanske RTV ili stavljanju kljucnih predajnika pod kontrolu Sfora, napusten je zbog procene da bi takav korak predstavljao isuvise drasticno svrstavanje na banjalucku stranu u tekucoj borbi za prevlast izmedju Banjaluke i Pala, s tim sto se, uz sve to, u Vasingtonu poslednjih dana culo i upozorenje da bi javnosti tesko bilo objasniti tako drasticno krsenje prava na slobodu govora i informisanja.

Senator Dzozef Bajden - jedan od najuticajnijih clanova Komiteta za spoljnu politiku - izjavio je americkim novinarima posle povratka iz Bosne da je bio "veoma impresioniran" razgovorom sa Biljanom Plavsic u Banjaluci, uz ocenu da su njene optuzbe o korupciji i organizovanom kriminalu Karadzica i njegovih sledbenika sa Pala pocele da dobijaju sve pozitivniji odjek medju bosanskim Srbima.

"Tom narodu pocinje da biva jasno da je NATO stvarno odlucan da im obezbedi mir i prosperitet i oni su, sa svoje strane, spremni da idu do kraja. Ali, oni to nece uciniti ako budu suoceni sa odlukom o povlacenju nasih trupa iz Bosne do kraja juna 1998. godine", rekao je Bajden tim povodom, posebno naglasavajuci znacaj hvatanja Radovana Karadzica i ostalih glavnih optuzenih za ratne zlocine za reaktiviranje mirovnog procesa u Bosni. "Ta operacija, naravno, bice olaksana u velikoj meri ukoliko se dalje oslabi vlast Karadzicevih sledbenika sa Pala. I bez toga, medjutim, moj je utisak da se preuvelicavaju rizici kad se govori o toj operaciji. Vojni komandanti na terenu rekli su mi da su oni spremni da krenu u akciju, ali da je Pentagon neodlucan".

Na slicnoj talasnoj duzini nalazio se juce i uticajni "Vasington Post", koji je u redakcijskom uvodniku (pod naslovom "Kljucni trenutak u Bosni") napisao, pored ostalog, i sledece:

"Americke trupe i ostali mirovnjaci NATO-a napadnuti su prosle nedelje od strane ogorcenih bosanskih Srba. Ovaj sukob, u kome su povredjena dvojica Amerikanaca, na putu je da izazove strahovanja da su americke trupe uvucene u opasnu operaciju somalijskog tipa. Ali, Bosna nije Somalija i najnoviji dogadjaji, iako nisu bezopasni, zapravo omogucavaju izvestan optimizam.

Dejtonski sporazum sastavljen je tako da odrzi zajedno jednu drzavu, raskomadanu 46-mesecnim stravicnim ratom i genocidnim nacionalnim istrebljenjem. Muslimansko-hrvatskoj federaciji, s jedne strane, i srpskoj republici, s druge, data je bila znacajna autonomija, ali od njih se, istovremeno, ocekivalo da zajedno rade na stvaranju drzavnih institucija. Ali, na srpskoj strani, bivsi predsednik i optuzeni ratni zlocinac Radovan Karadzic i njegove pristalice uspeli su da zaustave svaki progres, radeci protiv mirovnog sporazuma i snaga NATO." Konstatujuci da je u poslednje vreme medju bosanskim Srbima doslo do odredjenih pozitivnih promena (medju narod je sve vise pocela da se probija istina o korupciji paljanskog vrha i ekonomskoj steti koju RS trpi zbog neispunjavanja dejtonskih obaveza, a i SFOR je krenuo u aktivnije sprovodjenje dogovora iz Dejtona), "Post" zakljucuje:

Postoje na desetine nacina na koji Dejton moze da propadne, narocito dok su trupe NATO-a sapete obavezom SAD da se povuku iz Bosne sledeceg leta. Ali, najopasniji kurs, dugorocno, bio bi ostaviti na slobodi optuzene za ratne zlocine. Ekonomija i zasicenost ratom okrecu prema miru rastuci deo stanovnistva. Na NATO je da podrzi i podstakne taj trend".