SOCIOLOG DR VLADIMIR ILIC O DRUSTVENOJ ATMOSFERI POVOLJNOJ ZA RAZVOJ RASIZMA

Ovdasnje nasledje jeste nacionalisticko, ali i nerasisticko

Kada je ubijen cetrnaestogodisnji decak Dusan Jovanovic, reakcije u javnosti bile su razlicite. Od toga, da je Beograd postao "grad nasilja i straha", do toga "da nema govora o rasnoj netrpeljivosti (ubijeni decak bio je romske nacionalnosti). Dr Vladimir Ilic, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog udruzenja za sociologiju, kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" da je latentnog rasizma u Srbiji bilo uvek, kao i u drugim zemljama, pri cemu on u Srbiji nije predstavljao dominantnu pojavu". "Ekonomski i kulturno uslovljeni antisemitizam uklonjen je na legalnoj ravni pritiskom stranih sila posle Berlinskog kongresa. Jevreji su se uspesno uklopili u srbijansko drustvo, pri cemu treba konstatovati i prilicnu meru ravnodusnosti srpskog zivlja, o cemu je pisao Borislav Pekic, u vreme nacistickog unistavanja srpskih Jevreja u Drugom svetskom ratu, kaze dr Ilic. Zatim razjasnjava "razvijeni oblik rasizma u nasem veku javljao se u kontekstu promovisanja fasistickih ideja. Njegovi zastupnici u Srbiji bili su srpsko- jugoslovenski fasisti (ljoticevci), a nefasisticki rasizam sretao se i kod nekih znacajnih ljudi u SPC u prvoj polovini veka, pri cemu je poprimio oblik antisemitizma. U poredjenju sa susednim zemljama, Srbija u ovom pogledu ne prolazi suvise lose, posto je fasisticki ustaski rasizam u Hrvatskoj bio neuporedivo razvijeniji. Pa i u danasnjoj Hrvatskoj preovladjujuca neofrankovacka ideologija pruza plodnije tle za rasisticko ponasanje od njenih nacionalistickih pandana u Srbiji" istice nas sagovrnik.

Dr Ilic naglasava da ne treba previse idealizovati odnos komunisticke vlasti Jugoslavije prema rasnom pitanju. "Socijalnu segregaciju na rasnom osnovu, pre svega u vezi s Romima, utvrdila su naucna istrazivanja Ksenije Savin, Aleksandre Mitrovic, Sonje Liht i drugih autora. I u vreme jednopartijske vlasti, kao i danas, deca romskog porekla bila su i ostala strahovito prezastupljena u skolama za decu s razvojnim smetnjama, sto predstavlja notorni dokaz delotvornih tezlji ka rasnoj segregaciji i marginalizaciji", smatra dr Ilic. Po njemu, "kada se procenjuje ponasanje starog rezima prema rasnim manjinama, potrebno je staviti ga u odgovarajuci vremenski kontekst. Poredjenje polozaja Roma u Titovoj Jugoslaviji i odnosa vlasti prema njima sa odnosom, na primer Sjedinjenih Drzava, prema americkim Crncima u vreme Ajzenhauerove administracije, pruza povoljnu sliku". "Rasizam je danas u Srbiji u ociglednom porastu. Atmosfera obelezena slomom sistema, krahom nase militaristicke politike, vrlo izrazitom medjuetnickom distancom i narocito socijalnom panikom zbog osiromasenja stanovnistva i neizbeznih predstojecih masovnih otpustanja, vise je nego povoljna za bujanje rasizma", ocenjuje nas sagovornik i dodaje: "Ma koliko da nas uzasava poslednji slucaj bestijalne rasisticke netolerantnosti, mislim da rastuci rasizam u danasnjoj Srbiji nema sanse da postane diminantna pojava. Ovo procenjujem imajuci u vidu i ovdasnje nesumnjivo nacionalisticko, ali sustinski nerasisticko nasledje i uticaj medjunarodnog faktora kakav danas jeste.

Sto se tice situacije u svetu, kada je u pitanju rasizam, po recima naseg sagovornika, dominantan neoliberalizam predstavlja relativno cvrst, ali istorijski ogranicen garant rasne ravnopravnosti i tolerancije. Jer, kako kaze, ne sme se izgubiti iz vida da su eksponenti liberalnog kapitalizma u relativnoj nedavnoj proslosti tolerisali, pa i potpomagali Hitlerov rasisticki program, a da su u nesto davnijoj proslosti u temelje liberalnih demokratija bili utkani i crnacko ropstvo i trgovina robljem. Danasnja, uverljiva antirasisticka politika tzv. razvijenog sveta ne predstavlja samo posledicu subjektivno nesumnjivo iskrenih covecnih pobuda njenih protagonista, vec takodje posledicu uklapanja interesa multinacionalnog kapitala s promovisanjem vrednosti poput tolerancije, otvorenosti i ravnopravnosti. "Ako bi ponovo doslo do nacionalne ili regionalne homogenizacije kapitala, prostor za sirenje rasistickih ideja i rasisticke prakse znatno bi se povecao. Iskustvo s privremenom podrskom Zapada Hitleru i sa svojevremenom opsesijom tzv. zutom azijskom opasnoscu, trebalo bi da sve dugorocnije prognoze uputi na jednu meru opreza"...

Mirjana Kalinic