EKSKLUZIVNO: MILAN PANIC O PREDSEDNICKIM IZBORIMA U SRBIJI

Ako resim da ucestvujem, ja cu na ovim izborima biti kandidat naroda. Krajem nedelje susret s Djukanovicem. Mir u Bosni vazniji od svega i ja sam protiv potere za Karadzicem, kaze Panic

Slobodan Pavlovic
specijalno iz Pasadene (Kalifornija)

Kandidat naroda: Milan Panic

Milan Panic je covek koji tesko podnosi da ga ista ometa u hodu. To je u ovom slucaju s povredom ligamenta na desnoj nozi (zaradio ju je proslog vikenda, u jednoj partiji tenisa), od koje strepi da bi mogla da mu oteza kretanje kad se krajem nedelje bude vratio u Beograd - u svoje, prakticno, stalno prebivaliste, pored ovog u juznoj Kaliforniji.

Panic je proteklih dana predsedavao u Kosta Mesi redovnom godisnjem sastanku predstavnika svoje multinacionalne farmaceutske imperije ICN (okupili su se u rekordnom broju, njih 250 iz 15 zemalja), a u Beogradu ce se prevashodno posvetiti svom sporednom biznisu - politici. I pored povredjenih ligamenata, medjutim, on tu s obe noge cvrsto stoji na zemlji i za sve one koji bi, iz ovog ili onog razloga, mogli da budu zainteresovani hoce li se nekadasnji savezni premijer ukljuciti ovog decembra u trku za predsednika Srbije. On ima sledecu poruku:

- Ako resim da ucestvujem - sto je odluka od koje vise nisam daleko - ja cu na ovim izborima biti kandidat naroda, a ne politickih partija. Necu pokusavati da objedinim biracko telo opozicije. Ako lideri opozicije budu zeleli da mi se pridruze, bice veoma dobrodosli. Svi oni, ne samo lideri opozicije...

- Koalicija "Zajedno" je klinicki mrtva. Sta Vi mislite, kao strucnjak za farmaceutiku, imali li leka da se ova koalicija demokratskih snaga vrati u zivot?

- Mislim da apsolutno niste u pravu kad tvrdite da je mrtva koalicija "Zajedno". Mrtvi su njeni lideri, a "Zajedno" i dalje postoji! Ljudi su odlucni i spremni da se naprave promene, ali rukovodstvo nije moglo da podnese taj pritisak. I u tome je taj problem.

- Kako da resimo taj problem?

- Potrebno je da nadjemo srpskog Djukanovica... A ja sam siguran da ga imamo; potrebno je samo pametno da se opredelimo. Zasto ja kazem da nam je potreban neko kao Djukanovic u Crnoj Gori? Zato sto je to covek koji je totalno opredeljen za ekonomske reforme i za promenu sistema. On je mlad, artikulisan, borac je, odlucan, ekonomski umeren, razume vrednosti Zapada... Velika je stvar za celu Jugoslaviju i posebno za demokratsku opoziciju u Srbiji sto je Djukanovic pobedio na predsednickim izborima u Crnoj Gori. Planiram da se vidim s njim vec krajem ove nedelje u Podgorici, ukoliko on ne bude mogao da dodje u Beograd.

Sta cete odgovoriti demokratskoj opoziciji ako se jave i pozovu Vas da budete njihov kandidat na predsednickim izborima?

- Ako cela demokratska opozicija, ujedinjena, bude trazila svog kandidata i ako me budu pozvali - ja cu to uciniti... Mislim, medjutim, da uopste nije najbitnije da li cu se i ja kandidovati. Ja licno imam najmanje razloga da to cinim. Ja samo osecam odgovornost i osecam da mogu da dam koristan doprinos. Formula mog oslanjanja nije na politicke stranke. Doslo je vreme da se demokratski blok okuplja na novim i znatno sirim osnovama - od studenata do seljaka. Potrebno je da se nadju tu svi oni koji su protiv i levog i desnog ekstremizma. Tu nema nikakve ideologije, potrebno je da se tu nadju svi oni koji bi zeleli da zive bolje.

- Ujedinjena demokratska opozicija znaci da u to bude ukljucen i SPO?

- Da, u to mora da bude ukljucen i SPO. Ja ne zelim da budem protiv ijednog opozicionog lidera, ukljucujuci i Vuka Draskovica.

- Kandidat na tim izborima bice i Vojislav Seselj. Kako objasnjavate njegov politicki prodor u poslednje vreme?

- Vrlo jednostavno: nedostatak icega boljeg. Suoceni s dva zla, birate ono koje vam se cini manje.

- S pravom ste konstatovali da su nas danas ekonomski pretekle sve zemlje iz Centralne i Istocne Evrope, koje su nekad bile daleko iza Jugoslavije. Kolika je krivica i odgovornost rezima - a pre svega Milosevica - za ovu situaciju u kojoj smo se nasli?

- Ona bivsa Jugoslavija je u svakom pogledu bila daleko ispred svih ovih iz Centralne i Istocne Evrope. Ali, onda su dosli na scenu Milosevic, Tudjman, Izetbegovic, Kucan - i pogledajte sta je svaki od njih ucinio svojoj zemlji. Istorijski, sva odgovornost je na njima. Oni su svi isti i svako od njih je skoro u potpunosti unistio svoju zemlju...

- I svi su jos na vlasti?

