POSETA KINESKOG PREDSEDNIKA DJIANG CEMINA VASINGTONU

Sto se tice najava s najzvanicnije strane - juce je pocela "nova era" u odnosima SAD i NR Kine

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Ova poseta donosi nam priliku, ali i odgovornost. Donosi nam priliku za cvrsce povezivanje SAD i NR Kine ali, isto tako, i da otvoreno i s postovanjem govorimo o nasim razlikama. Nase dve zemlje najbolje ce zastupati svoje interese i svoje vrednosti ukoliko rade zajednicki, umesto da stoje izdvojene jedna od druge", naglasio je Bil Klinton, pozdravljajuci Djiang Cemina na osuncanom platou Bele kuce, insistirajuci na unapredjivanju saradnje, odajuci priznanje ekonomskom razvoju i rastucem standardu u Kini, ali i diskretno podsecajuci gosta iz Pekinga da tako udruzene dve najmocnije zemlje mogu da postave osnovu za jedan "jos mirniji i bezbedniji svet, u kome ce svi ljudi biti tretirani s postovanjem, slobodni da iznose svoja uverenja i da postuju svoju veru".

"SAD i NR Kina imaju znacajnu tezinu u svetu. Znacajno se uvecava mogucnost za nasu saradnju. Omogucimo Kinezima i Amerikancima da stisnu ruku jedni drugima i da se, zajedno s ostalima u svetu, udruze u radu koji ce nam doneti novo stolece mira, stabilnosti i napretka", glasio je odgovor kineskog predsednika, ocigledno resenog da ni u jednoj javnoj prilici na ovoj americkoj turneji ne progovori javno nijednu rec o delikatnom pitanju (ne)postovanja ljudskih prava i demokratskih sloboda u njegovoj zemlji. Pitanju, koje domacini - a pogotovu ovdasnja javnost i na hiljade demonstranata, koji prate Djianga bukvalno na svakom koraku - stavljaju apsolutno na prvo mesto prioriteta ovog samita.

Inace, kad su spoljne protokolarne manifestacije u pitanju - Djiang Cemin je dobio sve ono sto je ocekivao u Vasingtonu i na cemu je kineska strana ultimativno insistirala tokom priprema za ovu posetu. Amerikanci su na tom terenu, u finisu, otisli cak i korak dalje time sto je u utorak uvece sasvim neplanirano uprilicena partija neformalnog upoznavanja izmedju dvojice predsednika, pre nego sto su juce pre podne na juznom platou iza Bele kuce zagruvale topovske salve dobrodoslice, izredjali se pocasna garda i vojna muzika s himnama, da bi se sve to okoncalo - kako to prilici ovakvim situacijama - pozdravnim govorima Bila Klintona i Djiang Cemina.

Kasnije - u skoro dvocasovnom razgovoru iza zatvorenih vrata Ovalnog kabineta - siroki osmesi pripremljeni za javnost ustupili su mesto ozbiljnom dijalogu u kome je, kako nam je saopsteno, americka strana pokrenula, pored ostalog, i sva pitanja koja SAD smatraju spornim u medjusobnim odnosima: kinesko krsenje medjunarodnog sporazuma o prodaji ratne nukelarne tehnologije i sofisticanog raketnog naoruzanja rezimima koji se nalaze na crnoj listi medjunarodne zajednice (Pakistan, Iran, i njima slicni), ljudska prava, Tibet i Tajvan.

Na kraju, ispostavilo se da je do nekog usaglasavanja stavova (posle dijaloga koji je ocenjen kao "dobar, ozbiljan i s puno uzajamnog postovanja") doslo jedino oko prvog pitanja, gde se Kina obavezala da ce ubuduce biti znatno restriktivnija u svom nukelarnom izvozu - posto je Djiang zauzvrat dobio medjudrzavni ugovor kojim se SAD obavezuju da ce staviti van snage svoj dosadasnji embargo na prodaju njegovoj zemlji nukelarnih reaktora i ostale neophodne opreme za nove elektricne centrale. Osim toga, u Vasingtonu je juce dogovoreno da ce se predstavnici vlada dveju zemalja ubuduce redovno sastajati i razmatrati "strateska pitanja od zajednickog interesa", sto ukljucuje i redovne godisnje susrete na najvisem nivou. Ranije je , sto se toga tice, vec bilo dogovoreno da Klinton poseti Kinu iduceg leta, a kao nekakva simbolicna oznaka uspostavljanja novih odnosa izmedju dvojice predsednika juce je potvrdjeno i uspostavljanje "vruce" telefonske linije izmedju Vasingtona i Pekinga. Pored toga, objavljeno je da su postignuti sporazumi i o uspostavljanju odredjene saradnje na vojnom planu, u obrazovanju, kao i u naucno-tehnickoj saradnji.

