Sreda, 29. oktobar 1997.

VELIKI POTRESI NA SVETSKIM BERZAMA

Plavi ponedeljak kao crni petak

Samo nekoliko dana nakon sto je na Vol Stritu desetogodisnjica sloma berze iz 1987. obelezena porukom da se tako nesto vise ne moze ponoviti usledio je potres u Hongkongu koji se sada lancano preneo na svetska finansijska trzista

Njujork, Beta-AFP-Rojters.- Preksinocnji veliki pad akcija na njujorskoj berzi u Vol Stritu, za 7,2 odsto, juce se sirio po svetu, javljaju agencije.

U panicnom raspolozenju, sa dve pauze radi "psiholoskog smirivanja", na njujorskoj berzi akcija prekjuce je Dau-Dzonsov indeks akcija najvecih americkih korporacija pao za rekordna 554 poena, sto je podsetilo na "crni ponedeljak" 19. oktobra 1987. kada je zabelezen pad za 508 poena. Ovog puta su ga berzanski igraci na Volstritu nazvali "plavi ponedeljak", jer su najvece stete pretrpele akcije velikih kompanija, takozvane blu cips (blue - plavo) akcije.

Ovog ponedeljka pad je u procentima manji - sedam odsto prema 23 odsto pre deset godina, posto je u medjuvremenu Dau-Dzonsov indeks porastao sa oko 1.700 na 8.000 poena, ali je razloga za uzbunu bilo dovoljno. Paniku je pokusao da smiri americki ministar finansija Robert Rubin, koji je pre dolaska na celu drzavne blagajne i sam bio uspesan broker na Vol Stritu.

Rubin je uverio najsiru privrednu javnost i oko 40 odsto odraslih Amerikanaca koji poseduju akcije da Klintonova amdinistracija pomno prati kretanja na svetskim finansijskim trzistima, da trzisni mehanizam "funkcionise glatko", a da americka privreda i dalje "ostaje snazna, s dobrim izgledima na stabilnu ekspanziju".

Iako nema razloga da se ne veruje takvim izjavama, Vol Strit, tvrde analiticari, deluje svojom logikom, a ne prema "uputstvima iz Vasingtona", a neki se prisecaju kako su uoci sloma na Vol Stritu 29. oktobra 1929. najbolji ekonomisti i licno predsednik Herbert Huver tvrdili da je privreda zdrava a "oporavak iza ugla". Sve se tada zavrsilo "velikom depresijom".

Kriva je panika?

Njujorska berza je prekjuce prvi put zaustavila trgovinu, primenivsi zastitini mehanizam koji je uspostavila posle berzanskog kraha 19. oktobra 1987. godine. Berzanski analiticari tvrde da je pad cena akcija na Volstritu izazvala panika medju investitorima, a ne sustinska promena u perspektivi razvoja ekonomije SAD. Paniku je izazvao strah da ce proslonedeljna nestabilnost azijsko-pacifickog trzista novca i kapitala znatno smanjiti profitabilnost multinacionalnih kompanija.

Iako danas ni najveci pesimisti ne seju takve crne slutnje, pre svega zbog vec sedam godina uspona americke privrede, ni optimistima se previse ne veruje. Pre samo nedelju dana na Vol Stritu je slavodobitno proslavljena deseta godisnjica "crnog ponedeljka" 1987, s porukom da se "tako nesto vise ne moze ponoviti". Nekoliko dana posle toga neocekivano je potresena berza u Hongkongu, i to se lancano prenelo na svetska finansijska trzista.

I na Vol Stritu je vec proslog cetvrtka i petka Dau-Dzonsov indeks pao za 319 poena. Zato su obazrivi analiticari brzo korigovali ranije procene porukom da je "sa potresom u Hongkongu potreseno i uverenje da je u svetskoj privredi sve u redu".

Iako ima i unutrasnjih privrednih problema za zabrinutost u Vol Stritu, kao sto je povecanje socijalnih razlika u SAD, uzroci poslednjeg potresa pripisuju se "globalnoj privredi". Prvi znaci poremecaja izbili su jos pocetkom leta u valutnim potresima zemalja jugoistocne Azije koje su dosad slovile kao "privredna cuda", ali tek se potres u Hongkongu lancano preneo i na Vol Strit, sa jos neizvesnim ishodom.

Uz sve prednosti boljih, brzih elektronskih informacija i novih instrumenata i mehanizama trgovanja na berzama - "globalni novac", spekulativni kapital, niko vise nije u stanju da kontrolise ni najboljom nacionalnom monetarnom politikom. Sa procenom da je "bikovima" koji su dugo igrali na rast cena akcija, u ponedeljak "slomljena kicma", Vol Strit prateci kretanja na svetskim, "24 sata otvorenim" finansijskim trzistima s neizvesnoscu ocekuje danasnje otvaranje berze.

"Minus" Bila Gejtsa - 1,76 milijardi dolara

Njujork, Beta-AP. - Pet najbogatijih Amerikanaca na najnovijoj listi casopisa "Forbs" izgubili su gotovo cetiri milijarde dolara zbog prekjucerasnjeg velikog pada akcija na berzi u Vol Stritu.

Agencija Asosijeted pres objavila je sledecu listu tih zrtava "crnog ponedeljka", prema proceni Uprave njujorske berze:

1. Bil Gejts, predsednik i direktor korporacije "Majkrosoft", izgubio je 1,76 milijardi dolara;

2. Voren Bafet, predsednik i direktor firme "Berksajr Hatavej" - 717,3 miliona dolara;

3. Pol Alen, jedan od osnivaca korporacije "Majkrosoft" - 600 miliona dolara;

4. Lari Elison, predsednik i direktor korporacije "Orakl" - 666,9 miliona dolara;

5. Gordon Mur, predsednik korporacije "Intel" - 236,2 miliona dolara;

6. Porodica Volton, vlasnik firme "Vol-Mart" - 1,64 milijarde dolara;

7. Ted Tarner, potpredsednik firme "Tajm Vorner" - 185 miliona dolara;

8. Majkl Del, predsednik i direktor korporacije "Del kompjuter" - 324,4 miliona dolara;

9. Fil Najt, predsednik i direktor firme "Najki" - 269 miliona dolara.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /