MARKA DALJE RASTE, A SAVEZNA VLADA NAJAVLJUJE POTROSACKE KREDITE

Ukoliko dinar nastavi da se obezvredjuje, sa te tacke gledista gradjani ce "ucarati" kupovinom na kredit, ali ce dugorocno platiti ceh kroz obezvredjenje plata i standarda

Sta vredi sto nas zvanicnici uporno tese kako je skok marke privremen, izazvan cuvenim "psiholoskim razlozima", pa ce se sve vratiti na staro, kad se realnost opet razisla sa lepim zeljama - cena dinara pada polako ali sigurno. Poslednja dva-tri dana marka se nije mogla u Beogradu kupiti za manje od 4,3 dinara, uz ocekivanje dilera da ce i dalje rasti. To sve asocira na vec vidjeni redosled, po kome se inflacija zahuktava, cene rastu, a zima se priblizava. U isto vreme nagovestaj dobre vesti poslala je Savezna vlada, saopstenjem da ce uskoro poceti nekoliko puta najavljivana prodaja trajnih potrosnih dobara na kredit.

Gradjanima koji su zaboravili kad su poslednji put kupili komad namestaja, ili strepe nad svojom ves masinom kao da je clan porodice, ova vest sigurno popravlja raspolozenje, a sad je pitanje da li ce i kada "zaziveti". Bankari upozoravaju da je najmanje reci bilo o tome iz kojih ce izvora banke odobravati kredite gradjanima - da li iz primarne emisije za tu namenu, ili iz sopstvenih novih plasmana, sto one uglavnom nisu u stanju.

- Smatram da je ideja o potrosackim kreditima u principu dobra, jer je to najzdraviji nacin da se pokrene proizvodnja, kaze Dragoljub Vukosavljevic, predsednik Union banke. Kad se poveca traznja, automatski se povecava i proizvodnja u fabrikama koje sada nisu u bas dobroj situaciji. Pitanje je samo iz kojih ce izvora banke obezbediti kreditiranje gradjana. Ako se planira da se za to upotrebi primarna emisija, smatram da to nije dobro resenje, vec je jedini pravi nacin omoguciti bankama da naplate svoje stare plasmane, pa da iz njih kreditiraju gradjane, kaze Vukosavljevic. Prema njegovom misljenju, ne treba ocekivati drasticniju inflaciju u narednim mesecima, sto bi inace kod banaka izazvalo podozrenje i neraspolozenje da odobravaju ove potrosacke kredite.

Postoje i suprotna misljenja, po kojima je cilj i ove akcije vise propagandni nego ekonomski, kako bi se gradjanstvu stavilo do znanja da nema mesta panici i da ce u narednim mesecima cene biti stabilne. Doduse, kupcima bi se svakako, sa te tacke gledista, vise isplatilo da tokom otplate kredita dinar gubi vrednost, kako bi im se i rate u realnom iznosu smanjivale. To, medjutim, povlaci opsti pad standarda i zarada, pa u konacnom saldu "zarade" nema. Ukoliko banke odluce da u znacajnijem iznosu kreditiraju gradjane i za te namene obezbede sredstva, njima se inflacija svakako nece isplatiti, jer im se i kapital realno obezvredjuje. To je direktno povezano sa pocetnom informacijom o kretanju kursa.

Bez obzira sto izbori za predsednika Srbije nisu okoncani, vec se ocekuje njihovo ponavljanje, vec je sasvim izvesno da se kreatori monetarne poltike ne mogu vise izgovarati "psiholoskim efektima" izbora na rast kursa, jer ova materija ne podleze psihologiji, nego strogim ekonomskim zakonima. Ako su "psiholoski efekti" u nasim specificnim uslovima i moguci u izvesnoj meri, oni su svakako vrlo ograniceni i ne mogu dugo trajati. Sada je ocigledno, tvrde bankari, u pitanju sasvim opipljiviji razlog - jednostavno nije povucen visak dinara iz opticaja. Preciznije, sudeci prema iskustvima bankara, prvo je povucena izvesna manja kolicina dinara, ali je odmah potom emisija pojacana, tako da je sada novcana masa premasila deset milijardi dinara. Kad se ta cinjenica ima u vidu, kaze jedan od nasih sagovornika, tesko je ocekivati pad kursa marke.

Ako se pretpostavi da ce dinar polako ali "stabilno" padati i dalje, sve do Nove godine, pocetkom iduce treba da stigne ostatak novca od prodaje Telekoma Srbije, sto ce predstavljati novu, doduse manju, finansijsku "injekciju". Ove devize bi trebalo ponovo da uticu na izvesnu stabilizaciju kursa, dok se ne potrose, sto znaci da je pitanje dokle ce trajati efekti tog deviznog priliva. U svakom slucaju, ako inflaciju i novo obezvredjivanje zarada gradjani ne mogu izbeci, posto od njih nista i ne zavisi, onda treba iskoristiti priliku (ako je bude) i u skladu sa svojim finansijskim mogucnostima obnoviti namestaj i belu tehniku, preko potrosackih kredita.

B. M. Stepanovic