Osim toga, i na komercijalnom terenu postignut je juce odredjeni pomak u odnosima dve vodece ekonomske sile sveta. SAD su se obavezale da ce se preispitati uslovi za ukljucivanje Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, a u medjuvremenu je najavljeno da ce gosti iz Pekinga danas potpisati ugovor o kupovini nove flote "boingovih" putnickih aviona u vrednosti od 3,5 milijarde dolara, sto ce koliko- toliko ublaziti americki deficit u medjusobnoj razmeni za koji se procenjuje da ce do kraja ove godine dostici cak 44 milijarde dolara.

U razgovoru s novinarima, inace, drzavni sekretar Medlin Olbrajt istakla je da je samit i pre pocetka doneo jedan zapazen rezultat pozivom Pekinga da trojica predvodnika americkih kongregacija posete uskoro Kinu na razgovor o tamosnjim "verskim slobodama za sve religije", sto je sef americke diplomatije ocenila kao "znacajan potez, uoci samita od kojeg se ocekuje da ce doneti napredak u odnosima i prosirenje saradnje izmedju dve zemlje".

Stisavajuci ovdasnje kriticare Klintonove odluke da SAD ukazu gostoprimstvo "krvniku s Tienanmena" - koji su postajali sve bucniji i primetniji sto se Djiang vise priblizavao Vasingtonu - Olbrajtova je u ovom brifingu ponajvise vremena potrosila na objasnjavanje da neposredno americko angazovanje oko Kine ne predstavlja automatski i prihvatanje, a jos manje i verifikovanje, njene unutrasnje i spoljne politike. "Amerika ce nastaviti da odlucno govori o ljudskim pravima, nedozvoljenom sirenju nuklearne tehnologije i ostalim pitanjima" - culo se na tu temu od sefice Stejt Dipartmenta, uz propratnu napomenu da ce se ovaj vasingtonski susret na najvisem nivou iskoristiti istovremeno i da se Kina "maksimalno angazuje kao odgovorni ucesnik u medjunarodnim poslovima".

U medjuvremenu - dok se sumiraju rezultati prvog americko-kineskog susreta na vrhu u Vasingtonu, posle pauze od punih 12 godina - glavnim gradom SAD dominiraju javni protesti onih koji u ovom slucaju ne prihvataju Klintonovu osnovnu poziciju da je NR Kina, jednostavno, isuvise velika da bi mogla da bude izolovana - i isuvise vazna da bi Amerika mogla da je ignorise. Non-stop demonstracije ispred kineske ambasade pocele su u utorak popodne i trajale su sve do juce ujutru, kad su se prenele u Lafajet park u Aveniji Pensilvanija (prekoputa Bele kuce), gde je tokom celog dana defilovalo vise desetina hiljada ljudi, medju kojima su se mogla prepoznati i neka vrlo poznata holivudska lica (Ricard Gir na njihovom celu), kao i par kongresmena s Kapitol Hila.

Protesti su trajali do kasno u noc, sve dok u Beloj kuci nije okoncana svecana vecera, sa zdravicama u cast kineskog predsednika, kao i prigodni koncert vasingtonskog Nacionalnog simfonijskog orkestra koji je potom usledio. Kraj je, medjutim, jos daleko. Zivi bili, pa videli sta ce Djing Cemin sve cuti i s cime ce se sve suociti dok se u subotu konacno ne ukrca u svoj crveni avion i poleti prema svom crvenom Pekingu.