Hajka na kandidata

Zorica Banjac

Kako je krenulo, "kandidat opozicije za predsednika republike" postace uskoro neka vrsta zanimanja. Ili pocasna titula koja se dodeljuje na dozivotnu upotrebu: reci za nekoga da je "bivsi predsednicki kandidat" zvucace isto toliko pompezno i ceremonijalno kao gogoljevski izraz "bivsi koleski asesor".

Ostalo je manje od dva meseca do izbora za predsednika Srbije, a ovdasnja opozicija jos uvek traga za svojim pravim kandidatom, koji ce samim svojim pristankom da bude "kandidat opozicije", postati i njen kohezioni faktor, lepak koji ce trajno spojiti sve stare i nove pukotine i provalije medju strankama opozicije.

Predsednicki kandidati pojavljuju se na sve strane: ima tu onih vecitih "idealnih likova", koji se izvuku iz prasnjave kadrovske arhive svaki put kad u opoziciji nesto zaskripi, kao dzokeri koji se ubacuju u igru kad nema pravog aduta. Tu su i nove, neisprobane i neistrosene licnosti: njih predlag aci, u vremenskoj stisci, predstavljaju kao spasonosno resenje i sigurne favorite, na bazi proste cinjenice sto su se istakli u svojoj struci, ili su, u nekoj prilici, izrekli kakvu recenicu koja je zamiris ala demokratski, nenacionalisticki, evropejski...

Kao sto su se nekada u ovoj zemlji svi razumevali u sastav pobednickog tima fudbalske reprezentacije, tako se danas svi osecaju pozvanim i kompetentnim da predloze svog predsednickog kandidata. Predlagaci su, pored ovlascenih i samozvanih tragaca iz pojedinih stranaka, pojedinci, novine, udruzenja, ali i sami kandidati. Oni se nude, prave aluzije da bi mogli, "pod izvesnim uslovima", posle duzeg ili kraceg premisljanja, prihvatiti pocast koja im se ukazuje i staviti se na celo cele opozicije, uz garancije da ce zemlju sigurno preporoditi i izvuci iz krize. Krug predlagaca i predlozenih je sve veci i tesko bi, i u bolje organizovanoj i jedinstvenijoj opoziciji nego sto je ova nasa, za manje od dva meseca mogao da se izabere kandidat iza koga bi svi stali i poveli jedinstvenu, uspesnu kampanju.

Ceo svoj aktuelni problem srpska opozicija u ovom trenutku pokusava da svede na problem predsednickog kandidata. Stvara se utisak da bi pronalaskom PRAVE licnosti (koja, eto, jos nije pronadjena) svi nesporazumi i ideoloske, politicke, ekonomske i socijalne razlike u pojedinim partijama bile izgladjene a stavovi nivelisani. Niko u ovom trenutku opste trke za idealnim kandidatom ne pomislja da bi pravi put ka ujedinjenju opozicije bio u obogacivanju programa i otklanjanju sustinskih, unutrasnjih slabosti i licnih surevnjivosti koje stoje na putu zajednickom nastupu opozicije i njenom suprotstavljanju programima neoboljsevicke levice i sovinisticke desnice. Kako stvari sada stoje, kad svi lideri opozicionih stranaka u glas budu povikali Ecce homo i odlucili da podrze istu licnost, izbori ce vec davno biti zavrseni - bez njih.