- Nista to ne znaci. I Kastro i Gadafi su jos na vlasti, a pogledajte sta su sve dosad ucinili svojim narodima. Ja, medjutim, ne mislim da ce ovi kod nas da vladaju toliko dugo kao Gadafi i Kastro... Problem je sto kod nas nema te kulture da, kad izgubis ili izbore ili propadne ekonomski program, cestitas drugoj strani i da se povuces sa scene. Ne, oni se umesto toga koriste svim mogucim sredstvima da se zastite i da i dalje ostanu na vlasti.

- Ima li tu i neceg drugog, osim tog nedostatka kulture koji pominjete? Straha, recimo? Straha od odgovornosti da ce morati da se polazu racuni za sve ono sto je ucinjeno - za razbijanje zemlje, za upropascivanje ekonomije, za izazivanje i podsticnje rata? Straha od Haga u kome bi moglo da se sudi i onima koji su ratne zlocince poveli u rat?

- Naravno da ima tog straha. Kao i straha od revansizma. Svi oni koji su na vlasti, i koji su tako vladali, smrtno su preplaseni da ce, kad izgube vlast, da ih strpa u zatvor onaj koga su oni slali u zatvor. Tako to ide kod njih... Koliko su samo puta Vuk i Seselj rekli da ce da strpaju Milosevica u zatvor, cim im se za to ukaze prilika?! Primitivizam, kakav se samo moze zamisliti, to je taj njihov revansizam. Umesto da se razmislja o buducnosti, oni razmisljaju o tome kako da uniste politickog suparnika. Daleko je to od modernog drustva.

- Koliko je tu prisutno strahovanje i od medjunarodne zajednice, u slucaju da se ostane bez vlasti?

- Da sam na njihovom mestu - a imajuci u vidu kako reaguje medjunarodna zajednica - ja bih bio veoma zabrinut. Svi oni trebalo bi da budu veoma zabrinuti - i Tudjman, i Izetbegovic, i Milosevic. Nema medju njima razlike, svi su oni isti.

- Da zavrsimo ovaj razgovor s Bosnom. Amerika se, kao sto se vidi, potpuno opredelila u Republici Srpskoj za g-dju Plavsic? Koliko je to svrstavanje uticalo na tekuce podele Srba u Bosni, a i sire?

- Mislim da je to dobar potez SAD. Nadam se da ce to uciniti da Karadzic shvati situaciju i da ce shvatiti gde mu je mesto. Isto tako i Krajisnik. Biljana Plavsic je jedina nasa nada u Bosni i ja nju puno podrzavam. Culi smo se nedavno telefonom, a i moji saradnici su s njom i njenima u stalnom kontaktu. Ona je blagovremeno pocela da se oslobadja onih starih nacionalistickih ideja u vidu budalastina da su svi Muislimani ubice, a svi Srbi heroji i andjeli. Rukovodioci su, medjutim, krivi i Karadzic i Izetbegovic trebalo bi jednog dana da odgovaraju za one strahote koje su ucinjene u Bosni. Mozda ne u Hagu, nego negde pred UN.

- Vi ste, znaci, protiv stava Vasingtona da dejtonska BiH nece moci da zazivi dok se optuzeni za ratne zlocine ne nadju u Hagu? Tudjman je svoje Hrvate iz Herceg-Bosne spakovao u Hag i NATO se sad, po svemu sudeci, uveliko priprema za operaciju hvatanja Karadzica, Mladica i ostalih sa srpske strane. Vi ste protiv toga?

- Moja pozicija oko toga sasvim je jasna. Mir u Bosni vazniji je od svega, i ja sam protiv potere za Karadzicem, Mladicem i ostalima u ovom trenutku, ukoliko bi to dovelo do obnavljanja rata. Mozda kasnije, ali sad je za nas Srbe mir najvazniji. Ako vi, Amerikanci, zelite da to sad uradite, to je vasa stvar - ali Srbe ostavite na miru. Srbi ni po koju cenu ne zele novi rat... Ekonomski prosperitet leci mnoge rane. Neka pomognu obnovu i ucine Bosnu prosperitetnom, niko vise nece pominjati Karadzica i Izetbegovica. Stejt Dipartment bi, po mom misljenju, morao da razume da se do uspesnog resenja jugoslovenskog pitanja moze doci samo s uspesnim ekonomskim programom medjunarodne zajednice. Mi u sirotinji ne mozemo imati demokratski sistem, a tu sirotinju napravile su sankcije. Mi se, medjutim, nalazimo manje-vise pred revolucijom, a ne pred resavanjem demokratskih problema. Jugoslavija je poslednja zemlja u Centralnoj i Istocnoj Evropi po ekonomskom napretku i nas prihod je toliko mali da jednog dana moze da proizvede takvu situaciju da ce Evropa i svetska zajednica imati s nama problem i druge prirode - ne politicki problem s demonstracijama, vec jednu ekonomsku revoluciju sirotinje. I to mora da se stavi na vrh prioritetne liste, a ne koliko Milosevic, Plavsicka, Krajisnik i neki drugi podrzavaju ili ne podrzavaju Dejton. Znaci: da se promeni nacin resavanja balkanskog pitanja - koje se, pre svega, sastoji od ekonomije. Svi ovi postojeci politicki i diplomatski problemi pojavili su se zbog toga sto je ekonomija u nasoj zemlji potpuno unistena. A za to je, pre svega, odgovorna svetska zajednica. Oni u Vasingtonu to ne vole da cuju, ali ja cu i sad ovde to jos jednom da ponovim.