NAVODNJAVANJE NEGOTINSKE NIZIJE U IZBORNOJ KAMPANJI

Za navodnjavanje nedostaje novac, cevovodi, ljudi koji ce sejati i ubirati letinu i drzava kojoj je stalo do poljoprivrede

U vreme proslih izbora "otvarana" su naftonosna polja pa je backa Turija posprdno nazivana "malom Arabijom". U vreme velike predsednicke kampanje, uoci proslih izbora, socijalisticki kandidat je obelodanio da cemo ubirati dve zetve u Negotinskoj niziji, koju su neki ranije nazivali "srpskom Kalifornijom"; posle ove izjave g Lilica, okolinu Negotina mnogi nazivaju "Srbijom na Nilu".

Krenuli smo tragom vesti o velikom navodnjavanju Negotinske nizije. Da li je rec o lepoj sutrasnjici ili o predizbornom mamcu Socijalisticke partije? Obratili smo se Srdjanu Markovicu, predsedniku Izvrsnog odbora SO Negotin, direktoru vodoprivredne organizacije i strucnjaku koji je u ovo pitanje najvise upucen. Ali, g. Markovic je odbio da govori za "Nasu Borbu"; prvo pod izgovorom da ne zna kakav je to list, a potom je trazio da se razgovor obavi posle njegovog susreta s ministrom poljoprivrede.

Od izvora bliskih SPS-u saznali smo da finansiranje projekata jos nije reseno, otuda i odlaganje razgovora. Istovremeno smo obavesteni da radovi nisu poceli kako je planirnao kod Kusjaka, nego kod Prahova, da bi se iskoristila pumpna stanica Industrije hemijskih proizvoda. No, ova pumpa radi sa znanto smanjenim kapacitetima. Izgradjen je cevovod u duzini od jednog i po kilometra koji ce biti prikljucen na glavni sistem tek kad budu obezbedjena sredstva.

Novac ce ostati glavni problem za realizaciju ovog zamasnog projekta navodnjavanja preko 12.000 hektara plodne Negotinske nizije, koju cesto nazivaju srpskom Kalifornijom. U toku predizbornih aktivnosti negotinskog SPS-a doslo je cak do konfrontiranja stavova pojedinih celnika na ovu temu. Najindikativniji bio je stav predsednika OO SPS Negotina, Radomira Sladojevica, koji je rekao ne treba insistirati na realizaciji krupnih projekata za koje nema para. Njegov stav ocigledno nije preovladao i Zoran Lilic je obelodanio da ce Krajinci uskoro moci da ubiraju dve zetve sa svojih njiva. Koliko je to realnost pokusali smo da saznamo od onih koji o tome najvise znaju.

Bosko Ilic, direktor PK "Krajina", rekao nam je da se njihovo imanje nalazi dva kilometra od Dunava i da za njih voda znaci mnogo. Oni su spremni za dve zetve, ali po plodoredu zetva psenice u ovom kraju pocinje petnaestak dana pre zetve u drugim krajevima Srbije, pa se posle toga moze sejati silazni kukuruz sto bi omogucilo podizanje govedarske farme.

Jedan od najnaprednijih poljoprivrednika u Krajini, Milan Mitic, koji je ove godine pod psenicom imao 15 hektara, cudi se pricama o "nilskim zetvama". U selima Krajine, smatra Milan Mitic, za to nece biti interesa, jer je radne snage sve manje. Preko osamdest odsto Krajinaca otislo je i jos odlazi u zapadne zemlje, pa se postavlja pitanje ko ce obradjivati tu zemlju. Nije redak primer, rekao nam Mitic, da se zemlja ustupa na obradu bez ikakve nadoknade, samo da se "prevrce". "Ne znam, onda, ko ce raditi za dve zetve, a pogotovu u uslovima kad nam se i za ovo sto sada proizvodimo nista ne isplacuje. Nemaju sta drugo da rade pa se bave zaludnim poslom u koji ce mozda uloziti velike pare", kaze Mitic.

Dusan Prvulovic, inzenjer poljoprivrede, problem gleda s druge strane. Seljak ni sada ne moze da izvuce sav novac koji u polje ulozi. Ako cevi dodju do njegove njive, seljak treba da plati i vodu, da izgradi sistem za navodnjavanje koji verovatno mnogo kosta i da se onda pita sta ce s proizvodima koje dobije. "Seljak obicno mnogo puta razmisli pre nego sto udje u neki posao, pa je tesko da ce ovo navodnjavanje prihvatiti rasirenih ruku".

Ako se realizuje plan o navodnjavanju Negotinske nizije i ostvare dve zetve, da li ce Krajina i posle toga ostati sirovinska baza ili ce se podici fabrike za finalizaciju poljoprivrednih proizvoda. Jer, seljaci Krajine mogu uzgajati i banane, ali da li se to isplati, rekla nam je grupa poljoprivrednih strucnjaka.

J. Pejkic