ZASTO PROCES DEVETNAESTORICI ALBANACA SPADA U VRH ANALA O SUDSKIM PROCESIMA NA KOSOVU

Od samog pocetka procesa, jos u pretkrivicnoj fazi, pocele su da se dogadjaju stvari koje ni rezim ni nadlezni pravosudni organi nisu ni pokusavali da objasne

U Okruznom sudu u Pristini juce je pocelo sudjenje devetnaestorici Albanaca uhapsenih krajem januara ove godine. Pod optuzbom za terorizam, njima se stavlja na teret da su clanovi ilegalne organizacije "Oslobodilacka armija Kosova", koja je preuzela odgovornost za vecinu oruzanih napada koji su se na Kosovu dogodili prosle godine i u kojima je ubijeno cetvoro policajaca i petoro civila srpske nacionalnosti.

Sudjenje devetnaestorici Albanaca je trece ovogodisnje veliko sudjenje pod optuzbom gotovo identicnom kao i prethodnim dvema grupama. U prethodna dva koja su okoncana 30. aprila, odnosno 11. jula, 35 Albanaca je osudjeno na ukupne kazne zatvora od 371 godinu zatvora, sto u proseku znaci po deset i po godina zatvora za svakog osudjenog. Medju posmatracima u Pristini se prethodna dva sudjenja smatraju uvertirom pred mozda najznacajniji sudski proces dvadesetorici koji je juce poceo u Pristini.

Rezim je od pocetka u ove procese propagandno investirao veoma mnogo, zalazuci u njih i Milosevicev autoritet. Naime, nakon kampanje masovnih hapsenja Albanaca iz ova tri procesa, koja je pocela krajem januara a zavrsila prvih dana februara, kompletno policijsko rukovodstvo na celu sa ministrom Zoranom Sokolovicem bilo je primljeno kod Milosevica i ovaj im je, kako je to saopsteno uz televizijski snimak, "odao priznanje za otkrivanje i hapsenje pocinilaca oruzanih napada na Kosovu, cime je policija presekla teroristicke aktivnosti na Kosovu".

Uhapseni Albanci su dakle, u saopstenju sa najmeritornijeg mesta u Srbiji, i dok su se jos nalazili u policijskoj a ne sudskoj nadleznosti, bili proglaseni teroristima. U albanskoj javnosti su se vec tada mogli cuti komentari da ce sudski procesi biti puka farsa, jer koji bi to sud mogao i smeo drugacije da presudi u stvari uhapesnih Albanaca, nego onako kako je to preko RTS dekretirao licno Slobodan Milosevic?

Oko sudskog procesa koji je juce poceo u Pristini pred krivicnim vecem (predsedava sudija Dragoljub Zdravkovic), od samog pocetka, jos u pretkrivicnoj fazi, pocele su da se desavaju stvari koje niti rezim, niti formalno nadlezni pravosudni organi nisu pokusavali da objasne.

Ako price o teskim zlostavljanjima, torturama radi iznudjivanja priznanja svrstamo u "prirodni" deo sudsko-krivicnih progona Albanaca na Kosovu, onda serija misterioznih smrti koje ovaj proces prate od kampanje hapsenja pa do njegovog samog pocetka, same po sebi mogu posluziti kao indikacija da se "priprema" ovog procesa od pocetka pocela otimati "kontroli".

Negde na sredini kampanje masovnih hapsenja, 31. januara, na magistrali Vucitrn- Pristina policija je, kako je sluzbeno saopsteno, prilikom pokusaja hapsenja i nailazeci na oruzani otpor, ubila trojicu Albanaca: Zahira Pajazitija, Hakifa Zejnulahua i Edmonda Hodzu. Zahir Pajaziti je, prema policijskom saopstenju bio jedan od lidera Oslobodilacke armije Kosova i njegovo ime se, u tekstu jucerasnje optuznice, dovodi u vezu sa ostalim optuzenim Albancima. Javnosti nikada nisu predoceni rezultati uvidjaja koji, naravno, nisu stvar policije vec pravosudja, niti je objasnjeno zasto policija, s obzirom na logistiku, brojnost, obucenost, tehnicki potencijal i idealno mesto za zasedu i hapsenje, nije iskoristila priliku za hvatanje trojice Albanaca zivih.

U finisu pretkrivicnog postupka doslo je do smrti jos dva coveka koji su sa identicnim navodima bili direktno optuzeni kao i devetnaestorica Albanaca juce u Okruznom sudu u Pristini i kojima bi, da su 27. oktobar docekali zivi, takodje bilo juce sudjeno. Sestooptuzeni sa liste od dvadesetjednog Albanca - Ardian Krasnici, dvadesetpetogodisnji zemljoradnik iz sela Vranovac je, prema policijskom saopstenju ubijen 16. oktobra tokom oruzanog napada na lokalnu policijsku stanicu u Klicini kod Kline. Njemu je trebalo biti sudjeno u odsustvu. Iako se veoma brza policijska identifikacija mrtvog napadaca moze objasniti naivnoscu i neopreznoscu "teroriste" koji je u napad na policijsku stanicu poneo dokumenta kojim ga je moguce odmah identifikovati u slucaju nesrece, bilo je veoma simptomaticno da su se odmah na licu mesta u selu Klicini nasle kamere rezimske televizije i da je slika "mrtvog teroriste" obisla vec u toku dana ceo svet. Albanski lekari koji su pregledali Krasnicijev les po njegovoj predaji porodici konstatovali su na njegovom telu samo jednu ranu u levom, donjem delu stomaka sa prednje strane, sto je samo pojacalo albansko ubedjenje da se radi o insceniranom napadu.

Albanci su svoj odnos prema ovom dogadjaju i smrti Ardiana Krasnicija demonstrirali masovnim prisustvom na njegovoj sahrani. Iako mu se vecina porodice nalazi u inostranstvu, njegovom poslednjem ispracaju u selu Vranovac prisustvovalo je 13.000 Albanaca, a neki od govornika su mrtvom Krasniciju porucili" da se nece smiriti dok ga ne osvete".

Deset dana pre pocetka procesa porodica Zeneli iz sela Balaban kod Pristine, obavestena je od policije da je glava porodice, pedesetpetogodisnji Jonuz, otac sestoro dece preminuo u zatvorskoj bolnici u Beogradu. Jonuz Zeneli je petnaesti sa liste optuzenih koja je juce predocena u Okruznom sudu u Pristini.

Ovim povodom se u kosovskoj javnosti nisu oglasili ni policijski ni pravosudni organi. I da su se oglasili, nista ih, barem pred Albancima, nije moglo amnestirati od optuzbe da je Zeneli ubijen.

Dakle, ukupno sest Albanaca koji su u direktnoj vezi sa procesom devetnaestorici je pod, blago receno, misterioznim okolnostima, preminulo u pretkrivicnom postupku, sto ce, verovatno, ovaj proces bez obzira na njegov ishod, uvrstiti u vrh anala o sudskim procesima na Kosovu.

Rezim, policija i posebno pravosudni organi koji direktno odgovaraju za uhapsenike se zvanicnim rezultatima istrage i ubedljivim obrazlozenjima nisu oglasili javno ni u jednom od ovih slucajeva.

Dodatnu okolnost koja Albance ucvrscuje u ubedjenju da se radi "o politickim ubistvima" i "montiranom politickom procesu" predstavlja i "cinjenica da su se juce u Velikoj sali Okruznog suda u Pristini jedni nasuprot drugima nasli etnicki potpuno razliciti sastavi Krivicnog veca na jednoj, i optuzenih na drugoj strani.

Ismet Hajdari