ZAVRSEN 42. MEDJUNARODNI SAJAM KNJIGA

Prema zvanicnim informacijama na Sajmu ucestvovalo 224 domacih i 217 stranih izdavaca

Juce tacno u podne, zvanicno je zavrsen 42. medjunarodni sajam knjiga u Beogradu. Zavrsetku je prethodila konferencija za stampu na kojoj je Ognjen Lakicevic, generalni direktor Udruzenja izdavaca i knjizara Jugoslavije sumirao rezultate ovogodisnje manifestacije.

Kako je rekao Lakicevic, ovogodisnji sajam "protekao je u furioznoj atmosferi". Halu 1, gde se odrzavala centralna manifestacija, kao i ostale hale sa propratnim sadrzajima, u subotu je posetilo 80 hiljada posetilaca, a prema podacima Udruzenja tokom sedam dana kroz sajamska vrata proslo je 365 hiljada posetilaca.

Povodom natpisa u stampi o manjem broju stranih izdavaca nego sto je zvanicno saopsteno (na pocetku je receno da ih je prisutno preko 90) direktor Udruzenja je rekao da je na Sajmu ucestvovalo 217 stranih izdavaca, sto na standovima stranih zemalja, sto na standovima nasih izdavaca i knjizara, koji se bave uvozom i izvozom knjiga. Iz Jugoslavije je nastupilo 224 izdavaca. Lakicevic je dodao da su na sajmu posle 25 godina prvi put bili izdavaci iz Svedske, da su gostovale njihove kolege iz Ceske i Francuske, te da ima obecanja Francuza da ce naredne godine njihov stand medju stranim izdavacima biti najveci.

Ne skrivajuci zadovoljstvo tokom i zavrsetkom Sajma, Lakicevic je upoznao novinare sa nevericom da ce biti prisutan ovoliki broj izdavaca, za koje je rekao da su "nevidjeno cudo", te da nema nijedne delatnosti koja se po uspehu moze meriti sa njima.

Na kraju, inace, vrlo kratke konferencije za stampu, Lakicevic se zahvalio svima koji su doprineli da "sajam bude kakav je bio", obecavajuci da ce naredno "izdanje" manifestacije posveceno knjizi biti "jos lepse i bolje".

R. S.

Na kraju, a bogami i tokom Sajma, od izdavaca se ponovo, kao i prosle godine uostalom, moglo cuti da je organizator, Udruzenje izdavaca i knjizara Jugoslavije, cenama "odrao" zakupce standova. (Mora se pri tom napomenuti da su zadrzane proslogodisnje cene zakupa i ulaznica.) To nije bio i jedini razlog zasto se izdavacima dizala zuc. Kao "bezobrazluk" nazvana je odluka (takodje upraznjavana proteklih godina) da se naplacuje upotreba stolica, pultova, vesalica i sveg ostalog neophodnog inventara. Bilo je primedbi (koje su negde izmedju istine i vasarske price) da Sajam knjiga nije dovoljno propagiran, da je raspodela dobrih mesta za prodaju knjiga isla i po babu i stricevima, da su neki izdavaci na Sajam dosli besplatno i da su drugi placali za njih, da je manifestacija iz "starih, dobrih vremena" danas pretvorena u obicni seoski vasar. Ukratko receno: udruzivanja izdavaca i knjizara nema nigde tokom godine, a pojave se i postoje samo u toku trajanja Sajma knjiga, te od toga sto tu zarade zive cele godine.

Ova prica poznata je, takodje, iz prethodnih godina. Ne menjaju se ni glavni role ni statisti. Kada se slusa nekoliko godina, logicno je postaviti pitanje zasto izdavaci ne urade nesto u svoju korist. Bilo da smene sadasnje rukovodstvo, bilo da stvore novu organizaciju izdavaca, bilo da naprave paralelni ili bilo kakav drugi Sajam knjiga. Svaki od ovih predloga legitiman je i legalan nacin resavanja problema. Zasto to ne urade? Mozda Udruzenje izdavaca i knjizara postoji samo kada traje Sajam, ali isto tako za te iste izdavace to isto Udruzenje postoji samo kada je Sajam. Cim se spakuju stvari i izadje sa Sajma na njega se zaboravi. Do sledece godine, naravno. U medjuvremenu se to pitanje gura pod tepih ili, sto je cesci slucaj, prepusta se nekom drugom da ga resi. Sve je to, zapravo, vec vidjeno u ostalim sferama zivota. Ali, kao i u drugim sferama zivota, uzalud je svako cekanje: ako ga ne rese oni kojima gori pod nogama - niko drugi ga nece resiti. Onog "drugog" nema.

Naopaka logika postoji i kada je rec o cenama knjiga. Po prvi put posle nekoliko godina moze se reci da su cene pristupacne. Cena beletristike kretala se od 20 do 60 dinara u proseku. Ipak, vecina kupaca (medju njima i potpisnik ovih redova) psovala je na sva usta izdavace zbog skupih knjiga. Poredjenjem cena novih knjiga stampanih u inostranstvu i nasih izdanja lako se moze ustanoviti da su nase prilicno jeftinije. (Izuzimajuci dzepnu knjigu, koja kod nas nikada nece biti jeftina kao na Zapadu, jer i da ima vise citalaca opet je trziste malo). Zaboravlja se, naime, da nisu skupe knjige vec da su plate male.

I na kraju: i ovakav kakav jeste Sajam je potreban. Ako ni zbog cega drugog bar da bi se ljudi saterani u kuce uzasom svakodnevice videli na relativno izolovanom mestu, mestu koje slovi za prostor duha i pisane reci. Sto ne znaci da ne moze biti bolji. Tu vec, rec ne pripada vise novinama.

R. Stanic